banjalukaforum.com

...svima vam treba odvalit jednu konceptualnu samarcinu da se vratite tamo gdje vam je mjesto.....

Pa NIZ, tebe cekamo...znaci i bubnjevi su tu

...мени очи углавном служе да не упаднем у шахт ходајући улицом...

Izgleda da si me pobrkao sa Velikim, on je bubnjar

...svima vam treba odvalit jednu konceptualnu samarcinu da se vratite tamo gdje vam je mjesto.....

Таленат је предуслов, али није довољан сам за себе.
Незаобилазан моменат приче о нечијем таленту је прије свега личност,
и она је пресудан фактор у томе шта ће у кончини бити са умјетником и шта са опусом који остави у аманет.
Знам много људи за које се не може рећи да су талентовани више од просјека,
а својом посвећеношћу, радом и интелигенцијом су постигли огромне успјехе.
Са друге стране познајем такође и неке невјероватно талентоване људе који нису направили ништа,
некоме је то била ствар избора, али у већини случајева проблем је био у неформираној личности.
Прича велика, широка и озбиљна; не би стала ни у опсежнију дисертацију, а камоли један форумски пост.

...svima vam treba odvalit jednu konceptualnu samarcinu da se vratite tamo gdje vam je mjesto.....

Све зависи шта посматрате под појмом "техника".
Сама ријеч "техни" на старогрчком значи "умјетност", дакле ништа од смисла који тој ријечи данас придајемо,
штавише, она данас има призвук нечег потпуно механичког, сувог, лишеног личног израза.

Jedna od najstarijih pojmova koji se vezuje za umetnost pripada naravno grčkoj kulturi i on se vezuje za reč tehne. Reč tehne označava veštinu, umeće.
I naše današnje reči kada koristimo reč umetnost na srpskom jeziku i reč umjetnost - hrvatskom jeziku npr. imaju značenja koja su povezana sa rečju tehne.
Reč umetnost na srpskom je vezana za reč umeti, umeti napraviti, umeti učiniti; a na hrvatskom reč umjetnost se može voditi ka poreklu te reči umjetno ili veštačko i umjetnost je i jedno i drugo, umjetnost je nešto što je načinjeno i nešto čime se načinjeno preveštava. Umjetnost nije sva priroda, umjetnost je stvar proizvoda u okviru ljudske kulture, umjetnost je nešto što je veštačko. Nema veštačkijeg sveta od sveta umetnosti.
Naravno da ćemo se setiti odma romantičara koji su imali uverenje da je umjetnost nešto što je povezano sa odsjajem prirode ili sa rastom biljke kako je pisao Šopenhauer. To su određene slike koje su se u određenim trenucima pojavile, pojavljivale u evropskoj istoriji.
Mi smo danas suočeni sa tim znanjem da je umjetnost nešto što je vezano za određeni oblik proizvodnje (namerno izbegavam reč stvaranje) i umjetnost jeste nešto što je veštačko, što je vezano za određeni skup društvenih odnosa, kulturalnih pravila ili umetničkih okvira u kojima ona nastaje.
Grčka reč tehne je to označavala. Ona je označavala zapravo određenu tehniku i veštinu stvaranja predmeta. Grci su imali još jedan pojam koji su dodavali reči tehne da bi dobili nešto što ćemo mi danas nazvati umetnošću, a to je poezis to je smisao, to je smisao tog tehničkog, tog umeća, tog veštačkog. Odnos tog smisla i odnos tog tehničkog i veštačkog za same Grke je stvarao taj izuzetni predmet koji ćemo mi danas nazvati umjetnickim delom.

U Atinskoj kulturi starog Rima kroz srednji vek se upotrebljavao termin ars, takođe u sličnom smislu za to što mi danas smatramo umjetnost. Ali stari grci kao i stari rimljani, kao srednjovekovni ljudi u načelu su područje umjetnosti delili na područje manuelnih veština (ručnih veština) i na područje koje nadilazi manuelne veštine i koje se uključuju određenu vrstu intelektualnog rada. Zapravo oni su pravili razliku između prostih umjetnosti (danas odgovara zanatima, veštinama pravljenja predmeta, situacija ili događaja) i složenih ili (kako se tada zvalo) slobodnih umjetnosti (u načelu označava ono što mi danas smatramo nauka: matematika, astronomija, retorika...). Pri tome jedna umetnost je bila izuzetak tu, a ta je bila zapravo muzika.
Muzika je sa jedne strane kao manuelna veština stvaranja zvuka pripadala nižim umjetnostima, a kao veština poznavanja sveta i razumevanja odnosa muzike, odnosno tona i broja pripadala naukama. Ta podela je postojala sve do 18. veka, sve do Kantovih vremena. U tom periodu nije postojao pojam umjetnosti kako ga mi danas shvatamo, onako kako ga je dobro opisao nem. filoz. Adorno - funkcija umjetnosti je da bude bez funkcije. Veština stvaranja predmeta čiji je smisao da nemaju praktčnu funkciju u jednom društvu, već da se pojavljuju kao izuzetni predmeti za nešto veoma neodređeno, a to je estetska kompenzacija.

...svima vam treba odvalit jednu konceptualnu samarcinu da se vratite tamo gdje vam je mjesto.....

Predavanje prof. Miska Suvakovica

Nije "tehni" nego "tehne"

i to je rijec koja se vecinom odnosi na razne zanatske i zemljoradne radove.

Problem je sto su oni smatrali da je umjetnost nista vise od zanata

Kad se vec pravis pametan

nije problem da nekom suvakovic nisu bas jasni odnosi izmedju logike i jezika i sto nas je sve prekrstio u hrvate ali je VELIKI problem da je on, valjda, profesor univerziteta, sto je titula koja podrazumjeva bar elementarno zananje i u drugim oblastima...ili nije

А ово предавање Шуваковића је жива небулоза
Такве би требало поново на факултет, али у клупу, а не за катедру.

Problem je sto su oni smatrali da je umjetnost nista vise od zanata i to zanata koji nije bio narocito pozeljan zato sto on nije prikazivao istinu svjeta nego bio njegova lazna kopija (problem antropomorfizma i "mimesis"-a)...

...svima vam treba odvalit jednu konceptualnu samarcinu da se vratite tamo gdje vam je mjesto.....

Dokazite mi da ista rijec sa istim znacenjem ima dva razlicita korijena u srpskom i hrvatskom
i javno cu se ritualno samospaliti pred Boskom u terminu drugog dnevnika.
Ne vjerujem da je rijec o lose zapisanoj ili prepisanoj skripti je sam ovu tezu vec cuo prije nekih petnaestak godina.
(osim ako u medjuvremenu nije postala urbana legneda).

I kakve veze sa tim ima broj Suvakovicevih radova?
Jel sad ja treba da kacim CV svog profesora estetike, da dokazem da "ima veci" broj radova?

Deja vu...
...molim moderatora da ove poruke koje su offtopic premjesti u podforum "Filosofija" spod nazivom:
"Citiranje profesora estetike i sociologije kulture koji djeluju na prostorima ex-Yu",
na kojoj cemo moci do mile volje da se svadjamo i prozivamo.

...svima vam treba odvalit jednu konceptualnu samarcinu da se vratite tamo gdje vam je mjesto.....

Ријеч коју тражиш није опет "техне" него Τεχνική - "техники" (у много савременијем значењу)

Аристотел и Платон нпр. музику стављају по хијерархији одмах иза философије,

Кад неко говори о нечему што је дио опште културе, не видим начин на који може да се "прави паметан".

...мени очи углавном служе да не упаднем у шахт ходајући улицом...