banjalukaforum.com

Evo, danas citam ponovo ove tekstove. Prvi put sam ih procitao kao price, scenarija za neke filmove, pa posto dosta takvih prica znam, iz prakse, samo sam ih uporedjivao. Ali danas sam hteo DA UDJEM U TO I DOZIVIM, EMOTIVNO. I citajuci Vaderove i jos neke price O LJUBAVI, DOZIVEO SAM TU LJUBAV I RASPLAKAO SE! Ono o konjaniku, pa o baki i unuci, pa brat i sestra…Prica se, ovde, o licnom iskustvu i koristi…pa evo…to je moje danasnje iskustvo i korist…TAJ DOZIVLJAJ, OSECAJ, ISPUNJENJE, koje nije ni bilo moje, ali koje su ovi ljudi podelili sa mnom, darovali mi…sam taj dozivljaj je NESTO VREDNO…meni…a drugi deo je da mozemo, mogu, da se ucim na tudjim greskama, a ne samo na svojim, da se to ne bi ponavljalo i sa onom losijom stranom…hocu da kazem, sva ova prica oko reinkarnacije i proslih zivota ima za cilj da nas povezuje sa drugim osobama kako bi smo se realizovali U LJUBAVI.. I U RAZNIM VRSTAMA LJUBAVI, sto je za neke nepojmljivo ili nebitno, i to je, takodje, ok. U tome, mislim, i da postoje razliciti stavovi ljudi koji ovo iznose, ili veruju, reinkarnacija i r.t. i ovih koji citiraju Bibliju i vitlaju stapom, upozoravaju, poducavaju…no,no…u ovom slucaju se radi o jednoj vrsti ljubavi, PREMA OCU, detinja ljubav, koja ima za posledicu i roditeljsku ljubav, ako se reinkarniraju…(salim se)…a kod ovih drugih se radi o svim mogucim varijantama ljubavi, ALI NAJVISE O LJUBAVI ODRASLIH, MUSKO-ZENSKE LJUBAVI, kao najjace ljubavi, koja u sebi sadrzi i mnogo odgovornosti, pa i demona…jer, tu je u pitanju i sex, EROS, muz PSIHE, a deca, po prirodi stvari se BOJE DEMONA, jer im je tako pripreceno, IZ NAJBOLJE NAMERE, I RADI NJIHOVE ZASTITE, kako ne bi sama radila neke stvari koje su ZA NJIH-OPASNE. Deca su mala i ne smeju, sama, da prelaze ulicu, to zna svako! Jer moze da naidje veliki auto i da ih pregazi. Zato moraju da slusaju roditelje i da sacekaju, da ih stariji uhvate za ruku i prevedu, na drugu stranu. I…SVAKI DOZIVLJAJ JE DOZIVLJAJ ZA SEBE. Prema mestu i uzrastu. Narvno da se oni boje za sve nas, misleci da smo svi deca, jer i jesmo, na neki nacin, i to, mislim, kaze Biblija. I-U PRAVU SU! Ne treba sam prelaziti na drugu stranu. Dok nas neko ne prevede….jedino je, sada, ostalo pitanje…CEKANJA! Dokle da cekamo, jer mi umemo malo da budemo i tvrdoglavi, protivni, pametni…pa necemo, namerno,da nas bilo ko prevede, ili cak i niko…nesto ima i u tome…hocemo samo da to bude neko …ok…bas sam podetinjio…jer sam se setio te situacije iz detinjstva sa prelaskom ulice…a i video sam jedno dete, kao stariji, koje se otrglo od majke i zaletelo preko ulice i…skoro da se desila nesreca…ali da se vratim na temu…ovde seradi o raznim zivotnim iskustvima i mislim da to moze da koristi…i saznajno i emotivno, posebno…kao kad odes u bioskop i gledas neki film…barem ja volim filmove…i slike, fotografije…i pokretne i zaustavljene…vreme…i promene u vremenu…jedna zabava…ZABAVA, znaci, iz koje mozesm ako hoces i da se ucis, realizujes…cak i kad je drama…ne znas ko je ubica, krivac, sve do kraja filma…a ko spasilac…jer si zasticen…ZASTICEN…znaci, platio si kartu, nisi usao na crno, pa se bojis da ne naidje KONTROLA, pa te KAZNI…opusteno gledas i dozivljavas…ako ti se svidja…ako ne, izadjes…iz tog tela, bioskopa, reinkarniras se..ili vise ne gledas filmove, ali opet si to ti, nesto, prosao, doziveo,imas neka licna iskustva...makar i, na prvi pogled-losa…ne znas zasto je to DOBRO…onda se isplaces, jer nije bio hepiend…onda predjes na kjige, slike…pa nesto moras da radis, necim da se bavis…trazis nesto…dok ne nadjes…i ides dalje…

Heh, jeste ... pitanje je bio tebi upuceno.
Gledam, vezano za sve, ne sjecam se proslih zivota i iz te perspektive imam zainteresovanost, kako si je opisao: djeciju zainteresovanost da dozivim nesto novo. Nisam u sistemu da se furam na to, da se zamisljam u proslom zivotu ili da vjerujem da cu u sljedecem biti neki laf jer sam sad dobar momak Ali definitivno mislim da se sve kockice trebaju sloziti te da to sloganje ide kad se osjeca rast, kad se osjeca da se nesto desava i kad se to koristi.

