мајсторе, појма немаш.
уједињење пола европе и азије у један блок је велика ствар.
Citiraj:
Организацијa Евроазијске Економске Сарадње
Један од најважнијих задатака Организације је стварање Царинског савеза у контексту даљег формирања јединственог економског простора — изјавио је генерални секретар Евроазијске економске заједнице Таир Мансуров сумирајући резултате њеног самита у Москви.
Процеси интеграције у оквиру Евроазијске економске заједнице нарочито су актуелни с обзиром на глобалну финансијску кризу. Није случајно то што земље-чланице организације – Русија, Белорусија, Казахстан, Киргизија и Таџикистан – усаглашавају своје ставове према питањима ублажавања последица финансијско-економских потреса у свету. То се чини и представницима држава-посматрача – Јерменије, Молдавије и Украјине. Постоји, на пример, општа заинтересованост за стварање Царинског савеза који ће уклонити све препреке за слободно кретање капитала, робе и услуга на постсовјетском простору. То ће помоћи формирању заједничког тржишта који се може упоредити са економским опсегом ЕУ.
Русија, Белорусија и Казахстан ће отворити своје границе за кретање робе до краја о. г., а затим ће им се придружити и друге земље-чланице Организације. Етапе интеграције ових земаља истоветне су процесима који су се одвијали у периоду формирања ЕУ. Али док се Унија кретала овим путем више деценија, дотле Евроазијска заједница основана 2000. Године напредује гигантским корацима – каже генерални секретар Организације Таир Мансуров.
„ЕУ је почела свој пут од Европске заједнице за угаљ и челик. Затим је била створена зона слободне трговине, даље Царинска унија, па заједничко тржиште. Данас се Евроазијска економска заједница креће истим путем – ствара Царински савез, хармонизује све стандарде и пружа помоћ развоју економија земаља-чланица Организације. Наравно да је време сада другачије – све се дешава у условима глобалне финансијске кризе. Са тим у вези, одлука о стварању Антикризног фонда земаља-чланица Организације, као и Центра за високе технологије је демонстрација великих економских могућности Евроазијске заједнице“.
Према речима гна Мансурова, Антикризни фонд створен у оквиру Организације представља својеврсне финансијске снаге за оперативно реаговање које треба да помажу земљама настрадалим у финансијским бурама. Стварање овог фонда са капиталом од 10 милијарди долара је најважнија одлука донета на самиту Евроазијске економске заједнице у Москви. Ова замашна средства су намењена за финансирање међудржавних инвестиционих пројеката. То потврђује мишљење да је интеграција спас од кризе.
распитај се мало с ким сарађују и како то функционише.
са друге стране имаш:
Шангајска организација за сарадњу је безбедносна организација основана 2001. Чланови су:
Народна Република Кина
Русија
Казахстан
Узбекистан
Таџикистан
Киргистан
Земље посматрачи:
Индија Индија
Иран
Пакистан
Монголија
Citiraj:
Шангајска организација за сарадњу – нови регионални
економско-политички и безбедносни механизам предвођен
Кином и Русијом.
Коначно се појавио озбиљан пандан предоминацији НАТО-а и
САД-а, који снагом својих водећих чланица представља
пожељног партнера за сарадњу у свим областима.
Током 2001. године светска политичко-безбедносна констелација
са институционалном предоминацијом евроатлантских
политичко-економско-безбедносних структура и потенцијала,
“поремећена” је појавом једне, само наизглед регионалног
значаја и деловања организације - Шангајске организације за
сарадњу (СЦО), која окупља челнике Кине, Русије, и четири
средњоазијске земље, бивше републике СССР-а - Узбекистана,
Казахстана, Киргизије и Таџикистана. Посебно је важно истаћи
да статус посматрача имају Иран и Афганистан. Ова
организација је почетком јануара 2004. године за своје седиште
одредила престоницу Кине – Пекинг, где се налази стални
Секретаријат СЦО-а.
