banjalukaforum.com

Ako bukvalno tumacimo bibliju ispada da se zemlja ne krece nego da stoji.

Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, da se ne pomjesti na vijek vjekova. (Psalmi 104, 5)
or
Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvijek. (Propovjednik 1, 4)

Takve i slicne stihove su srednjovjekovni kreacionisti(inkvizicija) uzimali da kazu da se zemlja ne krece nego da je nepomicna a da se sav svemir krece oko zemlje.
Danasnji kreacionisti tako bukvalno tumace stihove da je zemlja stara 6000 godina, ili jos gore svemir.
Znaci nije problem da je biblija neispravna. Ovi stihovi mogu biti tacni ako se tumace na drugi nacin. Problem je bukvalisticki nacin na koji je "kreacionisti" tumace.

_________________

Filozofija...

Psalmi su alegorijske pjeme pune metafora i ne možeš vaditi riječi iz konteksta i tako ih tumačiti! kada sagledamo cijeli taj psalam lijepo se vidi o čemu se tu radi i da nema tu nikakvog govora o kretanju zemlje! Evo kako glasi ovaj propovjednikov stih na engleskom, pa vidi bolje o čemu se tu radi....4 for giving prudence to the simple,
knowledge and discretion to the young- !

Znam ja da se tu ne moze govoriti o bukvalnom tumacenju i ja to i ne tumacim tako ali klasicni kreacionisti rade upravo to. Zato i zamjeram klasicnim kreacionistima sto bukvalno tumace bibliju. Takvim tumacenjem su i dobili da je svemir star 6000 godina i druge gluposti.

_________________

Filozofija...