Meni je jedan covek radio nesto slicno,ali nije hteo da mi kaze sta sam i ko sam bio,
rekao je samo da sam bio Nemacki cinovnik i da bas i nisam bio pozitivan lik.......
Cela procedura je nesto slicno hipnozi,ja se nicega ne secam,iskreno me interesovalo
ali sad mi je nekako drago sto nisam saznao vise od ovoga..........

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

Nisam nikad bio načisto s tim, sve je to, kako kaže Slavinski, "klizav teren". Istočnjačka učenja pominju reinkarnaciju, ja nisam baš bio u nekom dodiru s Istokom (osim kroz neke Teosofske tekstove, to je sve). Naravno, ne mislim, ne daj Bože, da su to neka loša učenja, naprotiv, jednostavno nisam to nikad proučavao... Ali manje je poznato da i Zapadna učenja (ona koja ja smatram vrijednim: Hermetizam, Kabala, Gnostika, Neopaganizam...) takođe uče o reinkarnaciji. Tako da ja mogu da kažem da vjerujem, ne kao u nešto šta sam potvrdio iskustvom (kako bi, jelte, trebalo da se radi) nego vjerujem baš kao "vjernik" Priznajem, nisam pročitao ove priče (potrudiću se da to ispravim ) jer me generalno tematika reinkarnacije nije nikad mnogo zanimala, nije mi bila interesantna što ne znači da neće jednog dana postati.

Evo jedno pitanje koje mi pada na pamet kao zanimljivo: ako uzmemo kao polaznu pretpostavku da reinkarnacija postoji, da li se ona dešava po volji ili po zakonu? Dakle, da li ljudi ulaze u materijalne inkarnacije po svojoj volji (svjesno prihvatajući zaborav i ostale posljedice) ili je to uslovljeno ustrojstvom Univerzuma?? Ili možda zavisi od jedinke do jedinke, od nivoa postignutog duhovnog razvoja?

_________________
conquering the darkest places

a i namece se jos jedno pitanje - broj stanovnika je danas mnoooogo veci nego prije npr 2000 godina, da li to onda znaci da vecina nas nije imala prosle zivote vec je "sasvim nova"?

...ili možda dolazimo i s neke druge planete ili drugog svijeta, ili je ovo naše vrijeme jako zanimljivo, pa su svi navalili da se rađaju baš sad, ili...

_________________
conquering the darkest places

Buduci da se to uvjerenje o postojanju prije postojanja siri ko rak mozda bi se dalo dobro i iskoristiti....vidi vraga...otvorite konto i stavite bar 100 KM, za nekih 50-70 god sigurno cete biti mrtvi + jos 20 godina sljedeceg zivota dok ne budete jedan dan pili kafu sami sobm i sjetite se pregledati net i teme o reinkarnaciji, naravno odmah otrcite do obliznjeg hipnotizera koji ce vam vratiti sjecanje iz proslog zivota, naravno tu ce biti i broj konta ...i eto ga.
...Kazem vam Audi Q7 je sigurno moj...prije ili kasnije

_________________
-'-Ne idi nikom osim onom cijem dobru se nadas, od cije vlasti ne strahujes, ciji blagoslov ocekujes i cijim znanjem ceš se moci okititi....'.-

