banjalukaforum.com

Tema je teska samo onima koji misle da nemaju invaliditeta, tj mana.

Za sve druge je vrijeme da odrastu i prihvate druge onakvim kakvi jesu. Jer na kraju krajeva, ljudi sa vidljivim invaliditetom su ogledalo svima ostalima ( tako savrsenima, ah ), tj zrelost i kvalitet drustva je lako prepoznati i kroz odnos istog prema ljudima sa fizickim/mentalnim, ili bilo kakvim lako uocljivim nedostacima.

Rocky je ocigledno hrabar i pametan usprkos drustvu koje je uz sve ostale predrasude optereceno i ovom. Samo naprijed Rocky.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Pa i meni je logicno da osobe s invaliditetom oboje stupaju u brak, sto se uglavnom i desava. Iako tu ima i jedan problem. Jer ako su oboje sa istom vrstom invaliditeta onda ne mogu pomoci u obavljanju nekih stvari jedni drugima, iako se to rjesava pomoci sa strane, ali za to je potreban novac.
Sto se tice Halpertovog komentara vjerovatno ima i to uticaja. Posto se osoba koja se upusta u brak sa invalidom boji preuzimanja dijela poslova, novac uveliko olaksava stvar jer je moguce platiti trecu osobu da preuzme taj teret.
Dokaz je vec pomenuti Stephen Hawking koji se zenio dva puta i koji je sa velikim stepenom invaliditeta da cak ne moze ni govoriti ni mrdnuti vecinu dijelova tijela, a uz to je kako sam citao i dosta "nezgodne" naravi sto implicira da bi trebao odbiti vecinu potencijalnih partnerica. Kad pogledate stepen invaliditeta koji ima taj covjek ostali invaliditeti su minorni u poredjenju sa njim. Ipak, te nedostatke su ocigledno nadomjestili slava, novac i pamet.
Iako bih se slozio sa Japanese rose da je u obicnim, prosjecnim okolnostima najrealisticnije ocekivati da u brak ulaze osobe s invaliditetom, jer pored toga sto se bolje razumiju imaju i iste potrebe kao i ostale okolnosti. Iakosve zavisi od slucaja do slucaja i okolnosti, bas kao i u svemu drugome.

_________________

Filozofija...

Sve ok, nema razloga da se izvinjavas, pitanje je logicno i na mestu. Odgovoricu vrlo otvoreno: Za ulazak u u vezu sa nekom osobom ne opredeljujem se prema tome da li ce ona biti takodje invalid ili ne. vec prea tome koliko ima fluida, medjusobne privlacnosti, slicnosti, interesovanja..itd. Dakle, ne bi mi smetalo da budem u vezi sa osobom koja je takodje invalid(cak smatram da bi bilo nonsens kada bi meni to smetalo), ali ne bih sracunato planski usao u vezu samo eto zato sto smo oboje invalidi, pa nemamo kud, vec ako se zaista dopadamo jedno drugom. Pokusavao sam kod nekoliko zenskih osoba koje su sa invaliditetom i koje su mi se dopale, ali ispostavilo se da su one trazile muskarce bez invaliditeta.

Misljenja sam da ces naci osobu za sebe jer imas zdrave i zrele stavove. Po meni je to najbitnije za ozbiljnu vezu, na koju mislis cini mi se. A ljudi...mnogo njih ne zasluzuju da nose ime covjek, to je jednostavno cinjenica. Cesto pomislim da kada je Bog dijelio oci i mozak, trebao je biti mnogo izdasniji kad je mozak u pitanju, a mnogo skrtiji u dijeljenju ociju.

Pozdrav !

