Није срамота учити од бољих. Напротив. То је најбољи начин да се напредује. А када је ријеч о односу према рокенролу у нашој Бањалуци, и нетурбофолк сцени у крајишкој љепотици уопште, онда је напредак нешто што је дефинитивно потребно.
Недавно сам отишао у Славонски Брод на концерт једног од својих најдражих бендова, Uriah Heep. Ријеч је о једној манифестацији која полако али сигурно постаје бренд Славонског Брода, Mega Bikers Gathering-у ( скупљању). Ту се скупљају бајкери из цијеле регије, као и сви алтернативци са ових простора. Програм траје три дана, а састоји се мотора, рокенрола, секса и алкохола. Наравно, ништа не прелази магичну границу вулгарнога, па се ту окупљају сви од седам па до седамдесет и седам година. Простор гдје се радња одвија удаљен је од самог урбаног дијела града пар километара, што даје претпоставку да се гости максимално опуштено проводе, а да они који ипак желе да остану код куће у Славонском Броду ( а таквих је, вјерујте, јако мало) имају свој мир. Посјетиоцима су доступне огромне количине пива и осталих прехрамбених производа, мајице, качкети и други сувенири. Сваки минут испуњен је неким садржајем, и неких десетак хиљада људи који се константно налазе на том простору дефинитивно имају шта да виде, чују и окусе. Е сад, иако се ту налази више хиљада људи, организација је беспријекорна- на улазу код куповине карата нема гужви, редари и полиција су максимално коректни, кроз штандове за куповину бонова, пива и меса пролази се у минути, а на најатрактивнијим хепенинзима ( мегафантастични концерт Uriah Heep, стриптиз шоу), гдје се окупи заиста импозантан број људи нема ама баш ниједног ма и најмањег ексцеса. Организатор је за та три дана у најгорем случају дефинитивно покрио већину трошкова, али је промоција града Славонског Брода непроцјењива- у овај мирни градић дошле су екипе бајкера и рокера из цијелог региона, и нико неће моћи да исприча код куће ништа осим великих похвала. А када и момци ( а ово момци заиста још увијек важи за ове легенде) из Uriah Heep осјете један невјероватан позитиван филинг из публике, те направе једну тако бриљантну свирку и испоље и сами толико позитивне енергије, онда заиста добијате потпуну слику о величину и значају ове манифестације.
Е сад, ајде да упоредимо ситуације. У Бањалуци дефинитивно никад није ( на нашу огромну жалост) било организовано овакво нешто. Као да неко жели да се стекне општи утисак да Бањалука и бањалучани живе за доласке ( уз дужно извињење на изразу, али овдје је истина неопходна) ретардираних турбо- фолк целулитара, од чијег је културног опсега једино шири опсег њихових бутина. Чак и сада, када се макар и покушава поправити крвна музичка слика Бањалуке, ствари се према моме скромном мишљењу рада на погрешан начин. Наиме, градске, републичке и остале овоземаљске власти које господаре нашим животима, вјероватно у складу са оном „хљеба и игара“, али и у складу са својим скоројевићским педигреом, као и у навици да нама треба све да дође од њих, наших просвјетитеља и власника, хоће да декретом доведу у Бањалуку рокенрол. Да сад потпуно и занемаримо општепознату чињеницу да се власт и искрени рокенрол потпуно искључују, ипак је потпуно непојмљиво да потпуним рок дудуцима, какве наше главоње и гузоње ( опет извињење на изразу, али опет напомена да је неопходно рећи истину) заиста јесу, дозволите да буџетска средства, односно, народски речено, наше паре дате да нам они доводе бендове и музичаре и организују фестивале. Али, овдје је изгледа све могуће. Тако да је могуће да вам власт доводи Лени Кравица за 300 000 евра, иако сте за те паре могли `ладно довести један Deep Purple, Uriah Heep и још читав низ квалитетних бендова са којима Лени Кравиц, уз дужно уважавање, не може ни да стоји на истом стејџу. Иако је и господин Кравић несумњиво фаца у мејнстрим музици, ипак треба имати у виду чињеницу да рокери у Бањалуци никада не би изабрали њега, док они остали не знају ни двије његове ствари, него ће ту доћи само да буду виђени, зло их не видило. Истина, на љето би нам требала стићи Uriah Heep, али је велико питање како ће све то бити организовано, каква ће бити промоција и остало.
Такође, занимљив је и тај омјер буџета Бањалуке и Славонског Брода, јер би неупућени можда могли помислити да је у овом другом граду овакво нешто организовано јер им је кеса дубља. Буџет Бањалуке за 2009. годину износи око 183 милиона КМ, док је буџет Славонског Брода за исти период негдје око 80 милиона КМ- дакле, са дупло мање пара људи су направили пун погодак, док се овдје упорно и континуирано пуца у празно.
На крају, можда је поента свега у људима. Вјероватно јесте. Рокенрол не може без рокера. Заиста не знам докле ће код нас да хармоникаши и бијеле чарапе/црне ципеле бити главни носиоци урбаног развоја, али могу да им пренесем поруку једног сјајног хард рок бенда Hard Time-a који је наступио на Mega Bikers Gathering-у, а којој се ја искрено придружујем- KISS MY ASS!!!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
