Е јесте смарачи, ниједну тему не могу окренути на ш
Све зависи шта посматрате под појмом "техника".
Сама ријеч "техни" на старогрчком значи "умјетност", дакле ништа од смисла који тој ријечи данас придајемо,
штавише, она данас има призвук нечег потпуно механичког, сувог, лишеног личног израза.
Техника у свом конкретном смислу значи начин, способност да изразимо одређене идеје, емоције, импресије, ставове...
Што једном лијепо рече Виктор Вутен - то вам је као фонд ријечи, да би уопште могли да изразимо оно што осјећамо и мислимо, морамо имати довољан фонд ријечи, и што је већи, то можемо боље и квалитетније да се изразимо.
Постоје одређени случајеви гдје је Божији дар изражен код умјетника у толикој мјери
да има могућност да се изражава непосредно, без психофизичких препрека,
али се на одређеном простору дешава једном у стотињак година.
Без обзира на големи таленат, дјела Селимовића, Андрића, Шантића, итд., засигурно не би била таква каква јесу
да нису имали широко и квалитетно образовање, да нису познавали литературу коју су писали
њихови претходници и савременици, итд.
Нпр. један Стив Вај је провео године експериментишући, а након тога опет године учећи од Френка Запе.
О ликовној умјетности и потреби умјетника да се образује, школује и вјежба своје изражавање
вјероватно ће вам доста тога моћи рећи и колега Блокаут.
Таленат је предуслов, али није довољан сам за себе.
Незаобилазан моменат приче о нечијем таленту је прије свега личност,
и она је пресудан фактор у томе шта ће у кончини бити са умјетником и шта са опусом који остави у аманет.
Знам много људи за које се не може рећи да су талентовани више од просјека,
а својом посвећеношћу, радом и интелигенцијом су постигли огромне успјехе.
Са друге стране познајем такође и неке невјероватно талентоване људе који нису направили ништа,
некоме је то била ствар избора, али у већини случајева проблем је био у неформираној личности.
Прича велика, широка и озбиљна; не би стала ни у опсежнију дисертацију, а камоли један форумски пост.
Рецепт за квалитетног умјетника није ни школа, нити голи таленат,
већ управо мјешавина свега и свачега - зреле личности прије свега, заљубљености у свој посао,
музичке, социјалне, вербалне интелигенције, потпуне посвећености послу и још безброј фактора.
Најважније јесте изражавати се кроз свирку/пјевање, а не кроз наклапања по форуму.
(односи се наравно и на мене самог)
Хајнекен!...пардон... живјели!