banjalukaforum.com

Tako je!

" утицају Мановог дјела на Андрићево стваралаштво."

Ima li neki dostupan rad o ovome?

Daljac, ma kakav Jerkov profesor bio, napisao je lijep tekst.

Ajd sad i taksiju reci da ga *ebo Jerkov, nekrstu!

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

Taksi, jebo te Jerkov, a obojica Popokatepetla!

Nema rada o toj temi, moj drug je to trebao da radi za doktorat, ali mu je prof u zadnjem trenutku promijenio tezu u "Antun Gustav Matoš i srpska književnost" Mislim da niko o tome nije pisao nikada.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Hajde ti daj par potkreplejnih tvrdnji. Mene mnogo interesuje.

Генерално бих неки одговор могао да угурам у некакав имаголошки оквир, али то не значи ништа. Нисам нешто размишљао о томе (углавном због комплексности), нисам писао, нисам читао. Али, и један и други имају тај продор у метафизичко који у најбољим њиховим дјелима генерише питање односа умјетности и стварности ("Смрт у Венецији" насупрот, на примјер, "Мосту на Жепи" или "Проклетој авлији"). Оно што би још могло да их повезује је то профињено психолошко портретисање и сложене романескне композиције (поготово код Андрића које су обликоване као цјелина састављена од крхотина каквог величанственог мозаика). Реконструкцијом епоха (Ман грађанске, а Андрић отоманске) и један и други пишу о краховима цивилизација, предочавајући у Једном универзално. Опет велим, превише је тај однос сложен и мора бити дио неког свеобухватнијег, далеко озбиљнијег интертекстуалног проучавања.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

To je tačno što si napisao, ali više je komparacija. Da li je bilo uticaja, to je pitanje.

Čitao sam jedan rad sa predavača sa našeg univerziteta. Zaboravio sam ime, ali radi se o Veneciji, simbolu ljepote i prolaznosti u djelima Smrt u Veneciji i Tvrđava. Zanimljivo je.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

To je to.

Moj mentor

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Бруно Шулц, "Продавнице циметове боје"



Зашто прочитати: Како би рекао "сњешко" на својо теми: ако икада пожелите да прочитате књигу пољског Јеврејина, нека то буду "Продавнице циметове боје" Бруна Шулца. Књижевни опус Бруна Шулца није велик, бар не оно што је остало: "Продавнице циметове боје", "Санаторијум под клепсидром", "Комета", неколико есеја и приказа и то је све. Међутим, посљедњих десетак година свога живота Шулц је врло интензивно радио. У ратном хаосу пропали су му роман "Месија" и нова збирка прича. Шулц је дебитовао касно, као четрдесетогодишњак и, чудна ствар, оно што су донијеле његове прве, па и све касније приче, доживљаји су дјетињства. Остао је непромијењен декор, остао је исти емоционални однос према њима, стварност коју описује јесте стварност виђена и гледана очима дјетета, употпуњавана и интерпретирана дјечијом маштом, стварност у којој снови ничим нису изразито разграничени и одвојени од јаве. Све је ту смијешано, све као да се дешава ван стварности, ван реалности времена. Шулц најчешће почиње од описа стварности, неког сасвим ситног, реалног догађаја, који истина није увек локализован у времену и ограничен њиме, али у даљем причању те појаве свакидашњице неприметно и неосјетно прелазе у сфере фантастике, писац се труди да нам покаже најудаљеније перспективе догађаја и ствари. Стварност Шулцових прича је сасвим идентична стварности, рецимо, реалистичког романа, само што је стварност коју он описује измијешана са огромном количином сна, маште, фантастичних гротескних сцена.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Taman sam htjela da pohvalim preporuku za Mana (iako sam pretpostavila da će to taksi uraditi ), ali onda ugledah Šulca
Divan stil pisanja, prebogate metafore. Jedna od ljepših knjiga koje sam pročitala u zadnjih godinu dana... Nikako da nađem vremena za ''Sanatorijum".
Nego, jesi li čitao djelo "Sakupljač ljubavnih kazivanja" od Aleksandra Sekulova Ako jesi, utisci ? Mene na trenutak podsjeća na Šulca, ali i na neke druge pisce... U svakom slučaju, preporučujem.

Nisam, ali kako vidim da je Bajac potpisao recenziju - hoću.

Skoro sam tu negdje čitao Šulcova pisma; nevjerovatno je koliko je molio neke svoje poznanike da mu namaknu poneku književnu nagradu

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Da, ja sam čitala njegova razmišljanja - utiske o Ivi Andriću . Zanimljivo mi je to sa nagradama... koliko vremena treba da prođe da se shvati veličina nekih pisaca...

E, to o Andriću nisam čitao. Imam negdje kod kuće GRADAC posvećen Šulcu, pogledaću da li ima nešto unutra o tome.

To sa veličinama je baš krajnje "nategnuto": isti taj Andrić je najstrašnije pljuvao po Nastasijeviću, Tolstoj po Šekspiru, danas Basara po Ćosiću. Ako se dobro sjećam, Šulca je na ta moljakanja tjerala bijeda svakodnevnog života, jer je radio nastavnički posao i pored njega nije imao vremena za pisanje. Tražio je nagrade i neplaćena odsustva od poljskog Ministarstva kulture da bi se riješio tog mučnog trenutka. Koliko znam - ni nagradu ni odsustvo nije nikada dobio.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Ima na netu da se pronađe njegovo razmišlanje o Ivi Andriću. Mislim da je Biserka Rajačić prevela najveći dio, uostalo evo nekih linkova pa se snađi

http://www.brunoschulz.org/andric.htm
http://www.brunoschulz.org/and-schulz.htm

Što se tiče vređanja (na zapadu ništa novo) znam za dosta slučajeva. Znam da je Fokner rekao za Hemingvreja, kako ovaj nikad ništa nije napisao što bi zahtjevalo od čitaoca da posegne za rječnikom. A onda mu je Hemingvej odgovorio kako je jadan, jer još uvijek misli da veliki osjećaji proizilaze iz velikih riječi...

Хемингвеј убо, али Фокнер је више у праву

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Oba komentara su zapravo prilično glupa i pokazuju da sujeta i zavist nipošto ne izvlače najbolje iz čovjeka. A i vjerovatno su obojica bili pijani kad su to rekli.

Ne volim Foknera, pa ću stati na Hemingvejevu stranu ... "Buku i bijes" sam 2 ili 3 puta pročitala do pola i nije išlo dalje. Jedna prijateljica sa sličnim problemom mi je rekla da ju je tek uspjela savladati u originalu, na engleskom jeziku.
A kad spominjemo vređanja i Nabokov nije volio Hemingveja... Što se tiče Hemingveja, po prvi put sam ga čitao ranih četrdesetih… nešto o zvonima, loptama i bikovima…gnušao sam se
Quentine u pravu si, sujeta je to

Nabokov nije volio nikoga. Osim sebe.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Stream of consciousness. Teško je upratiti sažetke a kamoli i originalna djela.

_________________