Дакле, у наставку је на овој теми забрањено спомињати да сте читали "Хамлета" и "Ромеа и Јулију"
(између осталог јер су били обавезни за лектиру у већини гимназија)!
Можете причати о Шекспиру до миле воље, правити метричку анализу,
анализе стила, звучности, ритма, тока и облика те поднивоа драмске радње...ама шта год хоћете
(as you like it), само немојте к'о Бога вас молим помињати да сте читали Хамлета и Ромеа и Јулију...Плииииз!
Е, да и још једно питање за Eileen:
Ако је по твом миљењу Вилијем Шекспир обичан плагијатор (и бедно пискарало)
просто зато што се тематика несретних љубави и мијешања породице у избор партнера протеже још од Метузалема до данас,
да ли су онда по тој твојој логици плагијатори сви писци који нису писали на потпуно оригиналне, и дотад некориштене теме,
јер гледајући на тај начин обични плагијатори су и Томас Ман, и Достојевски, и Пушкин, и Толстој, и Хесе...ама баш скоро сви...
По том принципу плагијатори су и сви композитори који су користили раније формиране драмске облике,
или сви сликари који су користили устаљене форме?
Ја колико знам плагијатом се не сматра кориштење уопштених тема
(попут несретне љубави и мијешања породица клинцима у везу,
јер на тај начин доводимо и "Жикину династију" на ниво са Шекспировим драмама)
већ се плагирањем сматра злоупотреба онога што стваралац донесе у дјелу као лични печат.
Није плагијат то што је Бетовен написао симфонију од четири става шеме лаган, брз, лаган, брз,
и што је за тему узео природу, осликавање пасторалних угођаја и природних појава,
без обзира што је то исто урадио Вивалди сто педесет година прије њега,
већ би плагијатом сматрали дословно преписивање мелодије, или дуже хармонске секвенце,
дакле конкретног начина како стваралац износи драмску тематику.
Дакле у умјетности се не сматра да је плагијат ако и Пушкин и ја напишемо сонет о истој жени,
већ само ако ја пишући његова изражајна средства користим као своја.
Ет'...