Бруно Шулц, "Продавнице циметове боје"
Зашто прочитати: Како би рекао "сњешко" на својо теми: ако икада пожелите да прочитате књигу пољског Јеврејина, нека то буду "Продавнице циметове боје" Бруна Шулца. Књижевни опус Бруна Шулца није велик, бар не оно што је остало: "Продавнице циметове боје", "Санаторијум под клепсидром", "Комета", неколико есеја и приказа и то је све. Међутим, посљедњих десетак година свога живота Шулц је врло интензивно радио. У ратном хаосу пропали су му роман "Месија" и нова збирка прича. Шулц је дебитовао касно, као четрдесетогодишњак и, чудна ствар, оно што су донијеле његове прве, па и све касније приче, доживљаји су дјетињства. Остао је непромијењен декор, остао је исти емоционални однос према њима, стварност коју описује јесте стварност виђена и гледана очима дјетета, употпуњавана и интерпретирана дјечијом маштом, стварност у којој снови ничим нису изразито разграничени и одвојени од јаве. Све је ту смијешано, све као да се дешава ван стварности, ван реалности времена. Шулц најчешће почиње од описа стварности, неког сасвим ситног, реалног догађаја, који истина није увек локализован у времену и ограничен њиме, али у даљем причању те појаве свакидашњице неприметно и неосјетно прелазе у сфере фантастике, писац се труди да нам покаже најудаљеније перспективе догађаја и ствари. Стварност Шулцових прича је сасвим идентична стварности, рецимо, реалистичког романа, само што је стварност коју он описује измијешана са огромном количином сна, маште, фантастичних гротескних сцена.