Гилгамеш рече њему, Утнапиштиму, далеком:
„Гледам те, Утнапиштиме,
ти ниси ни већи ни шири од мене,
ти си ми сличан као отац сину.
Ти ниси друкчије грађен него ја,
и ти си човек као и ја.
Али ја сам немиран
и створен сам да се борим.
А ти си се уклонио борби,
лежиш мирно на својим леђима.
Како си само доспео у Скупштину богова,
како си тражио и нашао живот?"
Утнапиштим му рече:
„Хоћу, Гилгамешу, да ти поверим
један непознат догађај
и откријем једну тајну богова.
Шурипак је град на Еуфрату,
ти га и сам познајеш.
То је стари град.
Дуго времена су му богови били наклоњени.
Тада они одлучише да пошаљу потоп.
На саветовању богова седео је и Еа,
бог дубина.
Мојој кући од трске
испричао је одлуку богова.
'Кућо од трске, кућо од трске!
Зиду, зиду! Колибо од трске, чуј!
Ти, човече из Шурипака,
Утнапиштиме, сине Убара-Тутуа,
сагради дрвену кућу,
подигни је у лађу!
Остави богатство, тражи живот,
презри поседовање, спаси живот.
Донеси у лађу животно семе сваке врсте!
Одмах сагради лађу.
Сразмерна нека буде дужина ширини!
Спусти је у слатководно море
и покриј кровом!'
Схватио сам и рекао богу Еи,
своме господару:
'Учинићу, господару, како заповедаш,
са страхопоштовањем ћу следити
твоје заповеди.
Али шта ћу рећи граду, народу
и најстаријима међу њима?'
Еа отвори уста и рече своме слузи, мени:
Ти људско чедо, треба да им кажеш:
Велики бог Бел гледа ме попреко,
и зато нећу више да станујем у вашем граду
нећу више да видим Белову земљу.
Хоћу да одем до слатководног мора
и да станујем код Ее,
који ми је милостив господар.
А вас ће благословити свакаквим богатствима.'
Кад је заблистао први трак сунца,
почео сам све спремати.
Отишао сам до слатководног мора,
прибавио дрво и смолу,
направио план лађе и нацртао га.
Сва моја својта, јаки и слаби,
латише се посла.
У месецу великог Шамаша беше завршена лађа.
Све што сам поседовао натоварио сам,
натоварио сам и сребро, и злато,
и животно семе сваке врсте.
Целу своју породицу и најближу родбину
укрцао сам на лађу.
Велику стоку и мале животиње
догнао сам у њу.
Занатлије свих вештина
пустио сам да уђу.
Бог ми је дао одређен рок:
'Увече, кад владари таме пусте страховиту кишу,
уђи у лађу и забрави врата!'
Кад дође то време,
владари таме пустише страховиту кишу.
Гледао сам невреме, било је страшно!
Ушао сам у лађу и забравио врата.
Огромну сам барку препустио кормилару.
Кад је јутро освануло,
подиже се црно облачје као гаврани.
Беснели су сви зли дуси,
светлост се претворила у таму.
Јужни ветар је тутњао,
воде су бучећи хујале
и већ достигле планине,
сручиле се на све људе.
Брат брата није више препознавао.
И сами се богови уплашише потопа,
побегоше и попеше се на Ануов Брег богова.
Шћућурени као пси гураху се међу собом.
Иштар виче као жена у тешком порођају,
завија лепи глас дивне богиње:
'Лепа земља прошлих времена постала је блато,
јер сам ја рђаво саветовала
у Скупштини богова!
Како сам само могла у Скупштини богова
да дам тако рђаву заповест?
Како сам само могла да уништим све своје људе?
Као у метежу битке однела их је поплава.
Зар сам зато дала да се људи рађају
да сада као рибље легло испуњавају море!?'
И сви богови плачу с њом,
погнути седе богови и плачу.
Мука њених боли затвара им уста.
Шест дана и шест ноћи
потоцима је падала киша.
Седмог дана попусти потоп,
била је тишина као после битке.
Море се смирило,
а злокобна олуја стишала.
Посматрао сам време, сасвим се стишало.
Сви су се људи претворили у блато.
Пусто и једнолично било је тло земље.
Отворио сам окно
и светлост ми је обасјала лице.
Пао сам ничице, сео сам и плакао,
плакао сам и сузе су ми текле низ лице.
Погледао сам на далеку водену пустињу.
Гласно сам јадиковао,
јер су погинули сви људи.
После дванаест двоструких сати
диже се једно острво.
Лађа је пловила према брду Нисир.
Насела је и чврсто остала на њему.
