banjalukaforum.com

Petar Kocic Milki Vukmanovic



Spustivši glavu na moje grudi,
Plakala ti si, nevino čedo,
A tvoje nežne i bujne vlasi,
Skrivahu lice turobno bledo.
I ja sam plako, gledeći tebe
I bujni potok suza je teko,
Ali sam ipak presrećan bio,
Jer ljubav sam za ljubav steko.

P. Kočić




Atenska djevo, prije neg sati

Živote moj, volim te

Atenska djevo, prije neg sati
Rastanka dođu, srce mi vrati,
Ili ga, jer mi ode iz grudi,
Zadrži, i sve što ti nudi!
Odlazim, čuj moj uzdah i bo,

Živote moj, volim te

Tako mi tvoje nemirne kose
Što egejski je vjetrovi nose,
I obrva što crne rube
Nježno ti lice te ga Ijube,
I zjena kao u srne, o,

Živote moj, volim te

Tako mi usni tih koje žudim
I struka tvoga za kojim ludim,
I ovog cvijeća što o sreći
I Ijubavi zna reć' što reći
Riječ ne zna; bilo dobro, zlo,

Živote moj, volim te

Atenska djevo, valja se nama
Rastati, misli na mene, sama.
Prem' Istambul me zove tog trena,
Srce mi, dušu uze Atena;
Uvijek ću tebe voljet! Znaj to!

Živote moj, volim te

Lord Bajron

Nećemo više tako kasno

Nećemo više tako kasno
Lutat u noćni sat,
Premda će grud još ljubit strasno
I mjesec jednak sjat,

Jer korice mač troši jak,
A duša troši grudi,
Predah i srcu treba čak,
I ljubav odmor žudi.

Noć je za ljubav doba strasno,
Al' brzo dan stić' zna,
nećemo više tako kasno
Dok blistav mjesec sja.


Lord Bajron

Ako znas bilo sto

ne znam sto da radim sa sobom
na sta misli da bacim
eto stvaram polako pjesmu o tebi
gledam tvoje tijelo
ludujem za njim
i ponavljam u sebi samo jedno
poljubi me
pa mi prste u kosu uvuci
i zagrli me
poljubi me
pa se privi tik uz mene i zapjevaj
ako znas bilo sto
zelim da se stisnem uz tebe
da te milujem
da ti sapucem na uho bisere
da pricam o slobodi
da se glupiram
da ti kazem oh ti ludo jedina
poljubi me
pa mi prste u kosu uvuci
i zagrli me
poljubi me
pa se privi tik uz mene i zapjevaj
ako znas bilo sto

Aleksa Šantić Anki Tomlinović

O, NIKAD VIŠE...


O, nikad više, nikad moja ruka
Stisnuti neće tvoju ruku b'jelu, -
K'o tužni odjek tajanstvenog zvuka
Kidaće jadi moju dušu c'jelu.

K'o sjetna tica, što u krugu tavnu
Ledenih žica zarobljena stoji,
Snivaću i ja o blaženstvu davnu
O slatkom raju poljubaca tvoji'.

Ja sam k'o stablo, kome vjetar hudi,
Raznese lišće u daleke strane,
K'o vječni sužanj, koji zalud žudi
Osmejak mili one zore rane.

Po tavnoj noći, kad sveštenim mirom
Prel'jeće sanak nečujno i blago,
Besvjesno lutam na grudima s lirom,
I zv'jezdam' šapćem tvoje ime drago...

Ja suzam' kvasim tvoju sliku bajnu
I gledam osm'jeh, što s usana l'jeće,
Al' zaman suze, nikad prošlost sjajnu,
Nikad mi tebe darovati neće...

Oh, nikad više, nikad moja ruka
Stisnuti neće tvoju ruku b'jelu, -
K'o tužni odjek tajanstvenog zvuka
Kidaće boli moju dušu c'jelu.

Mostar, 8. januara 1893.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Meni se duso od tebe ne rastaje

nije vazno odakle sam
sve dok znades kuda putujem
deralo me sedam mora
gorka kora ljute nevolje
to sto brodi ne mogu da prevale
covjek umije
meni se duso od tebe ne rastaje

tamo gdje se vali lome
ostavljaju prostor otvoren
ispada se vrlo lako
no se zato tesko uspinje
moj se napor odbija od stijene
hridi kamene
meni se duso od tebe ne rastaje

i wouldn't have beleived it
you move me to poetry you do
speaking freely anyone who studies
us from various points of wiew
will find that we resemble mildew
in everything we do

sorry babe
it's the way how you treat me too

A Talija je uzrok jada jednog dzudiste, kamiondzije...napajanje tankera i tako to...classy


Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi zelja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluskinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.
ww
post odobren i pohvaljen od strane Nicole!!!

