„Ја чекам код овог факултета за стоку. То вам је на ћошку, али ако ми не дођете, жалићу се министарству за критику”! Ово је само један од „бисера” које су изговорили пацијенти позивајући службу 94, а које је прим. др Душанка Стевовић-Гојгић, заједно са колегама из Хитне помоћи, забележила и одлучила да „спакује” у књигу „Смех као лек”. Иако је цео живот посветила великом броју београдских пацијената, овим делом је „ушла” у домове породица широм Србије и у ово тешко доба – свима је измамила осмехе на лице...
Неки од „бисера”
*„Мој муж има проблем. Угинуле су му све модрице пре три дана, а сад се опет појавиле. Па молим вас да ми дате ону „мустру” од лекова, што сте ми казали пре неки дан, они му најбоље чине”.
*„Ја сам на лицу места. Посматрач. Неки момци се надували, тројица губе свест, ал’ овај један се баш добро држи”.
*„Ја сам хронични болесник. Од чега се лечим? Ја се лечим од дуготрајног лежања.
*„Сестра ми је пала. Још држи онај самоуправљач (даљински управљач) од телевизора, а лечила се на гастрономији (гастроентерологији). А ви видите где би могла да се смести.
*„Како да вам кажем који ми је телефон? Па не знам напамет, тек сам га купила. Само да прочитам: па, овај „нокија”, седамдесет два-десет, мобилни, а баш је леп.”
* „Докторка, да ли је то нормално: преко дана ми је добар, а увече ми се дигне. Мислим притисак? А пулс ми је убрзан. Како колики је? Па троцифрен”!
*„Мој муж је угинуо! Није сасвим, него фигуративно. Ма био данас код кардиолога. Радили му акаге, кагебе, кореографију (коронарографију), све комплет снимили на ди-ви-ди. Сада је добио снимак, кажу да му је све добро, а он само што је жив.”
*„Знам да то није ваш фактор (фах), али где се возе пилићи кад им падају главе?”
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
.