Шест дана држао је брег лађу
и није јој више дао да се заљуља.
Кад настаде седми дан,
узех голуба и пустих га.
Голуб оде и опет се врати.
Није нашао место где би се зауставио
и зато се вратио.
Узех ластавицу и пустих је.
Ластавица одлете и врати се.
Није нашла места где би се зауставила
и зато се вратила.
Узех гаврана и пустих га.
Гавран одлете,
виде како вода пресушује,
чепрка, ждере и гракће
и не врати се више.
Тада сам их све пустио напоље,
на све четири стране
и принео јагње као жртву,
жртвено зрневље просуо сам на врху брда,
спалио сам кедрово дрво и мирту.
Богови су удисали мирис.
Угодно се дизао мирис боговима у ноздрве.
Као мухе скупили су се над жртвом.
Кад је стигла господарица богова,
подиже велике драгуље
које јој је Ану дао начинити као накит:
'Ви богови! Као што никад нећу заборавити
накит од драгуља на мом врату,
тако ћу мислити на ове дане
и никад их нећу заборавити!
Нека сви богови дођу на жртву,
Бел нека не дође!
Не размишљајући, он је послао потоп
и моја људска чеда осудио на пропаст.
Велики Бел дође и угледа лађу,
тада се Бел расрди,
разљути се на богове:
'Које је то живо биће избегло пропаст?
По мојој казни није требало да остане жив
ниједан човек!' :
Ниниб, борац међу боговима,
отвори уста и рече силноме Белу:
'Ко осим Ее мудро поступа?
Та, Еа све разуме, пун је обзира!'
Еа, бог дубине, отвори уста
и рече силноме Белу:
Ти, боже, владару, ти, силни,
како си само могао
тако непромишљено да изазовеш потоп?
Онај који греши
нека свој грех и носи!
Онај који зло чини
нека зло и окаје.
Али пази да не буду сви уништени.
Казни само зле да сви не пропадну!
Уместо што си пустио потоп,
могао си подићи лава да прореди људе.
Уместо што си послао потоп,
могао си да пошаљеш неман
да смањи људство.
Уместо потопа могла је доћи глад
да би покорила земљу.
Ја, ја нисам издао тајну богова.
„Врло мудром" дао сам да види слике у сну,
и тако је сазнао за тајни план богова.
А ви сте сада остали празних руку!'
Еа уђе у лађу, узме ме за руке,
изведе са женом на копно,
заповеди јој да клекне пред мене,
ступи пред нас,
положи на нас руке
и благослови нас:
'До сада је Утнапиштим био смртан човек,
сад нека буде са својом женом једнак нама
и нека станује далеко на мору,
тамо где утичу реке.'
Тако ме удаљише богови
и дадоше ми да живим далеко на ушћу реке.
Али који ће се од богова теби смиловати?
Ко ће те довести пред богове
да нађеш живот који тражиш?
Покушај само да не спаваш шест дана
и шест ноћи!"
Тек што је Гилгамеш сео,
спусти се на њега сан као јак ветар.
Утнапиштим рече својој жени:
„Погледај јакога који тражи живот,
сан га салеће као ветар!"
А жена рече њему, Утнапиштиму, далеком:
„Додирни га да остане будан!
Дај му да се опет здрав врати
путем којим је дошао.
Капијом кроз коју је изашао
нека се опет врати кући у своју земљу."
Утнапиштим рече њој, жени:
„Ах, ти сажаљеваш људе!
Пеци хлебове за њега
и стави му их уз главу!"
Када је он спавајући клонуо уза зид лађе,
испече она за њ хлебове
и стави му их уз главу.
Наслоњен на зид лађе,
лежао је Гилгамеш.
Утнапиштим рече њему, који је спавао:
„За први хлеб је тесто замешано,
други хлеб је умешен,
трећи хлеб је овлажен,
четврти је брашном посут
и стављен у пећ,
пети хлеб је постао смеђ,
шести хлеб је готово..."
Тада га он изненада додирне
и станац се пробуди.
Гилгамеш рече њему, Утнапиштиму, далеком:
„Уморног савладао ме сан,
као неки силни спустио се на ме.
Нагло си ме додирнуо и пробудио."
Утнапиштим му рече:
„Шест хлебова је било испечено,
а ти си већ чврсто спавао.
Требало је да те хлебови одрже будним."
Гилгамеш рече њему, Утнапиштиму, далеком:
„Шта треба сада да учиним, Утнапиштиме?
Куда да се окренем?
Сан ме је шчепао као разбојник,
у мом сну седи смрт.
У мојој одаји или ма где било,
седи она, смрт!"
Утнапиштим рече Ур-Шанабију, лађару:
„Ур-Шанаби, нека те више не види моја обала,