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Ima tu puno istine, ipak dosta toga zavisi i o tome koliko osoba sa invaliditetom uporno i istrajno radi na sebi, na svojoj fizickoj rehabilitaciji, na direktnom ili indirektnom savladavanju ogranicenja( u prevodu: osamostaljenju). Drugim recima, tamo gde se fizicki ne moze sve sam, to znaci da ili nije dovoljno uporno savladano ili zaista postoji objektivna nemogucnost usled stepena invalidteta. Ako je ovo prvo u pitanju, onda je rec o nedovoljnom radu na sebi, a ako je drugo onada sama osoba sa invaliditetom treba da osmisli nacin kako organizovati da se uradi ono sto fizicki ne moze sam. Da pritom ne opterecuje svoje najblize.Tako bar ja praktikujem. Naravno, za tako nesto neophodna je finansijska stabilnost, pa ako se ne moze sve fizicki sam, onda se organizuje i plati da se uradi(npr ne znam, ciscenje kuce, stana, popravke po kuci, nabavka..itd). Za sebe mogu reci da sam uspeo u tome da najveci deo svakodnevnih poslova, aktivnosti u kuci van kuce obavljam sam. Otezano, ali sam. A za ono gde postoje objetivna ogranicenja, e tu nastupa organizacija i snalazljivost, dakle samostalnost na indirektan nacin. Vazno je da ne zavisim o bliskim ljudima i da ih ne opterecujem. Tako da mislim da ne bih bio ni opterecenje u vezi. Ali ok, jedno je moje vidjenje, a drugo je kako to okolina dozivljava. Nemam pravo nikom da zameram, treba pokusati razumeti.

U isto vrijeme je svijet pun invalida koji od drugih ( majka, zena, dijete, podredjeni na poslu ) ocekuju da sve urade za njih, i onda im jos nesto donesu na srebrnom pladnju. Jer znas, oni to necim zasluzuju. Oni sebe ne smatraju invalidima, ali vjeruj da su mnogo veci invalidi nego ti.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Smatram da mi ne bi bio problem uci u vezu sa osobom sa invaliditetom ako bi bilo hemije izmedju nas. Poznanica mi je vec desetak godina u braku sa muskarcem koji je vezan za kolica,imaju decu i koliko ja znam dosta dobar brak...tako da je to sve individualno....

Onda ne treba cuditi sto djevojke bez fizickih ogranicenja traze iste takve momke. Mislim da i vrsta invaliditeta igra bitnu ulogu, i kako ljudi dozivljavaju neciji invaliditet, te predrasudi o odredjenim ogranicenjima. Vjerujem da kad procijenjujemo da li je neka osoba za nas, da mi svijesno ili nesvijesno stavljamo na vagu njene pozitivne i negativne, odnosno "negativne" osobine. Tako da invaliditet sam po sebi ne mora da bude knock-out kriterij, ali naravno igra bitnu ulogu. I ti i ja cemo se sloziti da nasim ocima vise prija lijepa i zdrava djevojka, ali isto tako cemo se sloziti da izgled nije odlucujuci kriterij pri izboru partnera. Tako da na neki nacin svoje nedostatke mozemo kompenzovati nasim pozitivnim osobinama. Kada bismo npr. trebali opisati sta je to kod nasih prijatelja ili partnerki sto nas drzi uz njih, vjerovatno cemo uvijek izabrati jednu dominantnu osobinu, a to u pravilu nije fizicki izgled (govorimo o suprotnom polu naravno). Da sam na tvom mjestu, ne bih se oslanjao na klasicno prilazenje, vec bih pokusao da se nenametljivo i postepeno zblizim sa djevojkom koja mi se svidja, da joj omogucim da upozna osobu iza fizicke fasade. Vjerovatno si dosta cesto cuo za primjere da se med. sestra ili njegovateljica zaljubila u pacijenta kojeg je njegovala, a pacijent je bio recimo invalid (npr. za vrijeme rata smo imali priliku da slusamo i gledamo takve slucajeve na TV-u, radilo se uglavnom o ranjenim vojnicima kojima je amputiran ekstremitet). Znaci provodile su vrijeme sa pacijentima i imale su priliku da se zblize sa njima.