_________________
High and Dusted

qq zar ih toliko ima?

Ižljubi mi Shaolina
Ižljubi mi Vittomira
A tebe ima ko da ljubi... ne bi mu zubi, ne bi mu zubi...

...Govorio sam joj, ti si glupa, ti si pametna
ti si đavo...
ti si anđeo, sve sam joj govorio
ništa mi nije vjerovala
...
Kad bi znao sa kim sada spava
ne bi mu glava, ne bi mu glava
jao, kad bi znao ko je sada ljubi
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
jao, kad bi znao ko to u meni
bere kajsije još nedozrele...

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Evo jedna pjesma od mog omiljenog pjesnika, Bukowskog... Njegova proza mi se nimalo ne svidja, ali poezija je potpuno druga prica. Tip je objavio mnogo zbirki, a sve su slicne. U njima je dosta dobrih i bezbroj losih pjesama. Nije bas vrsio neku selekciju. Ova mi je od najdrazih, a govori o ljubavi u malo sirem kontekstu nego kako se to forsira na ovoj temi ...

BEZ SNOVA

Stare sedokose kelnerice

po kafeima u noci

odustale su,

i dok koracam niz plocnike

svetlosti i gledam u prozore

starackih domova

vidim da toga vise nema

u njima.

Gledam ljude po klupama u parku

i vidim po tome kako

sede i gledaju

da je iscezlo.

Gledam ljude koji voze

i vidim po tome kako

voze svoja kola

da niti vole niti su voljeni -

niti vise mare za seks -

sve je zaboravljeno kao

neki stari film.

Gledam ljude u robnim kucama

i samoposlugama

dok se krecu medju rafovima

kupujuci stvari

i vidim po tome kako im stoji

odeca i po nacinu na koji hodaju

i po izrazu njihovih lica i ociju

da im nije stalo ni do cega

i da nicemu nije stalo

do njih.

Vidim na stotine ljudi dnevno

koji su sasvim odustali.

Ako odem na hipodrom

ili na stadion

vidim hiljade

koji ne osecaju nista

i ni za koga

i niko ne oseca za njih.

Na sve strane vidim one koji

ne zude ni za cim osim za

hranom, krovom i

odecom, usredsredjeni

samo na to, bez snova.

Ne shvatam zasto ovi ljudi

ne isceznu,

ne shvatam zasto ovi ljudi

ne izdahnu,

zasto ih oblaci

ne usmrte,

zasto ih psi

ne usmrte,

zasto ih cvetovi i deca

ne usmrte,

ne shvatam.

Bice da su vec mrtvi

pa ipak ne mogu da se naviknem

na njihovo postojanje

jer toliko ih je mnogo.

Svakoga dana,

svake noci,

sve ih je vise,

u metrou,

u zgradama,

u parkovima.

Oni ne osecaju uzas

sto ne vole ili sto nisu voljeni.

Toliko, toliko, toliko

mojih bliznjih.

Svidja mi se! Toliko je istine u tim stihovima, cista svakodnevnica koja te povrh svega tjera da joj se pridruzis i sam se izgubis u njoj... Lijepo si ovo "izvukao", svaka cast...

_________________
"Људи који себе сматрају великима шкртаре с властитим ја.
Свако ко је уображен, ништаван је.
Молим, пази на своју величину!"

Da, svakodnevica je tema njegovog pisanja. Samo, cesto bude pretjerano banalan i vulgaran. Mislim da ga je alkohol upropastio i kao covjeka i kao pisca... Ali, mogu se izabrati dobre stvari. Drago mi je sto ti se svidjelo.

Nešto mi se ova pjesma mota po glavi ovih dana..........možda i nije neka.......bez muzike..........

Miris nje

Ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje

rumen njenih obraza
miris njenih ramena
kao iz nemih filmova
milog toplog pogleda

ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje

smeštene čari u dečji lik
večni simbol na grudima
to je za oči pojava
lep trenutak prisustva

ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje

sitan pomer bokova
s one strane razuma
ako je dodir moguć tad
srce žudi bez razloga

ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje

igra kratkih pogleda
slike u mašti prave trag
sve što čini lepo je
sve što ćuti tačno je

ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje

_________________
Bubi frubi

Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me: al' zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti;
a ako mi i mozgom užgaš plam -
na krvi svojoj ja ću te poneti.