место превоза нека те не пусти овамо.
Не смеш више превести ниједног смртног човека
ма како силно тежио за мојим пребивалиштем!
Човек кога си овамо довео
има прљаво одело.
Животињска су му крзна одузела лепоту тела.
Одведи га, Ур-Шанаби, до места за купање,
нека се окупа у води,
нека одбаци своја крзна
да их море однесе!
Нека опет буде лепо његово тело!
Нека му главу обавије нови повез,
сјајним оделом одени му тело
да му покрије голотињу.
Док опет не дође у свој град,
док се својим путем не врати кући,
нека се не подере ово одело,
нека остане ново у све дане!"
Тада га поведе Ур-Шанаби са собом
и одведе на место за купање,
он се опра у води
и одбаци своја крзна
да их море однесе.
Новом лепотом синуло је његово тело.
Нови му је повез обавио главу,
обукао је раскошну одећу,
која је покривала шегову голотињу. Док опет не дође у свој град,
док се својим путем не врати кући,
не треба да се подере ово одело,
треба да остане ново у све дане!
Гилгамеш и Ур-Шанаби попеше се на лађу,
управише је на таласе
и одмах отпловише.
Тада рече жена Утнапиштиму, далеком:
„Отишао је Гилгамеш,
много је он претрпео
и поднео много мука.
Шта ћеш му дати да сретно стигне у домовину?"
Гилгамеш чу ову реч,
дохвати бродску мотку
и погура барку опет ближе обали.
Утнапиштим рече њему, Гилгамешу:
„Гилгамешу, дуго си ходао,
много си претрпео
и поднео много мука.
Шта да ти дам да сретно стигнеш у домовину?
Хоћу да ти одам једну тајну,
хоћу да ти кажем о чудотворној трави.
Трава је слична трну,
а расте дубоко у мору,
трн је као јежева бодља,
цвета у далеком слатководном мору.
Кад ту траву добијеш у своје руке
и једеш од ње,
наћи ћеш вечну младост и вечни живот."
Гилгамеш саслуша његове речи
и они кренуше далеко преко мора.
Стигоше до далеког слатководног мора.
Тада он скине свој појас,
збаци горњу одећу,
привеза тешко камење за ноге.
Оно га повуче дубоко у велико море
и он опази траву сличну трну.
Узбра траву и чврсто је држаше у руци,
одсече тешко камење
и изрони поред лађе.
Попе се у чамац поред лађара
и држаше у рукама чаробни цвет мора.
Гилгамеш рече Ур-Шанабију, лађару:
„Ур-Шанаби, ево имам траву!
Ово је трава која обећава живот.
Сада ће бити испуњена жарка тежња човекова,
биће му сачувана младост у пуној снази.
Хоћу да је однесем
у мој зидом утврђени Урук,
даћу свима јунацима да једу од ње,
хоћу да је поделим многима.
Име биљке је 'старац опет постаје млад'
Ја, ја хоћу од ње да једем
да опет вратим пуну снагу своје младости!"
Двадесет су двоструких сати путовали даље
и угледали комадић земље.
Приспели су после тридесет сати
и тада су се одмарали.
Гилгамеш угледа језеро,
хладна и свежа била је његова вода.
Ушао је у њу и купао се у угодној свежини.
Нека змија осети мирис траве
дошуња се и узе траву.
Гилгамеш се врати и прокле змију.
Тада он седе и заплаче,
сузе му потекоше низ лице.
Погледа у очи Ур-Шанабију, лађару:
„За кога су се, Ур-Шанаби, трудиле моје руке?
За кога кружи и истиче крв мога срца?
Радио сам, али мени самом то није донело
ништа добро.
За црва који гмиже у земљи
добро сам учинио!
Трава ме водила по мору.
Одсада ћемо избегавати море и реке,
а лађа нека лежи уз обалу."
Двадесет су двоструких сати путовали даље
и угледали торањ храма.
После тридесет двоструких сати
зауставише се да се одморе
и подигоше очи
према граду са светим храмом.
Тада дођоше до Урука
и уђоше у град са високим зидовима.
Гилгамеш рече њему, Ур-Шанабију, лађару:
„Попни се на зид, Ур-Шанаби!
Иди по зидинама Урука,
јако утврђеног града!
Гледај како је снажно утемељен,
како је високо насут брег храма.
Погледај силне грађевине,
саграђене су од опека,
а све су те опеке испечене!
Седам мудрих мајстора, мојих саветника,
предложили су ми планове.
Нека ти припадне земљиште на подручју града,
и врт и одаја за жене нека ти припадну!
У Уруку треба да саградиш своју кућу!"