Jednom sam gledao na TV-u emisiju o ljudima koji imaju tu neku bolest, nemam pojma kako se zove, uglavnom nekontrolisani pokreti, krikovi, uvijanje tijelom.. Jedan taj momak je uprkos tome bio veoma uspjesan IT-ekspert i cak je osvojio nagradu za najuspjesniju realizaciju jednog web-sajta, znaci njegov mozak je savrseno dobro funkcionisao, natprosjecno dobro, imao je smisao za humor i sve ostalo. I djevojku je imao, veoma lijepu, plavokosu, plavooku djevojku (bez invaliditeta). Pitali su je zasto je sa njime, rekla da je duhovit, da moze sa njim da prica o svemu, da imaju dosta zajednickog, i tako.

Jedan moj prijatelj (ajkula i spavac ga vjerovatno znaju) je u ratu ostao bez noge maltene do kuka, uprkos tome se ozenio i sad ima porodicu, andjeoski lijepu cerku, vjerovatno je dobio jos djece, ozenio je strankinju.

Mislim da nasa sredina ima dosta neosnovanih predrasuda po pitanju invaliditeta. Ako i djevojka osjeca naklonost prema nekome sa fizickom ogranicenjima, nailazi na otpor i kompromitovanje u drustvu.

Ja ti zelim od srca da nadjes zenu svog zivota, i dobijes buljuk djece

Dobro dosao na forum!

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

Imas u svojoj blizini nekoga sa invaliditetom? Susreces se sa tom osobom svaki dan i psihicki to ne utice na tebe? Svaka ti cast. Ja sam suvise moderna i wannabe i psihicki poprilicno nestabilna jer me te stvari poprilicno pogadjaju. Oprosti sto nisam savrsena kao ti a nisam ni fizicki toliko jaka da bih mogla sama podizati i spustati muskarca koji je tezi od mene. Ako si ti toliko duhovno jak da gradis svoju buducnost sa djevojkom koja je kvadriplegicarka - ja ti se zaista divim.

_________________
Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

To je zbog toga sto ljudi sa vidljivim invaliditetom drugacije gledaju na zivot, od nas koji kao isti nemamo. Oni koji prihvate sebe onakvim kakvim jesu su pozitivniji i prijatniji ljudi od ostalih. Imala sam momka sa manjim invaliditetom i ovo kazem iz licnog iskustva.

Znaci wake up and smell the coffee. Zivot nije igra fizickih atributa. Fizicki atributi su i tako uzaludni ako nedostaje supstanca.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Ljudi moji, polako i smireno diskutujmo. Cemu ovakve varnice? Tema nije pokrenuta sa namerom da se neko proziva u bilo kom kontekstu. Svako neka kaze svoje razmisljanje(ili razmisljanja) na temu, smireno i bez uzrujavanja. Pokusajmo kroz diskusiju razmenjivati misljenja i mozda kroz to dodjemo i do nekih novih spoznaja i mozda i do prevladavanja nekih stereotipa, strahova, predrasuda, koje postoje. Pri tom nije poenta bilo koga osudjivati. Niti je potrebno osudjivati invalide koji zele imati emotivni, ljubavni zivot, niti je potrebno osudjivati ako neko sebe ne vidi u takvoj vezi, kao sto nije potrebno osudjivati ni one koji mozda mogu uci u takvu vezu.

