Citiraj:
Ајмо даље, да ли је нормално да се убије човјек конкретно онај несрећни Француз који је дошао више туристички да одгледа меч свог клуба, наравно да није и свакако његове убице заслужују највећу могућу казну.
Несрећни Француз није био никакав туриста нити је дошао туристички. Дечко је био навијач Тулуза,био је у Београду са навијачком групом Индианс Тулуз у обиљежјима групе.
Чак шта више појавиле су се неке информације да је дотични одраније познат француској полицији и у регистру исте се води као припадник хулиганских групација и једне екстремно десничарске групације. На свом фејсбук профилу он себе такође карактерише као хулигана.
То су неки факти који се прећутују у медијима ових дана. Нису то оправдања за учињено, далеко од тога, али су неке чињенице. Ако се неко креће у таквом свету, логично је и да зна шта све може да му се деси и свако ко се одучи на такав стили живота зна да му свака утакмица може бити можда и последња.
Мени је жао због смрти Татона, али како ми је жао. Жао ми је као и за сваког оног са киме немате никакав додир ни контакт. Моје реакција када сам чуо шта се десило је биле ."Штета, јебига.". То је реакција коју имате када нпр. читате новине па дођете до црне хронике а тамо пише извесни младић(22) настрадао у саобраћајној несрећи. и вама прође кроз главу то "штета, јебига" и онда само окренете лист и настављате читање.
Има више искреноси и осећања у те две речи него у 95% попаљених свећа и проливених крокодилских суза по Београуд ових дана. Шта би се десило да је нпр. неки Србин убијен у Паризу. Евентуално би добио неки редак у "Црној хроници" а од амбасаде француске можда некакав телеграм саучешћа и то би било то.
Али код нас се о томе бруји већ данима и данима и данима...
Толико ми се гади сва ова фарса која је покренута од стране режима преко медија. Како те људе није срамота да смрт једног човека овако политизују за своје личне интересе?
Иде се чак толико далеко да се за покојног Татона тражи улица (а неки и споменик)...
Па у Београду једна српска величина попут ђенерала Михаиловића нема улицу а да не причамо о Милици Ракић, о жртвама Бљеска и Олује, о жртвама Нато терора, итд.
У београду има споменик настрадалој деци у НАТО бомбардовању али се у међувремену скоро па тотално порушио. Нисам приметио да се неко брине због тога. Ваљда нема потребе јер то су "наша" деца, колатерална штета...
Зар је живот једног Француса важнији од свих живота Срба и грађана Србије? Изгледа да јесте. Колико је српски народ уништен у сваком смислу то је несхватљиво.
Што се тиче ове приче о забрани навијачких група, шта ту тек рећи?
Неко написа како треба забранити јер се у тим групама крију криминалци. Добро, хајде све групе у којима се криминалци крију да забранима. Забранимо навијачке групе , па полицију, па владу, па администрацију, па судство...
О чему ми причамо? Ми смо сада сведоци умирања последњих трагова демократије у Србији. Исте оне демократије коју је народ довео у Србију 5. октобра 2000. године.
Нажалост, време ће показати да је за време покојног Слобе било и више демократије и више права...
Држава хоће да уклони криминалце са улице. Ја се слажем, први сам за, јер знам да ће у том случају на мојој трибини остати 98% људи који се сада ту налазе али ако уклањамо криминалце онда хоћу да се исти уклоне и из осталих сфера друштва.
Свака трибина је друштво и малом и као таква на њој се налазе људи из свих сфера,од радника и студената, до професора, доктора, правника и криминалаца.
Где тог данас нема?
Ми читамо у новинама како полиција трага за извесним навијачем Партизана, који је познат полицији као вођа криминалног клана који је умешан у више пуцњава у Београду. Па ако је то све полицији познато и ако је све то тачно, зашто он до сада није ухапшен?
Ко ће да да одговоре на то питање.
Што се тиче наводних починилаца, ја се први слажем да уколико су криви да им се дају максималне казне. Не 40 година, већ 440 година!