Обзиром да су се САД непосредно након терористичких напада
11. септембра војно стационирале, отварањем својих
ваздухопловних база, у Киргизији и Узбекистану, Кина и Русија
су нашле, на срећу савременог света, заједнички интерес за
јачање регионалне сарадње како би се успешније супротставиле
утицају САД-а у њиховој природној географској, политичкој,
економској и војној зони утицаја.
Наиме, сам председник Русије, Владимир Владимирович Путин,
углавном наглашава да је Шангајска организација за сарадњу
иницијатива која се бави питањима превасходно политичког и
економског, а битно мање питањима војног карактера, и да
доприноси “јачању међународног мира и стабилности”. Ипак,
недавно одржана војна вежба на Уралу, симболичној тачки
Евроазије, која је изведена под заставом Шангајске организације
за сарадњу, и коју су помно пратили председници две војно
најмоћније чланице- Русије и Кине – Владимир Путин и Ху
\интао, изавала је праву тиху панику у редовима евроатлантских
структура. Јер, највећи део политичке јавности земаља западног
света није могао да избегне поређење смисла оснивања и
деловања ове евроазијске регионалне организације са својим
евроатлантским панданом- Северноатлантским савезом (НАТО).
Посебно након ове здружене војне вежбе, у којој је учествовало
7.500 припадника војски земаља чланица, Шангајска
организација за сарадњу је доживљена као противтежа НАТО-у,
и истовремено као експлицитна демонстрација нарасле моћи
Евроазије и Кине, и посебно све шире руске безбедносне зоне.
Истине ради, чак и слабије обавештеном посматрачу, а камоли
бољем познаваоцу међународних односа и савремене
међународне (читај глобалне) политике, заиста је тешко
одупрети се утиску да постоји суштинска колизија између
прокламованих циљева оснивања и деловања ове организације,
и оног што се назире испод тог првог начелног разлога који је
окупио читав тзв. евроазијски потконтинент и највећу азијску
државу. Ипак, изгледа да је почетни мотив - “сузбијање
тероризма и сепаратизма у региону” заправо и једини прави
мотив.
Борба против три силе зла – тероризма, сепаратизма и
екстремизма
У анализи деловања и циљева ове организације, од највеће
помоћи јесу завршни закључци сасатанка на врху
(присуствовали су председници држава или премијери држава
чланица) ове организације одржаном у главном граду
Узбекистана, Ташкенту, јуна 2004. године. Наиме, тада се
Шангајска организација за сарадњу прогласила “ регионалном
противтерористичком организацијом”, на тај начин и формално
постављајући темеље новог евроазијског безбедносног
механизма. Овако дефинисано противтерористичко деловање
подразумева јасно супротстављање “трима силама зла” –
тероризму, сепаратизму и екстремизму. Овако дефинисани
појмови циљева и метода деловања потпуно су јасна асоцијација
на глобални концепт борбе против тероризма, које су
успоставиле САД након 11. септембра 2001. године, а које су
прокламовале у документу “Национална стратегија безбедности”
где сксплицитно говоре о потреби глобалне борбе против држава
– “осовина зла”- Северне Кореје, Ирака, Ирана.