Pa ok ja mozda i ne mogu biti(i pored najbolje i najiskrenije namere) bas sasvim objektivan kada govorim o ovoj temi, jer sam osoba sa invaliditetom. Ponekad u sali kazem da je moja "nevolja" u tome sto mi: um, psiha, intelekt, zelje, htenja, libido funkcionisu besprekorno, na nivou sasvim zdravog coveka, a s druge strane postoje fizicka ogranicenja, tj invaliditet. A uz to, kod mene je centralno ostecenje cerebruma prouzrokovalo ostecenje na nogama(diplegia spastica, kao oblik cp), tacnije pri hodanju. dok su ostale psiho motorne funkcije ok. Uz rehabilitaciju sam uspeo u samostalnosti pa se mozda zato ja manje dozivljavam razlicitim od drugih, a mozda ponekad za trenutak zaboravim da to okoline gleda sasvim drugacije od mene. Mislim naravno da sam svestan da sam invalid i da je to trajno stanje i pored rehabilitacije, vezbi, rada na sebi..itd. Svestan sam ja toga, savrseno. Samo eto pozelim da uprkos tome ostvarim vezu, ljubav emotivni zivot. Sto se tice saveta za pristup suprotnom polu. pa isprobavao sam razlicite pristupe devojkama koje su mi privlacile paznju. Od direktnijih pristupa do onih postepenih(preko druzenja, spontanog upoznavanja). Ni jedan pristup nije rezultirao necim narocito konkrenim, bar ne u smislu prave veze. Tamo gde je pristup bio postepeniji bilo je malo bolje, cak je dolazilo do nekih prilika, dve tri moze se reci polu "veze"(ako se to moze tako nazvati), ali su te zenske osobe ipak na kraju odustajale od neceg ozbiljnijeg, jer su se pre svega plasile daljeg vezivanja, ili reakcije svoje okoline..itd tako da su na kraju brzo i te stvorene prilike propadale. Inace, u najvecem broju situacija indirektan pristup je dovodio do stvaranja priajteljstava, a ne veze. Indirektan pristup je mac sa dve ostrice. Prvo zato sto kroz druzenje najcesce zenske osobe to dozive kao prijateljstvo i onda od nekih ljubavnih pokusaja tek nema nista. Cak dolazi do vrlo neprijatnih situacija. Jednako neprijatnih, kao i kod direktnih pristupa. Drugo, i kroz indirektan, i kroz najsuptilniji postepen pristup, ja sam u ocima druge strane osoba sa invaliditetom i ta slika taj utisak je nesto sto podsvesno pravi kocnice toj drugoj strani(zenskoj), a te kocnice tesko popustaju cak i ako dodje do prijateljskog upoznavanja, postepenog zblizavanja. Naprosto ako sam drugoj strani fizicki odbojan zbog invaliditeta, ako joj to stalno podsvesno stoji u mislima, ako se ne moze opustiti, onda ni najvece priajteljsko zblizavanje, nece pomoci da se postigne nesto vise. Veoma dobro znam o cemu govorim(imam dosta poznanica, prijateljica), dakle govorim iz sopstvenog iskustva, a znam i iz iskustava i mnigih drugih invalida. Kao sto rekoh dogodile su se dve tri situacije gde je bilo nesto sto su mogle postati veze, ali na kraju je cak i to ostalo bez dubljeg povezivanja. Razlog je bio upravo sto cak i te osobe kojima sam se bio najvise priblizio intimno, emotivno, spontano, nisu mogle da se do kraja opuste da se do kraja upuste u pravu vezu, pa su brzo odustajale. Bar sam takvo obrazlozenje dobio. Jer to sto ja sebe dozivljavam kao uspesnog, samostalnog invalida, to sto se ja trudim..itd sve to uopste ne znaci da moja fizicka ogranicenja nisu prisutna. Istini za volju, nakon takvih obrazlozenja, ni ja nisam previse pokusavao da ih zadrzim, jer smatram da se ne moze nista na silu. Ja im ne zameram, jer najlakse je sujetno zamerati, treba hrabro pokusati razumeti i prihvatiti odluke druge strane. Dakle ovo govorim o pokusajima sa onim zenskim osobama koje nisu imale invaliditet. Pokusaji sa nekoliko zenskih osoba koje su takodje imale invaliditet, kao sto rekoh nisu uspevili jer se ispostavljalo da te zene sa invaliditetom traze zdrave muskarce i da smatraju kako bih ih veza sa drugim invalidom jos vise otezavala. A sto se tice primedbe da je svakom na prvi pogled lepse videti zdravu osobu nego sa invaliditetom, pa razumem da je vecini tako. I ne zameram. Opet kazem, ja mozda zbog svog invaliditeta ipak malo sire gledam na sve to, pa npr meni devojka sa inaliditetom moze biti i lepa i slatka. Al to naravno ne znaci da ce mi biti lepa i slatka svaka samo zato sto ima invaliditet kao i ja, vec ako to zaista osetim. Kao sto ni ja nekoj devojc sa invaliditetom ne trebam biti lep i sladak samo zato sto sam invalid,pa eto nemam kud. Ili obrnuto, mi nece biti lepa i slatka ni svaka koja nema invaliditet, vec ona sa kojom proradi fluid, obostrani. Da ne filizofiram previse..kao sto rekoh, mozda ja na sve to gledam drugacije, pa mozda ne mogu bas uvek biti objektivan. Samo ne bih zeleo da neko pomisli da bilo sta "namecem". Jer to nije cilj ove teme i diskusije. Dodao bih samo jos nesto oko pomenutih slucajeva sa osobama koje od zdravih postajale invalidi(u ratu, nesrecnim slucajem), primetio sam da ce ipak dosta ljudi reci da im je lakse ostati uz neko invalida ako u toku braka ili duge veze dodje do toga, nego da udju u takvu vezu. Cesto me je ta konstatacija zbunjivala, jer nekako u oba slucaja partner je invalid, sa ogranicenjima. Ali razumem da je ljudima valjda ipak lakse ostati u takvoj situaciji, ako vec postoji formirana veza, ljubav. Nego uci od starta u takvu vezu. Valjda je to u pitanju, ne znam. Hvala na podrsci i lepi zeljama. A da li ce se to i ostvariti..voleo bih, mada iskreno vec pocinjem da sumnjam u to. Ipak nemam vise 19, 20, 25 godina pa da neograniceno verujem u cuda.