vime ako želiš shvatiti Bibliju kao pisanu Božju riječ, a ne neki mit što danas ljudi sve višei čini i čistog srca spoznati istinitu riječ Božju lako ćeš shvatit koji se djelovi Biblije trebaju uzimati bukvalno, a koji ne! čovjek samo treba otvoriti svoje srce Bogu i dopustiti Duhu Istine da ga odvede na pravi put koji će mu otovriti oči i odčepiti uši! tada ćeš mirne duše i čistog srca moći raspoznati što su to uistinu gluposti, a što istinita riječ Božja!

pozdrav i živio...

ok, mi ne znamo jos uvijek sastav i uslove primordijalne supe, ali to nikako nije razlog da se odmah povlaci deus ex machina argument..nauka, hvala bogu napreduje i jednog dana ce biti poznati odgovori..kad bi na sva pitanja odgovarali pozivanjem na boga, stalno bi se vrtile iste stvari kao na pokvarenoj ploci i nauka ne bi postojala. mozda bog i jeste odgovor (bilo na stadijumu pocetka zivota ili big bang-a) ali ne mozes uzimati taj odgovor kao tacan samo iz nedostatka dokaza a ne jer je sam po sebi tacan..uzmi npr. kugu i sta su ljudi vjerovali prije 500 godina o njoj, a sad? uzmes streptomicin i rjesena stvar

_________________
i teletabisi su ljudi

koliko ja vidim ovde se ne radi o vjerovanju već o činjenicama.
samo zato što neki naučnici ne mogu prihvatit stvaranje i to pripisat bogu, koriste teorije poput praexsplozije. međutim poznato je da explozije proizvode haos i dezorganizaciju.
dovoljno je pogledati savršenstvo oko sebe i uvjerit se da to ne nastaje slučajno.

tvrditi da je život nastao slučajno iz praexplozije može se uporediti s vjerovatnoćom da jedan opsežan roman nastane explozijom štamparije.
u biti pretpostavka da se život razvio iz anorganske materije je stvar vjere

"kad čovjek ne bi imao predrasude društvenog vjerovanja ili odgoja u vezi (spontanog) nastanka života na zemlji, samo ovo jednostavno proračunavanje (matematičkih protuargumenata) ukazuje da je cjela ideja nemoguća"
(astronomi fred hoyle i n.c.wickramasinghe).

_________________
where's the party?

_________________
i teletabisi su ljudi

šta je pjesnik htio reći?

_________________
where's the party?

Savrsentsvo? Ako su tebi ovo drustvo, ova svjetska politika, zlocini, ratovi, glad, bolesti, klimatske promjene, prirodne katastrofe, sam univerzum, nestajanje galaksija, gasenje zvijezdi, crne rupe - savrseni, onda stvarno imas problema sa percepcijom.

_________________
A little less conversation, a little more action!

naravno da je savršenstvo, univerzum funkcioniše na savršenim principima, o nestajanju galaksija, crnim rupama i gašenju zvjezda nemaš pojma ni ti, ni bilo ko drugi tako da to nije vrijedno komentara,društvo, politika, zločini, glad, ratovi i bolesti su posljedica nečeg u šta ti ne vjeruješ pa ti i ne vrijedi objašnjavati. ustvari ti iznosiš svoju subjektivnu percepciju.
u mom postu iz kog si ovo citirao su i mnoga nepostavljena pitanja, pa malo razmisli o njima. zapitaj se da li je svemir i život poslijedica slućajne nekontrolisane explozije?

_________________
where's the party?

Naravno, ako ja nemam pojma, ti imas, i naravno, ti znas po kojim to "savrsenim" principima funkcionise univerzum. Ako ti to znas onda ti mora da si sam tvorac, cast mi je upoznati vas vase velicantsvo, ali cisto da iznesem svoje misljenje koje jeste subjektivno ali ne i neistinito: Ako univerzum nije nastao slucajno vec ga je stvorila neka visa sila, onda se ta sila grdno zajebala pri stvaranju i mogu reci da nema pojma o stvaranju
Jedno od osnovnih filozofskih pitanja je pitanje postojanja zla. AKO je bog stvorio svijet, otkud postoji zlo?
I nemoj mi govoriti u sta ja vjerujem ili ne vjerujem. Cega su onda ratovi, zlocin, glad itd posljedica? Covjeka? A ko je po kreacionistima stvorio covjeka? Bog.
Pa de mi sad reci, cija je percepcija subjektivna?

_________________
A little less conversation, a little more action!

ja nisam ni osporio savršeno funkcionisanje univerzuma ni bilo šta, ti si taj koji je rekao da je sve u neredu i da svemir ne funkcioniše
zlo postoji od čovjeka jer bog je čovjeka stvorio sa slobodnom voljom, kao i ostala duhovna bića od kojih su se neki pobunili protiv boga i bog im je ostavio određeno vrijeme da dokažu svoje tvrdnje odnosno sporne tvrdnje može li čovječanstvo bez božjeg vodstva i ljudi su zavedeni, ali na kraju bog če intervenisat i uništit zlo jer se dokazalo da čovjek ne može bez boga otud i ratovi i nepravde i smrt.
ustvari ako bog ne postoji zašto poštujemo bilo kakve zakone, moralne norme, načela, koja je korist bit dobar čovjek kad si slučajno nastao i umrijet ćeš, i od toga što si dobar nemaš ništa, ustvari ništa i nema smisla ni život ni rađanje, a pogotovo bit moralan nema smisla ako nema boga i ako je sve slućajno.ovo je filozofsko pitanje, a ne zašto postoji zlo

_________________
where's the party?

kako ti to sve znas?