Nisam bas upoznat sa zapadnim poimanjem reinkarnacije, verujem da ima toga. A – voleo bih da znam. Secam se, jedino, da sam citao kod Kastanede ili Kroulija (very klizavo!!!) o tome, neko je pisao, mislim i da je bio Paracelzus i sl. U prethodnim inkarnacijama. Ali nesto sam citao ONE knjige, strashne…(salim se), sa istoka, Ramajana, Mahabharata, epove, i recimo Bhagavad-Gitu, gde se opisuju nekakve takve i druge stvari….pretpostavljam da se misli na TOTALNU REINKARNACIJU, kad ti neko razbuca igracku ili skroz ode kontakt za baterije, ili se izdrnda, pa je tvoji lepo bace, ali kulturno, u kontejner….ne secam se bas detalja, ima puno toga i jako je komplikovano…ne mislim bas klizavo…nesto po sistemu, ima svega i svacega, i pojedinacno, ali najcesce, kao da ima tri vrste reinkarnacije, a ima, skroz veze, sa ovim sto se pise, ODNOS KARME, ZAKONA, I SLOBODNE VOLJE:
1. Direktna reinkarnacija, cist zakon kauzaliteta, uzrok-posledica, uglavnom za zivotinje i neke ljude, koji mnogo zapinju da budu PROTIV nekih drugih, pa ih to PRIVLACI, i kao posledica, i realno i logicki idu tamo, na drugu stranu, da to osete i dozive kako je. Onako nevino, kao deca.
2. najcesce za nas ljude je nekakav odnos, procentualan, izmedju zakona i slobodne volje, u zavisnosti od duhovnog napretka, tolerancije i ODGOVORNOSTI za odredjenu slobodu. E, sad, naravno, tu je ta poenta, a koliko smo, zaista, toleranti i odgovorni, a ne koliko verujemo ili mislimo da jesmo. Pogledaj KOLIKO su NEKI - PROTIV… nekih drugih, a ZNAJU da su im i ti drugi BRACA I SESTRE, makar i druge vere, bozija deca, kao i oni. Svejedno JE – a KOJI su razlozi i argumenti, ubedjenja, kao i NAMERE. Mozemo, nekad, U NAJBOLJOJ NAMERI da povredimo druge, to je malo manja greska, ali ostaje da je neko povredjen, PA CAK I DA SMO MI APSOLUTNO – U PRAVU. ..
3. onaj treci vid reinkarnacije, gde je pretezno veci procenat slobodne volje, nego kauzaliteta ili karme, zakona. Naravno, za duhovno naprednije. Obicno se tu pominje VEZA SA NEKOM OSOBOM, inicijacijom, duhovnim uciteljem, vodicem itd…neko ko je povezan, direktno, na gore, pa pomaze svom sticeniku, vodi ga i provodi kroz zaostale repove karme, ali i sa nekim visim ciljevima. Naravno, on preuzima i deo sticenikove karme, ali zna sta sa tim, jer je ne vezan za rezultate i zna kome da preda posledice. Jer posledice, i uzroci, se prave svakog trenutka, samim disanjem i pokretanjem tela, nemoguce je izbeci nove uzroke.
…A ovo, kako sam citao, ako se dobro secam, i ima veze sa pojavom toliko zivih bica, na zemlji, u ovo vreme. Jer su se spustili, sa visih nivoa, mnoga bica duhovno napredna, jer je, kao, vreme, za neko duhovno budjenje ili veci napredak, ovo sada nije stvar pojedinacne karme, vec nekog visheg ustrojstva, neke vishe volje, pa, zajedno sa njima, ali i zbog njih, dolazi i vise bica, kako bi imala PRILIKU, da se upoznaju, dodju u kontakt i napreduju.
Jer, sve te klizave stvari, ili iskusenja, ili zavodjenja demona, su PRILIKE za napredak, usavrsavanje. Kao i, pogotovo, ta decija radoznalost! …Tako, barem ja, dozivljavam i razumem.
Problem o kome razmislam, evo, drugi dan, je ODNOS - STRAHA I HRABROSTI. Naravno, usput, i pitanje greske, da ne kazem – greha, suda i kazne. Za malo dete, koje, po prirodi stvari TREBA DA BUDE ZNATIZELJNO I DA ISPITA SVET OKO SEBE, PA TAKO I - SEBE, DA UPOZNA, i svoje telo, kako to funkcionise, kad stavi prst u usta, ili se dodiruje, pa oseca ovo ili ono, ukuse, mirise, dodir…pa, kasnije istrazuje sobu, stvari, pa ih malo i unistava, e da bi otkrio A STA JE UNUTRA? Pisem o sebi, naravno, jer sam, kao klinac, obozavao da cackam mecku i rasturam satove i druge stvari, a ovi moji pizdeli. Mogu da kazem da TO nije bilo lepo, a pogotovo korisno, materijalno, VEC STETA, nesto sam upropastio. Ali, ako bih da se branim, po ZAKONU karme, nekada cu, valjda, da – STVARAM, jer sam nesto unistavao, pa me raduje, i jedno i drugo. Nesto sam PRONASAO, UNUTRA….mislim, to je moje poimanje, ne mora nikome da se svidja, ali draze mi je nego da NE SMEM DA POGRESIM, jer sledi kazna, opaka i strashna, VECNI PAKAO, salim se… Naravno da sam imao neke strahove, i to je super, da ne preteram, mada kao dete nisam ni znao sta je preterivanje, a tema sexa me nije ni zanimala….pitam se, dakle, dva dana, sta je to HRABROST, vezano za regresoterapiju i dozvoljavanje sebi i drugima da postoje IZLASCI IZ TELA I ULASCI U TELO, isto ili drugo. Da li hrabrost ima veze sa STRAHOM???? I – od cega??? I- KOLIKO???? Ili je sve to samo pitanje NAVIKE? Ovde se ne radi o TOTALNOJ REINKARNACIJI, kao umres, t.j. umre ovo telo, to svi kazu, a ne dusa, i onda se rodis, u drugom telu…vec o nekim delimicnim, pa i najmanjim re- inkarnacijama. U mislima, pa i kad spavam, u snovima, a sutra sam neki isti, ali mozda i drugo telo, nesto je starije, JEDAN DAN JE STARIJE TELO, PA OPET – NIJE ISTO, znaci, nekakva suptilna reinkarnacija. Jedino sto se secam sta sam jeo pre godinu dana u isto vreme, a ne secam se prethodnog tela…Ali…ja se BAVIM REGRESOTERAPIJOM…u smilu bas ovom, da se izadje iz grubog, fizickog tela i na nivou uma, se putuje…i moze da se ulazi u druga tela…neko to zove i astralna projekcija…ili telo misli…isto nashe,…ali moze i drugo…i GDE JE OVDE STRAH, ILI POTREBNA HRABROST??? Razumem strah kad ides sam, u nepoznato, a NISI ISTRAZIVAC, vise volis da sedis kod kuce nego da putujes, otkrivas nove predele i ljude, nove kulture, novu hranu, zacine, sto rece jedan, NOVE UKUSE…ALI…ovde se putuje, ako vec neces sam i nemas hrabrosti, SA VODICEM, koji je tamo vec bio, poznaje situaciju…ok, kapiram malo…a sta ako se, ipak desi nesto lose, nepredvidjeno, padne bomba, izbije novi rat…ne znam…mislim da je to, opet, pitanje VERE, u to da je i to OK, i da si ZASTICEN, odozgo…spasen…a, usput se malo i zezas…proucavas, ispitujes, a sto da ne i – provodis…
eeeeeeeee, pa ja ga bas zatupio u spekulaciji…mozeli neko da mi odgovori: Zasto je potrebna HRABROST??? Ima li veze sa strahom, od cega, zasto, kako…?????????
Da se ne okliznes i padnes, razbijes dupe??? Ali…pa da TO toliko vredi, onda se niko nikad ne bi KLIZAO, I UZIVAO U KLIZANJU…..????????? A da ne verujem, pa cak i u PADANJU.