Da smo svi objektivni, forumi bi izgubili svoju svrhu, a dok god dzentlmenski iznosimo svoje subjektivno misljenje, nema problema. A posto cesto spominjes svoju subjektivnost zbog invaliditeta, pretpostavljam da ocekujes da djevojke napisu koju rijec o tome, cisto da procijenis koliko je tvoje misljenje u stvari subjektivno, odnosno objektivno. Pa eto ja cu pozvati djevojke da se jave i napisu sta misle o toj tematici.

Ja recimo mogu sa djevojkom sa invaliditetom biti prijatelj, ali zbog vise faktora mislim da ne bih mogao ulaziti u intimniju vezu sa takvom osobom. Naravno, zavisi i od stepena i vrste invaliditeta da li bih se upustio u takvo nesto.
Jednom sam vidio jednu djevojku koja me bukvalno ocarala svojom ljepotom, jedna od najljepsih djevojaka koje sam vidio u BL. U trenu sam se zbunio kad sam vidio da ta djevojka nema kose na vecoj povrsini glave, izgledala je groteskno, neopisiv osjecaj vidjeti takvu ljepotu unakazenu nekom bolescu. Kasnije sam vidio i po fizickoj gradji, da joj nije bilo lako kroz zivot. Prva pomisao je "bolest", "sto dalje od toga", dok s druge strane emocije i dalje igraju svoju ulogu. Iz tog vrtloga razlicitih osjecanja, sklonosti, sazaljenja, moze da se rodi jedna ljubav koja u stvari nije ljubav nego sazaljenje ovjencano lijepim mastanjem zacinjenim romanticnim emocijama. Siguran sam da niko od nas ne zeli da neko bude sa nama iz sazaljenja, a nasa druga polovina moze uporno da porice da je iz sazaljenja sa nama, pri tome ne znajuci ni sama sta je prava istina. To tek kasnije dodje do svijesti i poprimi jasnije obrise.
Rocky, sve je to individualna stvar, svako od nas neku bolest percipira drugacije i daje joj vecu tezinu, vjerovatno osobe koje rade sa takvim ljudima svakodnevno imaju manje predrasuda i mozda bi imao bolje sanse kod takvih djevojaka.
Znam kakav je to osjecaj, osjecas da si se ostvario na svakom polju, ali onda jedna "karika koja nedostaje" zasjeni sve uspjehe, i ucini zivot besmislenim. Ja sam citajuci tvoje postove skontao par stvari o tebi zbog kojih bi mnogi fizicki zdravi ljudi mogli da ti zavide, a to je taj stav borca, otvorenost, komunikativnost, zelja da zivis normalan zivot uprkos svemu. Podsjecas me na Nicka Vujičića, on je dosao do stepena kada mu vjerovatno jos nedostaje djevojka koja ce ga voliti uprkos njegovom invaliditetu. Ne znam, mozda bi mogao da uspostavis kontakt sa njime i ispricas mu svoju pricu, ko zna kakav ishod bi to moglo da ima

