Citiraj:
Као прво, не свиђа ми се та логика "Илија је супер посао одрадио са Шишићем јер га је довео за џабе, а да смо га продали, узели би неку лову" или "овога је довео за х пара, а сад вриједи 5х пара"! Шта смо ми, предузеће? Као Витаминка? Витаминка купи 100 тона краставаца за неку лову, онда је врти, пребира и пакује у тегле и када их прода упаковане, заради 10 пута већу лову.
Na žalost u sadašnjoj situaciji, ta logika i način poslovanja, jedini može da bude oslonac. Mislim, uzmi ti igrača profila Parkera ili Isaha, koji dolazi u Crvenu Zvezdu, sa jasnim ciljem. Odskočna daska za dalje napredovanje... Ako u Crvenoj Zvezdi pokaže dovoljno da ga se proda sa 5 puta veću cifru u neki klub koji ima mogućnost i da njemu obezbijedi daleko veću platu, apsolutno ne postoji šansa da se taj igrač zadrži u klubu. Zapravo, postoji po slovu ugovora, ali tako je u klubu zadržavan Basta, pa se vidjelo na šta je spao. Od reprezentativca i jednog od najperspketivnijih igrača, postao je opšti prosjek. Zašto? Jer je htio da ide i da zaradi veću kintu. Platežna moć Crvene Zvezde, i u daleko boljim vremenima, bila je takva da nije mogla da se poredi ni sa prosječnim evropskim ligašima. Dakle, odlasci igrača su neminovnost i prodaja igrača koji dođe za određenu cifru, a ode za pet puta veću, jeste dobar posao. Mislim, zašto je Milan prodao Kaku? Zato što su Galijani i Berluskoni, rekli da je ponuda jednostavno previše dobra da bi bila odbijena... Jednostavno... Platili su ga 8 miliona prilikom dolaska, a za njega dobili skoro 70. Posao? Apsolutno. I to dobar posao...
Citiraj:
Основна функција спортског директора, његов примарни задатак је да доведе играче (одређеног профила, одређених карактеристика) које су потребне Звезди (тј. тренеру) да би Звезда играла на одређен начин успјешно! Само то је битно и само то је мјерило успјешности рада спортског директора
Sa boldovanim se i ne bih baš složio, čisto zbog činjenice da SD, može da ispuni sve želje trenera, dovede mu igrače koje ovaj poželi i na kraju, ako rezultat izostane, ko je tu kriv? Sportski direktor? Ne bih rekao...
Citiraj:
Сваки играч који дође у Звезду и одигра цијелу сезону са пар утакмица у Европи вриједи више него колико је плаћен кад је дошао, то је логика, Звезда је бренд и играње у Звезди му диже цијену. Али размишљати на на тај начин о играчима, не концепцијски већ да се на њима заради је мени... мало кокошарски!
To nije kokošarko razmišljanje, već neminovnost. Iako ne volim da spominjem Partizan na ovoj temi, uzeću kao primjer upravo njih, jer su organizaciono trenutno na daleko većem nivou. Dijara je potpisao novi ugovor i ostao. Stavka je jasna. Njegov ostanak puno znači timu, jer namjeravaju juriš na LŠ. Međutim, njemu to nije primarno, jer on fudbal igra zbog novca i boli ga dupe za uspjesima sadašnjeg tima. Shvatio je da negdje može da dobije veću lovu i želi da ide. Šta u takvoj situaciji raditi? Zadržati ga po svaku cijenu, sa nadom da će ekipa možda ući u LŠ, pa na taj način, možda će postojati mogućnost da mu se ponudi bolji ugovor ili ga prodati, dok se na njemu može zaraditi. Ostankom nezadovoljnog igrača u timu, ostaje permanentna opasnost za kvarenje atmosfere, ostaje mogućnost da one počne da zabušava, padne u formi i počne da otaljava posao, čekajući priliku da ode (Basta). Dakle u takvoj situaciji, svi su na gubitku, a da bi jedan naš tim došao u rang sa klubovima iz Evrope, odnosno u poziciju da može bez problema da zadrži igrača, morao bi da na neki volšeban način postane redovan učesnik LŠ, na osnovu čega bi mogao da računa i na jače sponzorske ugovore i prihode od TV prava ili da se pojavi neki entuzijasta koji bi u klub upumpao velika novčana sredstva. Čak i u takvoj situaciji, da postoji stabilna finansijska situacija, sa mogućnošću nadmetanja sa klubovima iz Evrope, opet postoji problem, sa kojim se recimo suočava Mančester Siti ili Čelzi. Dobar dio igrača, i pored bogate i prebogate ponude, jednostavno NE ŽELI da igra za te klubove. I zašto bi recimo, igrač, koji ima mogućnost da igra u nekoj od evropskih liga, ostao, čak i za veće pare, da igra po livadama u Srbiji. Realno, čak i igranje u LŠ, ne predstavlaj toliko privlačnu mogućnost jer je to maksimalno 6-8 vrhunskih utakmica u godini (sve preko toga je naučna fantastika). Dok recimo, da igra u Engleskoj, u nekom timu iz sredine tabele, takođe imoa garantovanih 8 vrhunskih utakmica godišnje, u duelima sa četvorkom iz vrha, plus mečevi sa Sitijem, Aston Vilom, Evertonom... Kako se uopšte onda može drugačije razmišljati, nego da se igrač proda za što bolji novac? Da bi moglo da se razmišlja na drugi način, morala bi kompletna situacija u fudbalu da bude bolja...
Rješenje je privatizacija i kraj priče... Poslije toga, strateške odluke će opet da donosi neka uprava, ali će ipak odluka i odgovornost, biti na čovjeku koji bude ulagao sopstveni novac u svoje vlasništvo.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
.Braća sa "severa" opet pokazala ko je ko u Bg-u a i šire 
). Власник клуба (рецимо, Абрамович или онај брко што је узео Манчестер Сити) воле фудбал, воле свој клуб, али нису способни да управљају клубом. Они нађу људе да воде клуб и финансијски и организационо и такмичарски и ти људи чине управу клуба.
