F.I. je napisao:
Niko nije pricao o razlicitim tehnikama, da ne bude zabune... vec da to sto je neko skolovan pjevac automatski moze pjevati sve... ne moze... i ja sam mnogo istrazivala i ucila o tome, sto od drugih, sto na licnom iskustvu...
А, то...нисмо се разумјели.
Што се тиче различитих стилова не видим проблем зашто не би један пјевач могао владати са више стилова,
полазим од себе који сам аматер, дешавало ми се да у 48 сати пјевам и руску духовну,
и староградску, и византијско појање и алтер рок након тога на свирци, просто можда је то ствар и рутине
и истраживања. Сваки од тих стилова тражи и различито постављање тона, али ако не заборавиш да водиш рачуна
о основним принципима: положају језика, отвору грла, ребарним мишићима, итд,
онда то може чак и много користити.
Кад гледаш баш у "ситна цревца" суштински и сваки испит нам се састоји управо од композиција различитог стила:
стари мајстор има специфичности звука барока, пјева се концентрисаим тоном без вибрата, инсистира се на тексту...
ораторијум има огроооомне мирне дахове, стилски захтјева и призвук духовног (и по мени је најтежи у програму)
њемачки лид, у којем имаш више говора но пјевања, и на крају арија,
која је типичан распјевани италијански белканто, и у којој је најважнија распјевана широка фраза,
плус наравно будући да је драмско-сценско дјело тражи и на све то израз везан за специфичну улогу.
Без обзира на све у праву си да је много више музичара којима један стил највише одговара,
и у њему се најбоље сналазе и изажавају и много је мање оних којима захтјеви стилског израза
не представљају препреку ни проблем како у техничком тако и у изражајном смислу.
позз
(кад спремамо дипломски)