Puno te pozdravljam!

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

Zaboravio sam da linkujem Nicka Vujičića, evo i link za više informacija: http://en.wikipedia.org/wiki/Nick_Vujicic. U svakom slučaju sa Google ćeš naći više informacija.

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

svaka cast na hrabrosti,iskreno,ja ne bih vise imala snage...moj brat od tetke je ozenio djevojku koja je civilna zrtva rata i nema nogu do kuka,koja jedva hoda bez tudje pomoci,ali naizgled imaju solidan brak,dijete...ali da je gotovo cijela porodica "zrtva",jeste...ja se divim i njoj sto je prevazisla komplekse invaliditeta a i njemu jer je usao u taj brak,ali opet,nismo svi isti,ja kazem da sad sa ove tacke gledista ne bih mogla jer sam vecinu zivota okruzena bolesnim ljudima,sto kroz porodicu sto kroz posao i nemam vise snage,mozda je to egoisticno s moje strane,ali je barem iskreno...

_________________
"You got a dream... You gotta protect it. People can't do somethin' themselves, they wanna tell you you can't do it. If you want somethin', go get it.."

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Ako mogu da se nadovezem na deo koji je pomenut(nadam se da nece biti pogresno protumaceno)...Nekako naslucujem da ta devojka bez noge ipak ocigledno nije dovoljno radila na svojoj rehabilitaciji, tacnije na samostalnosti . Jer znam dosta amputiraca koji jos kako hodaju bez tudje pomoci. I znam da dosta amputiraca obavlja vecinu svakodnevnih aktivnosti. Naravno sa stakama ili protezama kao pomagalom ali hodaju bez pomoci trecih lica. A da ne pominjem onu cuvenu americku atleticarku amputirku Prelepa je(zaboravih kako se zove, pronaci cu) koja osvaja medalje na paraolimpijskim takmicenjima. Ok, ja nisam amputirac, pa ne bih da sad prosipam neku "sveznajucu filozofiju" ali ako su samostalnost mogli savladati ovi amputirci koje ja znam, onda pretpostavljam da bi to isto mogla uz trud i upornost savladati i ta devojka o kojoj govoris. Osim toga, kada pricamo o mogucnostima invalida, Kad sam video da jedan covek paraplegicar slika tako sto cetkicu za slikanje drzi u ustima i slaika, onda je puno toga moguce postici. Mozda ja previse smaram sa tom rehabilitacijom i samostalnoscu kod invalida, ali ipak mislim da je tu kljuc da bi se uopste i pomislilo o necem sto se zove veza, brak, porodica. Naravno, kao sto rekoh, nije uvek poenta da se sve fizicki uradi sam. Ni ja ne mogu sve fizicki sam. Cerebralna paraliza je ipak cerebralna paraliza. Ali cu se uvek truditi da sve ono sto sam savladao sam da to i obavljam sam, da savladam jos vise. Nek je otezano, ali bar obavljam sam. A tamo gde to ne ide, opet naci cu nacin da organizujem tako da voljena osoba to ne oseti(ili sto manje). Zato, mislim da je najgore sto porodicno okruzenje moze da ucini osobi sa invaliditetom jeste da svi trce oko nas invalida. Jedan od najpoznatijih doktora, strucnjaka za fizijatriju dr Vojt je npr kod cerebralaca imao takvu metodu po principu: "uradi sve sto mozes sam, ne trazi nikad niciju pomoc, ako zelis da imas zivot dostojan ljudskog bica" Zvuci drakonski? Da, ali mislim da je takav pristup ispravan, jer je to jedini nacin za rehabilitaciji i resocijalizaciju osoba sa invaliditetom. Bez obzira sto je svaki invaliditet razlicitog porekla i stepena, ali sustina je ista: Truditi se, biti sto vise samostalan i grabiti napred, sto manje se oslanjati na pomoc ljudi oko sebe. Onda nece biti toliko potrebe za pricu o zrtvovanju. Nece biti neophodno da druga strana ima toliki osecaj kako uvek nesto mora da zrtvuje za partnera invalida.