Међутим треба дати тим људима и шансу да се бране а не одмах полицијско-медијски линч како су криви.
Постоје две верзије овог догађаја. Прва по којој су бацили Татона преко ограде (и по тој верзији могу да одговарају за кривично дело тешког убиства) и друга (по изјавама неких присутних очевидаца) по којој је покојни Татон покушао да бежи и онда сам скочио преко ограде (вероватно не знајући да је доле пар метара дубина) а уколико је ова друга верзија тачна о убиству не може бити никаквог говора.
Међутим, републички јавни тужилац изјављује за медије како ће починиоцима бити суђене за кривично дело тешког убиства. Да ли је господин републички тужилац уствари можда видовита Бранка Симић па већ зна шта се уствари десило иако службена истрага још није завршена?
Министарка правде (то је она госпођа која је изразила саучешће породици тако што је исто причитала са папира) Снежана Маловић тражи суђење по хитном поступку. Коме се то и зашто се некоме жури?
Чињеница је да је актуелни режим полако али сигурно разбија све препреке које му стоје на путу за једну врсту "демокртаске диктатуре". Странке које су евентуално могле да му се супртоставе су разбијене, медији који су писали против режима су стављени под контролу најновијим законом о информасању и последња препрека ка њиховом циљу су такозване екстремне десничарске групације (у које се рачунају и навијачке групе).
Ускоро следи забрана "Образа" и "1389". Док за забрану образа можда и постоје некакве основе за забрану удружења "1389" не постоје никакве али власт же да их забрани.
Онда следе и навијачке групе. Кажу закључаће север и југ. Ко ће онда да иде на стадион?
На последњој утакмици Партизана против БСК-а било је присутно на стадиону (капацитет 32.000) нешто мало преко 3.500 гледалаца.
Од тога на јужној трибини стадиона било је преко 1.500 навијача Партизана.
Остали су били на западу и југу. Ако се завтори југ бићемо у ситуацији да нам ионако слаба посета у лиги буде још слабија. Ја сам лично увек ишао на Југ (па и онда када сам имао карте за друге трибине) и ићи ћу увек на Југ. Трибине запад и исток ме не занимају и ако се деси да се затвори Југ мене на стадиону више бити неће.
Они који овде заговарају такву причу, то причају јер никада нису били на Југи (или северу или некој другој навијачкој трибини) срцем. Нису никада поделили радост и тугу са читавим копом и њима је потпуно свеједно која ће трибина да се затвори или отвори јер ће они и даље утакмице Партизана, звезде итд. и даље да гледају преко малих екрана из фотеље и то онда када не буде ништа друго на телевизору.
Док у новинама читамо наслове: "Удавио мајку, отац побегао", "Скочила са другог спрата болнице", "Затварају се кухиње Црвеног Крста на Косову", "Одсекао себи прсту у судници", " Избоден младић" и остале наслове сличне тематике власт нам преко својих медија поручује да то све није битно и да су једини проблем земље Србије и њеног "европског пута" навијачке групе које су уствари шака наркомана и дилера дрогом (ја до сада нисам знао да сам дилер али хвала власти што ми је то рекла).
Ова хајка која се сада води и која је потпуно оцрнила навијачки покрет у Србији (јер режим зна да они који су их довели до фотеља могу и да их избаце из истих (а неке од чланава режима су већ једном избацивали)) и тежи да га потпуно угаси је уствари корак режима да убије сваки глас побуне и могући бунт против неправде и терора који се спроводи над српским народом.
Лично нећу се изненадити ако у неко скорије време на "јавном медијском сервису европске Србије" дође до изненадног прекида програма због специјалне вести о хапшењу једног хашког оптуженика.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Pade mi nesto na pamet. To je k'o kad bi meni neko rekao :'' Ne smijes vise da bubnjas u potkosulji na javnim mjestima, to je ruzno, vrijedja ljude, vide ti se dlake ispod pazuha!'' Vjerujem da svi imate poneki takav primjer iz licnog zivota. Neke stvari ne mozes zabraniti. Sta ce covjeku takav zivot? 