odgovor je jednostavan: no risk no fun

Možda bih mogla podjeliti sa vama jedno svoje iskustvo. Ne znam da li će neko povjerovati. Oduvjek, od ranog detinjstva, pa do unazad nekoliko godina, vrlo često, sam imala noćne more. Sve izgleda lijepo i mirno na obali mora i odjednom nailazi talas koji postaje nezaustavljivo veliki, moja nemoć da se spasim i ogroman strah, zatim naglo buđenje. To me je definitivno izluđivalo, naročito moja nemoć da se toga riješim i nepodnošljivo prisustvo straha kad se probudim.
Prije nekoliko godina, san je bio nešto duži. Mirna obala mora, lijep dan, moje veselo skakutanje, odjednom povlačenje vode prema pučini koje zbunjuje sve prisutne i ogroman talas od kojeg se ne može pobjeći i davljenje. Buđenje. Ipak olakšanje, shvatila sam da je moguće da mi se to desilo u nekom od prošlih života, da je smrt bila nagla i šokantna i da me taj strah još uvijek proganja. Ta spoznaja je baš prorjedila noćne more. I definitivno sam doživjela pravi šok, kada sam vidjela fotografije cunamija koji je pogodio Puket itd... Potpuno istovjetno kao u mojim snovima. Lijep sunčan dan, povlačenje mora i ogroman prljavi talas. Tih dana sam bila izuzetno uznemirena, ali poslije toga nemam noćne more...

Možda je hrabrost zapravo ono čime pojedinac dokazuje da je spreman da prihvati odgovornost koju donosi znanje, dokazuje da je jak. Mogla bi se povući paralela između hrabrosti i ljubavi: neognostička učenja govore da je strah suprotnost ljubavi: ako hrabrost predstavlja suprotstavljanje strahu, onda bi se možda moglo reći da je hrabrost uslov za prihvatanje ljubavi. Ako religije uče da je Bog=Ljubav, kako ćemo onda spoznati tu ljubav ako drhtimo od straha pred Bogom? Poznajem dobro taj strah od nepoznatog, nisam ga imao konkretno vezano za regresije nego vezano za vantjelesna iskustva, koja su mi dugo predmet interesovanja, i znam koliko mi je trebalo vremena i snage da ukrotim taj strah, jer sam propuštao jednu tako očiglednu istinu, a to je LJUBAV.

To je onako uopšteno, vezano za sve, a vezano za temu: još dok sam bio tinejdžer imali smo u naselju jednu grupicu nas vršnjaka koji smo dosta eksperimentisali s tim stvarima, pa i s regresijom ali konkretno s njom niko nije imao rezultate, ja sam došao do nekih nejasnih slika i emocija ali pitanje da li je to bilo to ili je bilo indukovano mojom maštom. Ipak smo bili klinci, nismo znali ni pravilno da odradimo opuštanje niti ulazak u alfu, a da ne pričam o ostalom (eto, kad pominješ Kroulija, jedan tip je tad tvrdio kako je bio Krouli u prethodnom životu mada sam sad siguran da se ipak šprdao s nama). Uz to, imam neke sklonosti, da ne kažem strasti, koje vučem od ranog djetinjstva a za koje nekako intuitivno osjećam da bi mogle imati svoj korjen u "prošlom životu".