Tema je tu, pa ko god zeli neka kaze svoj stav, razmisljanje. Bilo bi lepo da se ukljuci jos osoba sa invaliditetom, da kaze svoja iskustva i razmisljanja na temu. Mene pre svega generalno zanima kako ljudi na ovu temu razmisljaju, a ok posebno pripadnice lepseg pola. A sto se tice mog ogradivanja na subkektivnost...pa naprosto zelim da ukazem da to sto ja ne dozivljavam invaliditet kao "bauk" za druge ljude je najcesce mozda bas problematicno, kada je rec o ulascima u vezu. Prijateljstva i druzenja su nesto drugo, tu ljudi najcesce nemaju predrasuda i barijere. Zato je u ovoj temi pre svega centralno pitanje ulazak u vezu sa osobama koje imaju invaliditet. Mogucnost zaljubljaivanja, ljubavi, intimnog zivota..itd Sto se tice konstatacije da niko od nas ne zeli da se u vezi bude iz sazaljenja, tu se slazem 100%. I cak sta vise, ako bih morao recimo da biram izmedju situacije da do kraja zivota ostanem sam(bez partnerke) ili da neka bude sa mnom iz sazaljenja ili materijalne koristi... onda bih odabrao da budem sam. Jer, mislim da nema veceg ponizenja od cinjenica i saznanja da je neko sa nekim u vezi iz sazaljenja ili koristi. Ne znam i ne mogu da pricam za druge, mogu samo reci da bi mene kao coveka, kao intelektualca vredjalo, smetalo bi mi to. A kao sto si i sam rekao sve se iskristalise i sve izadje na videlo kad-tad. Ne znam, ali ja rezonujem ovako: Ako druga strana ne smatra da me moze zavoleti voleti, ako smatra da me ne moze dozivljavati kao muskaca i partnera zbog mog invaliditeta, ako joj moje vrline i kvaliteti, ako joj moja ljubav, paznja nisu dovoljni da bi me smatrala dostojnim partnerom, voljenom osobom sa kojom zeli biti, tj ako me ne moze iskreno zavoleti u celini..ok nema problema. Narod mudro kaze:"na silu ljubav ne biva". Ali, onda ni ne treba da budemo u vezi, jer to nije ljubav vec ogoljeni, sracunati interes. Postenije je biti i sasvim sam, nego u vezi bez postovanja i iskrene ljubavi. Bar ja tako mislim.

Da li bi bila ljubazni da mi sa vasih moderatorskih visina objasnite - sta je to besmisleno u cudjenju Hristovljevom opisu djevojke koja ga je ocarala ljepotom, a onda se "zblanuo" sto nema kosu na jednom dijelu glave ? Je li i vama cudna bolest ili neki nedostatak ? Je li vam besmislena ?

Je li vam nerazumljivo da se bolest ili nedostatak moze desiti svakome ? Je li vam nerazumljivo da ce se bolest, starost i nemoc jednom desiti i vama ? Da li bi ostavili nekoga koga volite kad bi mu se desilo nesto lose ? I da li bi ocekivali od onog ko voli vas da vas ostavi ako se vama desi nesto lose ?

Pitanja su cisto retoricka, ali nisu ni najmanje besmislena.

Pozdrav i tebi.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Nije ajkula, ja sam.

_________________
bleek.