_________________
i teletabisi su ljudi

Prvo podebljano - netacno. Ti si taj koji je rekao da je svemir "savrsen", ja kazem da nije.
Drugo podebljano - e tek je ovo filozofsko pitanje. Slobodna volja. Ako stvarno vjerujes u kreacionizam onda bi morao da negiras slobodnu volju. Inace si u kontradikciji. Jer kreacionizam zapravo govori o prapocetku, toj sili koja je pokrenula sve, o nepromjenljivom u promjenljivom sto je govorio Platon, u stvari o sili koja nema uzrok, sili koja je nastala ni iz cega. Dakle sve ovo sto se desava je uslovljeno stvaranjem svijeta od strane te sile tako da ne postoji slobodna volja, jer je svaki izbor i svako djelovanje vec predodredjeno, odnosno uslovljeno.
Ja licno vjerujem u slobodnu volju a ako bi me pitao u sta vjerujem, kako je svijet nastao, rekao bih ti da ne znam, sto je i najrealniji i jedini moguci odgovor, jer niko ne zna. Niti moze da zna niti ce znati. Ti slobodno vjeruj, ali nemoj govoriti drugima sta da vjeruju/ne vjeruju.
Trece podebljano - Da nije malo zakasnio, m? Bog ce opet doci... Kad dodje, zapravo AKO dodje, ja cu drage volje reci da sam bio u zabludi. Do tada, mani me tih prica.
Cetvrto podebljano - eee, ovo je zanimljiva konstatacija. Nazalost, ovako razmisljaju mnogi vjernici, zapravo kvazivjernici, imitatori kao sto ih je moj profesor nazvao. Ne mogu se oduprijeti utisku da su ljudi vjernici ne zbog sebe, vec zbog drugih, da daju milostinju prosjacima da bi sakupljali bodove kod cika boga, da slave i obiljezavaju slave jer je to obicaj i tradicija, a ne da bi bili vjernici, da idu u crkvu nedjeljom ne zato sto imaju potrebu ili zelju vec zato sto se po pravilu u crkvu ide nedjeljom itd.
Zasto bih ja bio dobar i moralan... Jer cu se ja bolje osjecati, jer ja to zelim, ne zato sto iznad ima neki bradonja koji gleda kad sam zgrijesio a kad nisam.

_________________
A little less conversation, a little more action!

peto: ko si ti da kažeš da svemir nije savršen, na osnovu kojih parametara, kad je i čitav naučni svjet zadivljen skladom i preciznošću. znaš li da zemlja nema nagib kakav ima na njoj ne bi bio moguć život, jeli i to slučajno?
šesto: pišeš gluposti najblaže rečeno i nema se šta s tobom raspravljat.

_________________
where's the party?

Od silne kolicine argumenata sa tvoje strane primoran sam da se povucem iz rasprave.

_________________
A little less conversation, a little more action!

Posto mi je tesko da shvatim ljude koji bez bilo kakvih argumenata i dokaza zagovaraju kreacionizam, volio bi da cujem kako tumace sljedece. Izrazicu se najprostije, banalno, onako kako mi misli dolaze, ali to su neke od nedoumice i nejasnoce...