Što se tiče pominjanja reinkarnacije na Zapadu, ne znam koliko je duboko zalaženo u to znanje ali je ideja definitivno bila prisutna, a nije transplantovana s Istoka u novije vrijeme, kako neki tvrde. Npr. u Kabali, u knjizi Zohar se pominje kako "duša mora da se vrati Apsolutnom, iz kojeg potiče, ali prije toga mora da se usavrši kako bi postala dostojna toga, a to usavršavanje može da traje mnoge živote". Evo i par redova iz Corpus Hermeticum, koji je mnogo mator tekst, gdje Trismegistus (nek' mu je vječna slava i hvala ) veli:
IV-8: Ono što dolazi od Boga bilo je i uvijek će biti naše. Ali ono što je ovisno o nama odbacimo bez odgode, jer to nije Bog, to smo mi koji smo uzrok zlih stvari i koji ih više volimo od onoga što je dobro.
Vidiš li, sine, koliko je mnogo tijela kroz koja moramo proći, kroz koliko mnogo skupina demona, kroz koliko mnogo nizova ponavljanja i ciklusa zvijezda prije negoli dođemo Jednom i Jedinom Dobru? Jer Dobro nema druge obale; nije ograničeno, nema kraja i nema početka, premda se nama doima kao da ima početak – Znanje.
S druge strane, siguran sam da je u novije vrijeme došlo do prihvatanja nekih znanja iz istočnih tradicija na Zapadu, pa su novija učenja sasvim sigurno sinkretička, ali i prije toga je, kao što rekoh, postojala ta ideja.

Pitam se odakle zapravo potiče praksa regresije i regresoterapije? Da li imaš tu informaciju, budući da se baviš tim? Da li je to neka drevna praksa, prilagođena savremenom čovjeku, ili je to nešto što je razvijeno u novije vrijeme???

_________________
conquering the darkest places

Zanimljivo iskustvo, zašto ne povjerovati? Možda nije to, ali možda baš jeste...

_________________
conquering the darkest places

Aurora
Mišljenja sam da si imala viziju-proroštvo o budućem događaju koji se zbio i vizija se ispunila.
To nema NIKAKVE veze sa reinkarnacijom već sa budućim događajima.Bog može u Duhu da pokaže čoveku šta je bilo i šta će biti ali mu ne daje bezbroj tela da u njima greši.

Otkrivenje koje Jovan napisa izgubilo bi smisao kad bi postojala reinkarnacija ljudi a i Hristova žrtva bi bila nepotrebna jer trajno živimo samo u različitim ulogama a Biblija to demantuje.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Moguce je, a reinkarnacija i hriscanstvo znam da ne idu skupa. Mozda tek treba da se desi, ali ne bih ja o tome. Slucaj sam stavila ad acta.

@Aurora: Po Jungu, okean je najcesci i najznacajniji simbol kolektivno nesvjesnog..Think about it

_________________
i teletabisi su ljudi

ZA WARRIORA
Poznajem dobro taj strah od nepoznatog, nisam ga imao konkretno vezano za regresije nego vezano za vantjelesna iskustva, koja su mi dugo predmet interesovanja, …
…i znam koliko mi je trebalo vremena i snage da ukrotim taj strah, jer sam propuštao jednu tako očiglednu istinu, a to je LJUBAV…
…Dusa…ali prije toga mora da se usavrši kako bi postala dostojna toga, a to usavršavanje može da traje mnoge živote…Znanje….
Pitam se odakle zapravo potiče praksa regresije i regresoterapije? Da li imaš tu informaciju, budući da se baviš tim? Da li je to neka drevna praksa, prilagođena savremenom čovjeku, ili je to nešto što je razvijeno u novije vrijeme???

