banjalukaforum.com

Krenuo sam u srednju kada sam čuo za ovo "DDoS napada" , evo pri kraju fakulteta ponovo čujem ali nikada se nisam bliže upoznao sa tim.

1991. godište, šta reći nego impresivno.

Ko su žrtve DDoS napada?

Najveće žrtve su napadnuti sajtovi, koji zbog prestanka rada od nekoliko sati do nekoliko dana trpe veliku materijalnu štetu, ali ništa manje žrtve nisu ni vlasnici inficiranih računara, koji ni krivi ni dužni predstavljaju oruđe za nečije prljave ciljeve, kao ni obični posetioci sajtova koji zbog napada ne mogu da pristupe željenom sadržaju. Za sada je jedini cilj DDoS napada izbacivanje pojedinih sajtova iz sistema, i nije poznato da je bilo ikakve novčane satisfakcije za napadače, ali bi se moglo desiti da u budućnosti ovakvi napadi na neki način omoguće krađu vrednih informacija, poput onih o brojevima kreditnih kartica. Procenjuje se da je dosadašnja šteta od DDoS napada u Americi oko 1,2 milijarde dolara, što je dovelo do uključivanja FBI-ja u čitavu stvar i određivanja kazne za počinioce u iznosu od 250 000 dolara i 5 do 10 godina zatvora.

Zajednički zaključak stručnjaka za mrežnu sigurnost jeste da od DDoS napada nema zaštite i da je jedino moguće raditi na ispravljanju sigurnosnih propusta na računarima priključenim na Mrežu. Da bi se Internet učinio imunim na ovakve napade treba mu potpuno promeniti koncepciju i strukturu, što za sada ne dolazi u obzir. Preostaje, dakle, jedino delanje u skladu sa narodnom poslovicom: „Bolje sprečiti nego lečiti”.

U'apsise nam Simensa jebote!

hakerima treba biti zahvalan,a ne osudjivati ih.Upravo nam oni ukazuju na propuste u sigurnosti sistema,a lik koji je postavio ovaj post o tzv.zakonu = cracker.

Pa kad odem u radnju pitati koje graficke kartice imate i pokaze mi maticne ploce dodje mi da ih posaljem u ..........

Ista situacija.

...мени очи углавном служе да не упаднем у шахт ходајући улицом...

Pa kad odem u radnju pitati koje graficke kartice imate i pokaze mi maticne ploce dodje mi da ih posaljem u ..........

Džoel Tenenbaum (25), student Bostonskog univerziteta, dobio je sudski nalog da plati 675.000 dolara diskografskim kućama zato što je protivzakonito skinuo sa interneta 30 muzičkih numera u njihovom vlasništvu.

On je na suđenju priznao da je skinuo i poslao prijateljima na stotine pesama „Nirvane”, „Grin deja”, „Smešing pampkins” i drugih bendova.

Međutim, diskografska industrija ga tuži za samo 30 pesama i to je druga takva tužba u SAD protiv pojedinca.

Prvi slučaj kršenja zakona o autorskim pravima dospeo je na sud u saveznoj državi Minesoti kada je doneta presuda da neimenovana žena mora da plati 1,92 miliona dolara zato što je ilegalno skinula sa interneta 24 pesme. (agencije)