Evo recimo ovako, prije (po nauci) 14,5 milijardi godina ta super-mocna-inteligenta-sila koju nazivamo Bog odluci sa stvori 'sve' i tada je nastao kosmos. Nakon 10 MILIJARDI godina (po nauci) odluci sa stvori zemlju. I ajd, sve je to ok.
Ali sto je prvo onda stvorio dinosauruse? Jesu mu oni drazi od ljudi? Nepobitna cinjenica je da su prvo oni bili na zemlji od dominantnih vrsta. E onda, kad su mu dosadili dinosaurusi, odluci da posalje jednu kometicu na zemlju da ih rasturi. I kad je to uradio, onda odluci da stvori covjeka. I onda, da bude jos sve apsurdnije, ti ljudi koje je stvorio se odmetnu i ne zive po njegovim pravilima, vec uberu jabuku (sta god znacila ta metafora), koju im je on zabranio.... pa kad su ljudi zaglibili i krenuli krivim smjerom, posalje im i sina da ga razapnu za njihove grijehe. I u tom nultom momentu covjecanstvo je bilo bez grijeha...
I otkud je znao da ce ga razapeti? Sta bi bilo da nisu? Propao bi mu plan. Jer koliko shvatam, Bog ne upravlja ljudskom voljom. Jer da upravlja, ne bi se ponasali ovako kako se ponasamo. Ili malo upravlja, malo ne upravlja? Ako moze uticati na to, zasto ne utice i ne druge stvari?
A evo nas sada, nakon samo 2000 i kusur godina smo u jos vecem blatu sa tendencijom unistenja prirode.

Mislim what the fuck? Ima li ovo vama smisla?

Kako vjerovati u Bibliju, koji su pisali apostoli (citaj neobrazovani ljudi), kojima se svidjela Isusova prica. A tih pokreta u to doba je bilo kao danas stranaka, to je neki prototip tadasnjeg vremena. Ljudima koji zive u siromastvu i ropstvu je trebala utjeha, da postoji neko mocniji i od Cezara, da njihova zrtva i patnje nisu uzaludne...
Meni je sve to u rangu Brace Grim.
Volio bi da nisam u pravu, ali jebiga...

Macro, prema prici 11 apostola je umrlo mucenickom smrcu. O tome se moze polemisati, neko moze vjerovati u to, neko ne mora... Medjutim manje vise je istorijski potvrdjeno da su prvi apostolski oci, Clemens, Ignatije i jos jedan (znaci direktni ucenici apostola) umrli mucenickom smrcu. Ne vjerujem da bi umrli za nesto u sta nisu 100% sigurni... Uzmi progone hriscana, uvijek su im nudili prvo da prokunu Hrista kao uslov oslobodjenja, ipak oni to nisu cinili, zato danas citamo da su ih bacali lavovima, spaljivali na lomacama, razapinjali, itd... Ne vjerujem da bi radije prihvatili smrt nego da se odreknu Hrista zbog neke bajke. A u to vrijeme najvecih progona hriscana cak nije ni bilo N. Zavjeta nego samo poslanice apostola, njihovo licno svjedocanstvo, i sila Bozija.

Kako vjerovati u Bibliju? I ja sam se to pitao dok sam bio ateista, da ti ne pricam kakvo sam misljenje imao o S.Zavjetu. A vidis, ja sam krenuo da citam upravo S. Zavjet, otvorenog uma i rekao sam: "Boze, ako postojis i ako je ovo tvoja rijec, daj mi da je razumijem", nisam stigao ni do N. Zavjeta a vec sam se preobratio. Mislim da je ono sto stoji u Pismu nesto sto trazi povjerenje, barem na pocetku, ili barem iskrenost, otvoren um, inace je, a to i samo Pismo kaze, Pismo kamen spoticanja.

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

Progonili su ih zato sto su taj pokret (da ga tako nazovem) smatrali kao prijetnju apsolutnoj vlasti koju su imali. Isto tako, Hriscanstvo moze zahvaliti Rimu sto je toliko rasireno, jer ga je Rim prihvatio kao sluzbenu vjeru u svoje dnevnopoliticke svrhe tadasnjeg doba.
Osim toga, mnogo ljudi je umrlo i za Staljina, Hitlera, Tudjmana, Slobu... pa ko kaze da su oni bili ispravni. Ne mozes tako to posmatrati.
Svejedno, ostaju ova druga pitanja. Ali to je valjda stvar vjere, neko vjeruje u price (bez dokaza - zato se i zove vjera) iz potrebe, a nekome je potrebno malo vise od toga...