Prvo da ti odgovorim na tvoj odgovor:Interesantne su mi dve stvari, reci, koje si ovde pomenuo>: LJUBAV i ZNANJE.
Citajuci razmatranja ljudi o navedenim temama foruma, za mene su to dve teme, ovde povezane, ali ne moraju da budu, 1. regresoterapija i 2. prosli zivoti, …ovde se nacesce opisuju iskustva sa proslim zivotima, …ne racunam ove koji samo kritikuju i citiraju Bibliju..no.no…ne…ne…njih TO ZANIMA na njihov nacin….a to je onaj prvi, verovatno, kako opisujes…STRAH OD NEPOZNATOG…mada vise kao ZABRANA, i pitanje ZASTITE, koje osecaju SAMO KADA (MISLE) DA SU U PRAVU…t.j. veruju, ubedjeni su…jer im JEDINO to daje osecaj zastite…da ne probaju neke stvari…za njih ZABRANJENE…da NE ODLEPE...ali ih, ipak, ova tema PRIVLACI…da citaju, pisu…ENERGETSKI ih ovo privlaci!!!…,…dakle, najcesce su to opisi, kao price, scenarija za neke filmove…i…razmatranje na nivou KARME, kauzaliteta, odnosa uzroka i posledice…posto mene ova tema veoma zanima, citao sam neke knjige gde se opisuje bas ovo sto si ti pomenuo, pitanja ZNANJA i pitanje LJUBAVI…kao, da kazem, nekih visih smisla i reinkarnacije i zivota…mislim, po meni, najbolji prikaz je dat u Mahabharati, u delu koji se zove Bhagavad Gita…opisuje se, kao, stvarni dogadjaj od pre oko 5.000 godina, U indiji, neki rat i onda se vodi razgovor izmedju Ardjune i Krishne, koji su ucesnici u ratu, oko osnovnih zivotnih pitanja, a pre svega o smislu tog rata, i uopste ratova…pa dalje i o smislu zivota…i da ne tupim, knjiga postoji i kod nas pa moze da je cita ko hoce…opisuje se, izmedju ostalog…KARMA, kao joga, t.j. vrsta joge, karma joga…to cesto ljudi kod nas vec uzimaju tu rec kao jasnu…uzrok i posledica, sejanje i zetva…samo oni razmatraju odnose i iz proslih zivota…onda se tu pominje, u nekom sledecem poglavlju – ZNANJE, isto tako kao neka vrsta joge, DJNANA joga…i tu se opisuje puno toga, slicno Bibliji, o postanku sveta, naravno, sa stanovista Krishne…molim se da ne bude uvreda od strane nekih koji ove strane spise, mozda, smatraju satanistickim ili …ovo JASNO pisem kao odgovor tebi i onima koje ovo zaista zanima, neko drugacije znanje…samo iznosim neko moje secanje na te knjige i ta ucenja…dakle pominju se mnoge stvari, o smislu zivota, o nastanku sveta, o vremenima nastanka pojedinih stvari…PA I NASTANKU RAZLICITIH – VERA, veroispovesti, SMISLA I ZNACAJA nastanka tih razlicitih vera…a bilo, kao 3.000 godina pre Hrista, t.j. naseg racunanja vremena…(ne bih da spekulujem, ali vecina meni poznatih, sadasnjih mocnih religija i vera i jeste nastla – kasnije) itd, itd…i pominje se da je, nekako, ZNANJE, t.j. ta djnana joga nekako visa, iznad karma joge…t.j, kao da je bolje i naprednije imati znanje i o drugim stvarima nego samo znanje o karmi, t.j. uzroku i posledici, kao, karma je najjednostavniji zakon i znanje….a u kasnijim poglavljima se opisuje LJUBAV, kao, takodje, vrsta joge…bhakti joga…kao NAJVISE ZNANJE I NAJVISI CILJ I SMISAO…u odnosu sa bogom, ali i u odnosu sa ljudima, zivotinjama, prirodom, …svemu…pojedinacno…i zajedno…ali, kazem, ima puno toga i dosta je komplikovano, ta vremena…mere se milionima godina…jedino sto je sve jasno, jednostavno receno da i mala deca razumeju…naravno, ako procitaju jedno…dva puta…nema uvijanja, simbolike, pa kao ako si mnogo pametan ces da razumes…jedino…tesko je ako podjes sa stanovista da si u pravu i da sve znas, pa da vidimo GRESKE, gde ovi grese, sta izmisljaju…