Дакле, јасно је да је амерички концепт ”осовина зла” заснован
на оном делу америчке спољнополитичке платформе који
предвиђа интервенционизам и активно деловање на
дестабилизацији унутрашњег поретка и успостављених режима у
државама које не следе беспоговорно глобалну тоталитарну
америчку доктрину. Насупрот томе, кроз дефинисање потребе
борбе против “три силе зла” за сигурност и мир у региону али и
шире, Кина и Русија уз подршку средњоазијских земаља траже
извор регионалне безбедности у супротстављању управо оним
облицима деловања које САД најчешће користе да би
“припитомиле” како их зову “неуспеле и недовршене државе”
што је само еуфемизам за државе и режиме који су непослушни
и одбегли од потпуне америчке доминације. Отуда су у те три
силе зла које су дефинисали челници чланица Шангајске
организације за сарадњу, поред тероризма који је наравно
глобална опасност са којом се посебно драматично супочила
управо Путинова Русија, сепаратизам и екстремизам. Јер, један
од добро проверених америчких метода дестабилизације и
преузимања контроле, коју и Србија захваљујући својој
марионетској и колаборационистичкој власти, од
петооктобарских промена увезене револуције, непрекидно
осећа, јесте сепаратизам. Поучена тим искуством, управо је Кина
као оснивач ове организације, у документе унела одредбе по
којима је један од најважнијих циљева деловања Шангајске
организације за сарадњу управо борба против покрета за
отцепљење или за верску и културну аутономију!
Заједнички регионални интереси Русије и Кине стварају
евроазијског џина
Мора се признати да је америчка хегемонска политика и јурњава
за глобалном војно-политичком доминацијом, кроз форму борбе
против тероризма, својом бахатошћу заиста на прави начин
инспирисала две нарастајуће светске супер-силе, Русију и Кину
да уобличе заједнички регионални али и значајно шири
безбедносно-политички интерес. Јер, више од деценије
доминирајућа улога војног савеза НАТО-а и САД које имају
одлучујућу улогу у њему, направила је заблуду о ненадмашној
снази те евроатлантске безбедносне структуре, и схватање по
којем је НАТО једина реална опција за све централноевропске
земље, посебно оне из некадашњег комунистричког блока. И по
тој споља наметнутој “безбедносној логици” чланства у НАТО, и
уз пратећу причу о повезаности економске интеграције кроз
чланство у Европској унији, НАТО је данас опасно близу
границама Руске Федерације.
Обзиром да Србија још није извршила светогрђе над сопственим
жртвама НАТО – бомби и још није приступила НАТО-у, амерички
људи-председник Борис Тадић јавно, а премијер Војислав
Коштуница наизглед нећкајући се, укључили у опсесивно-
манијакалну пронатовску кампању.
Значи у свету постоје и друге међународне безбедносне и
политичко-економске структуре, које тек ступају на светску
сцену и које представљају озбиљан пандан НАТО-у. Јер, и НАТО
је у времену оснивања представљао регионалну организацију
одбрамбеног типа, а временом је, нарастањем глобалне моћи
САД-а прерастао у инструмент спровођења америчких интереса
ван граница сопственог деловања и војног агресивног
интервенционизма.
Али, можда још значајнији аспект деловања Шангајске
организације за сарадњу јесте импулс економске сарадње и
интеграције руског и кинеског привредног простора. Ради се о
енормним сировинским, производним и људским ресурсима, али
и тржиштима која су у фази огромне експанзије. При том, ради
се и о политичким системима који су, барем Србији, по
културном обрасцу, вредностима и друштвеним односима, али и
традиционално пријатељским билатералним односима
неупоредиво ближи и прихватљивији за сарадњу у свим
областима- од економске, политичке, културне па до војне
сардње. У том правцу би требало да се развија српска спољна
политика, али докле год је на власти прозападна антисрпска
власт, тешко да ће се доћи до таквог спољнополитичког
заокрета. Треба ли посебно нагласити да су Русија и Кина
управо две државе које нам својим јасним ставом и подршком
још увек чувају територијални интегритет . То би господа са
власти требало да имају на уму.
И, да поновимо, на срећу савременог света, Шангајска
организација за сарадњу заиста представља снажан импулс
укидању глобалне униполарности и политичко-економско-војне
супремације евроатлантских структура предвођених
волунтаристичким хегемонизмом САД-а.
Имати Русију и Кину а и Индију у једној организацији није мала ствар.
ОУКБ тјесно сарађује с истима под вођством Русије је л`, која је покретач свега.