banjalukaforum.com

У Бањалуци није одржан, за данас најављени, састанак представника Савеза логораша Републике Српске и шефа мисије Хашког трибунала за БиХ Гинтера Швајгера, јер представници српских логораша нису жељели да разговарају, како су рекли, са ниже рангираним службеницима Хашког трибунала, без присуства новинара.

БРАМЕРЦ: САРАДЊА СА ТРИБУНАЛОМ ВИШЕ НИЈЕ ИЗАЗОВ ЗА БиХ
Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је да за БиХ више није изазов сарадња са Трибуналом, већ сарадња на унутрашњем плану и са сусједним земљама у рјешавању ратних злочина.

У ИНФОРМАЦИЈИ НСРС: СРБИМА У ХАГУ 694 ГОДИНЕ РОБИЈЕ
Хашки трибунал је од свог оснивања до данас за почињена кршења хуманитарног права на подручју БиХ у периоду од 1992. до 1995. године оптужио укупно 102 лица, од чега 66 Срба, 27 Хрвата и девет Бошњака. Ово стоји у Информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица коју је предсједник РС Милорад Додик доставио Народној скупштини РС.

Правоснажном или неправоснажном пресудом Суда БиХ због почињеног кривичног дјела ратног злочина укупно је осуђено на 1 328 година и шест мјесеци затвора од чега су лица српске националности осуђена на 1 067 година затвора, хрватске националности на 137 година и шест мјесеци , а лица бошњачке националности на 124 године затвора.
У Информацији се посебно указује на ретроактивну примјену Кривичног закона БиХ из 2003.године од стране Суда БиХ, која је необјашњива у правној пракси.

Milorad Dodik, predsjednik RS, je nakon sjednice Senata RS rekao da će sutra na tematskoj sjednici Narodne skupštine RS uputiti prijedlog sa referendumskim pitanjem "Da li podržavate nametnute odluke visokog predstavnika, a posebno odluke o Zakonu o Sudu i Tužilaštvu BiH".
On je istakao da je od Senata dobio punu podršku da se građani u RS izjasne da li podržavaju rad pravosudnih organa BiH, zbog čega je prije desetak dana i zatražio ovu tačku dnevnog reda posvećenu radu Suda i Tužilaštva BiH. Dodik je naveo da će ovaj prijedlog pokušati usaglasiti sa svim poslaničkim klubovima u parlamentu RS, te je podsjetio da su razlozi za pokretanje ovog pitanja neselektivno suđenje ratnih zločina pripadnika srpskog naroda, kao i, kako je naveo, nelegalno uspostavljanje ovih organa kroz nametnute odluke visokih predstavnika.