…ocigledno da tebe ne zanima samo pitanje odnosa uzroka i posledice, karme…nego, cim si pomenuo ljubav i znaje…znaci nesto mnogo, mislim, daleko mnogo vise…MENE je to privuklo, jer citajuci Bibliju nisam nailazio na odgovore na mnoga moja pitanja…kao za decu…dovoljno ti je ovo, a dalje nema potrebe da znas…ALI STA KAD JA HOCU DA ZNAM VISE….i u Giti i drugim spisima se pise slicno…da ZNANJEM ne mozes da dodjes do boga, popuno, CAK I TO DA SAMO JEDNOM STVARI, racunajuci i SAMO VERU, ako je potpuno i maksimalno, znaci i podsvesno, realizovana, mozes da dodjes do savrsenstva…ali..eto postoji to znanje i mene interesuje…kao i ljubav, naravno…i prema protivnicima… u svakom slucaju ima dosta lepih stvari za razumevanje i usavrsavanje, ko to hoce…jer imas slobodu izbora…nesto tako se kaze…da ti je bog dao SLOBODU IZBORA…ali ne u smislu da li ces da ga slusas ili ne, pa sledi kazna,napritiv…imas slobodu IZBORA PUTA…a on je milostiv, naravno, i na svakom putu ce da te prati i pomaze…ali SVE zavisi od TVOG MESTA, t.j. od toga KO SI TI, koje su tvoje zelje, potrebe…tako, u stvari, mnogo dublje, ja bar mislim, UPOZNAJES SEBE, na taj nacin, t.j. preko toga, i druge, pa i boga…ali…naravno, ne samo citajuci..vec i kroz praksu, licnim probanjem, licnim iskustvom, jer jedino tada je znanje POTPUNO, jedino tada se transformise u TVOJE iskustvo…ali…moras da probas…ukus..da bi znao kakvo je jelo…nije dovoljan samo recept…ili kako drugi opisuju…pa ih citiras…
…a sto se tice tvog pitanja: cuo sam ili procitao, da na Zapadu praksa regresoterapije datira negde krajem 18. I pocetkom 19.veka, ali nisam proucavao tu sitoriju. I ne znam, o tome skoro nista, taj bas pocetak na Zapadu, jer ja mislim da je sve pocelo, onako sire, pojavom Bitlsa i hipika, negde 60-ih godina. Salim se, ali mislim i da jeste. Doneli su neku sirinu, oslobadjanje u ljubavi i sexu, John je, koliko znam, imao neke veze sa Maharishijem, a Pol sa Srila Prabhupadom…koji propovedaju na neki nacin razlicite stvari, ali sa vedskim znanjem. I mladi ljudi su poceli da istrazuju, proucavaju nova znanja…pisem, ovde, O SEBI, ne vezano za regresoterapiju i njenu istoriju, vec neki moj put, kako sam ja to poceo, t.j. kako je, preko njih, to znanje, istocno, doslo do zapada, pa evrope, pa nasih prostora…i do mene…a sto se tice samo regresoterapije, nekih tih 70-ih i pocetkom 80-tih kad sam ja ozbiljnije poceo sa tim, VEC JE BILA PRAKSA, NORMALNA, kod nas, u medicini, psihijatriji, mislim, lecenje putem regresoterapije. Secanjem i vracanjem u detinjstvo, kada su, po toj nauci, nastali neki uzroci, koje odrastao covek vise ne moze da trpi, jer i jesu prevazisli njihov uzrast…a sada stoje kao neke zabrane ili impedusi, obaveze, moranje, a ne sloboda i mogucnosti izbora…jer, tada jos nije bilo, naucno, priznato, postojanje mogucnosti zivota ni prenatalno, a kamoli pre zaceca…
ALI…mislim da danas i studenti medicine, ovde kod nas, proucavaju, sve vise, i te tkzv, alternativne metode lecenja, koje dolaze sa Istoka, akupunkturu, presuru,…itd,itd, pa cak i regresoterapiju sa proslim zivotima…a mene je podstaklo, nekako da se vise oslobodim,ziveo sam tada u Slovackoj i Ceskoj, knjiga i ispovest jednog psihoterapeuta i hirurga, profesora na Majami univerzitetu i jednog od vodecih strucnjaka u kardiologiji…koji je radio slicnu stvar, samo putem hipnoze i, kao, slucajno…dok sam ja koristio znanja iz Veda…znaci, na Zapadu, priznat covek…nemam tu knjigu a trazim je, mislim da se zove: Mnogi zivoti, mnogi ucitelji…, ili tako nesto…i pretpostavljam da je i on razvio dalje ovu praksu, ako ga nisu corkirali, zabranili, jer je protiv nekih citata iz nekih svetih spisa…???? Ko zna??? …ali siguran sam da i mnogi drugi…jer to je bilo, ta knjiga…negde oko 94.godine, pre 15 godina sam je ja imao…pozdrav
…citam, na ovom sajtu, viceve…upisao sam se od smeha, evo trecu noc za redom, ne mogu da spavam na vreme…moram da napisem jedan…imaju veze, mnogi ili svi…sa regrsoterapijom…nije ni Istocna, ni Zapadna…ne znam koji…Trci Fata usplahireno po kuci, nosi dijete u rukama i vice:" Joj Mujo sta cemo, mali progut'o metak..." , a Mujo ce: "Ne okreci ga prema meni jebo ti on mater!"…
…mislim…i to je bog! …komedija, humor, ne samo DRAMA, strahovi, kazne…tek toliko da napisem i ja jedan citat…zato i postoji i umetnost…simboli…psihologija…mnoge stvari…lepe, korisne…najveca je for a, koliko se secam..da pise u Vedama, negde..da je Krishna stvorio svet kao JEDNU OD SVOJIH – ZABAVA!!!!!!!! A – zasto da se i mi ne zabavljamo????? Neki drugi bogovi su, mozda, stvorili svet kao PATNJU, neki, mozda, kao SKOLU, neki…

Hvala na odgovoru i hvala ti što si se priključio na forum, inače je ovaj forum postao u zadnje vrijeme meni jako nezanimljiv, poprište besmislenih verbalnih bitaka, gdje se može naučiti nešto samo o lošim međuljudskim odnosima, a ništa o duhovnosti, jer većina ljudi koji su imali šta zanimljivo da pišu su ili otišli ili prestali da pišu... mada, to je i razumljivo, nekako imam osjećaj da što se više odmiče na Putu sve se više i više shvata da riječi nisu ni izbliza dovoljne da izraze te stvari... a s druge strane, nije ni najmanje lijepo kad vidiš kako su neki ljudi sposobni da blate i pljuju nešto o čemu ne znaju ništa, niti žele da nauče; priznajem, nekad sam takvima vraćao milo za drago ali se trudim koliko mogu da to više ne radim, jer nije moje da sudim. Pišem ti ovo jer kažeš da si nov na internetu i na forumima, pa čisto da znaš kakve te stvari čekaju...

Pišeš o tom strahu od nepoznatog, kako mu se lako može podleći: i meni se to desilo... recimo da su me, kad sam bio mlađi, privlačile jako sve te stvari vezane za mistično, metafizičko, nepoznato itd. pa sam uletio nekako naglo u to, isprepadao se i okrenuo se nazad sigurnosti u religiji, onoj religiji straha i zabrane, ali srećom po mene nije to dugo potrajalo, "zov staze" je jači od svega i ja sam se vratio, bogatiji za jedno iskustvo (pa u tome je i stvar, zar ne - u Iskustvu). Eto i šta je prednost takvog pristupa duhovnosti, tog koji se meni sviđa: upravo taj poziv na iskustvo, kaže: "dođi i iskusi me, probaj me, uvjeri se, uzrastaj kroz iskustvo". Iskustvo je zapravo jedino pravo mjerilo, jedino ono može da potvrdi ili negira nešto... upravo ovo što si ti napisao:


Naravno, iskustvu treba pristupiti s oprezom, jer je pogrešno tumačeno duhovno iskustvo često znalo praviti probleme kroz istoriju... ali imamo sada i ZNANJE o tome, upravo o tome da se iskustvenim duhovnim usmjerenjima treba pristupiti oprezno (a znanje jelte služi da se koristi a ne da se nagomilava bez ikakvog cilja).
Naravno, kad Znanje dolazi prije Iskustva, ono često djeluje zbunjujuće, fantastično, ludački ili jeretički, ali zato je tu taj poziv na iskustvo, b"dođi i uvjeri se". A onda se kroz iskustvo dolazi do nekih velikih istina, do značaja Ljubavi, na primjer, i mnogo je ljepše (bar za mene) doći do toga kroz iskustvo, nego samo pročitati to u nekoj knjizi i onda slijepo vjerovati, bez da znaš u šta vjeruješ. To su one lijepe i čudesne stvari, i poželi čovjek koji je u svemu tome da to obznani svijetu ali... neke su druge sile tu na potezu, slobodna volja u koju se ne smije dirati, svako ima pravo da odlučuje o svojoj sudbini, a ZNANJE neće nestati, niti će biti ugroženo, niti će biti ugrožena njegova mogućnost da dođe do onih koji su dovoljno jaki da ga prime... Zato i stoji ona hermetička izreka: Znati, htjeti, smjeti i ĆUTATI. Znanje će uvijek doći onima koji ga traže, i pozvati ih na stazu iskustva, stazu prema Jednome. A mudri vele da je smisao čovjekovog postojanja baš u tome da prikupi iskustvo na svojoj stazi povratka Bogu, Apsolutnom, SVEmu, nazovi to kako hoćeš. E sad, koliko je iskustva potrebno da se dođe do tog znanja, koliko života smo morali proći, i da li je TO baš TO, to samo Vječnost zna

Eto, raspisah se ja i odoh daleko od teme u čisti idealizam eto, ponijelo me... konačno neko osvježenje na forumu. Svakako ću jednom probati regresiju, sad sam zauzet nekim drugim stvarima, i svjetovnim i duhovnim, ali doće i to na red, siguran sam.

Puno pozdrava

_________________
conquering the darkest places

Cini mi se da si u onim pitanjima ''zasto je potrebna hrabrost'' i ostalom tekstu koji si napisao, odlicno dao i odgovor. Samo bih dodao da je nekad STRAH prekidac koji je omogucio da se HRABROST ispolji. Hrabrost je bila uvijek tu ... bez potreba da se dokazuje nekome (ili samom sebi).

E sad, mene zanima nevezano za dosadasnju diskusiju, da li je iko primjetio kako se nekad ne mozemo sjetiti stvari koje smo prosli? Npr, neki snovi: znam da sam sanjao i da sam u snu prozivio svasta, ali nemam pojma o cemu se radi. Ili neka jako davna bol koja odjednom ispliva? Gdje je bila svo ovo vrijeme?

da, najcesce je tako
probudim se puna utisaka a svaku konkretnost zaboravim

_________________
"Mudar čovjek s podjednakom mirnoćom prima pohvale i podnosi uvrede." - Konfucije

Ovo je POST.

ili sanjam neki grad koji mi je u snu poznat a kad se probudim nemam pojma koji je
neke ljude sanjam konstantno iz sna u san, i jako su mi bliski, dok na javi namam pojma ko su (niti se sjetim da ih pitam u sljedecem snu , a i kako bih kad ih opet znam) i tako...

_________________
"Mudar čovjek s podjednakom mirnoćom prima pohvale i podnosi uvrede." - Konfucije

Ovo je POST.