Rilke
__________________

Njegos - Gorski vijenac (odlomak)

Vuk Mandusic
(u snu)

Al' je djavo, ali su madjije,
ali nesto teze od oboje?
Kad je vidju da se smije mlada,
svijet mi se oko glave vrti.
Pa sve mogah s jadom pregoreti,
no me djavo jednu vecer nagna,
u kolibu nocih Milonjica.
Kad pred zoru, i noc je mjesecna,
vatra gori nasred sjenokosa,
a ona ti od nekuda dodje;
ukraj vatre sjede da se grije.
Cuje da svak spava u kolibe.
Tada ona vjenac rasplete,
pade kosa do nize pojasa;
poce kosu niz prsa cesljati,
a tankijem glasom naricati,
kako slavlja sa dubove grane.
Tuzi mlada djevera Andriju,
mila sina Milonjica Bana,
koji mu je lanih poginuo
od Turakah u Dugu krvavu.
Pa se snahi ne dao ostrici:
zalije mu snahin v' jenac bilo
nego glavu svog sina Andrije.
Tuzi mlada, za srce ujeda,
oci gore zivje od plamena,
celo joj je ljepse od mjeseca,-
i ja placem ka malo dijete.
Blago Andrij' dje je poginuo-
divne ga li oci oplakase,
divna li ga usta ozalise...

_zoka, pjesma je predivna... Gdje si to našao?

Grupa Smak..........Samo se jedno jutro probudio,a ono svira u glavi........

_________________
Bubi frubi

Smak je i meni jedna od najdrazih grupa... Samo, nije za svako raspolozenje. Evo, ko voli prozu u stihu ili narativnu andergraund poeziju, nesto staro skoro kao Maiden :

Viktor

I tako, u jos jednom pokusaju
bjekstva od sumorne zbilje, evo me opet u
ovoj plavoj sobi,
bez nekih lucidnih stihova da ih
stavim na uvid oku citalaca,
sjedim u drustvu madam votke
i bavim
se nekim tamo malotiraznim narativnim andergraund
pjesnistvom
dok se nasi momci i djevojke
prazne i istresaju po kaficima
lokalima
diskotekama
fanaticno trpeci turbo folk strashniji od
vriska
smrti.

Ali, nije mi namjera da
kritikujem
svijet,
nocas.

Nocas
samo sjedim i pijem i slusam posljednji
album Mejdna:
momci opet zvuce sasvim svjeze, i cini ti se kao da
nikad nece odustati, da nikad nece
prestati da gruvaju iako su vec svi clanovi
benda stigli u one godine kojih se
dame obicno
stide.

Ali Mejdni na svu srecu
nisu dame; oni su gotovo Mocarti dvadesetog
vijeka i mislim da njihov treci album
"The Number of the Beast” to sasvim dostojno i
potvrdjuje.

Ranije, oko 22:30,
zazvonio je
telefon. Ustao sam od
pisaceg stola i podigao slusalicu.

"Halo?..." - rekoh.

Sa druge strane zice stigao je
glas tako
mio da ti se sve to
ucinilo kao iluzija, kao san, kao ne-
realnost, kao da se opet neko
zajebava sa
tobom preko telefona.

"Dragoslave, ti si?"

"A ne, ovdje Vlado..."

"Oh, oprostite..."

"Ali, cekaj..."

Nije vrijedilo. Spustila je
svoju
slusalicu.

A onda spustio i ja svoju.

Ocito pogresan, zalutali
broj.

Ne ide mi posebno dobro
nocas...

I kolo srece kao da je
stalo...

Sve je to mozda samo sastavni dio
ove igre, i krsta koji naokolo nosim.

A mozda i nije:

Mozda i grijesim: mozda
sam samo
izabrao
krivo ime na koje sam se
tumarajuci brdima zivota
redovno odazivao: Vlado.

Mozda bi,
jebes ga,
u kotarici srece pod sjenkama procvalih tresanja
puno sladje
sanjao

da sam se
cijelo vrijeme
zvao

recimo

Viktor.

POSLIJE LJUBAVI

Poslije ljubavi
ostaju telefonski racuni koji blijede

Poslije ljubavi
ostaju case sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima

Poslije ljubavi
ostaje obicaj da se bijelo vino nalijeva u dvije case
i da crte budu na istoj visini

Poslije ljubavi
ostaje sto u kavani i zacudjen pogled konobara
sto nas vidi s nekim drugim

Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promasenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubavi
ostaje recenica - dobro izgledas, nista se nisi promijenila
javi se ponekad,
imas jos moj broj

Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vracali

Poslije ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne sifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da ce neko iznenada doci,
spustena slusalica kada se javi neciji tudji glas,
hiljadu i jedna laz.

Poslije ljubavi
ostaje recenica- ja cu prva u kupatilo-
i odgovor - zar necemo zajedno?-
-ovaj put ne-

Poslije ljubavi
ostaju saucesnici,
cuvari tajne koja nije vise tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj zeni

Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voljeli
i cvjecarke koje jesu.

Poslije ljubavi
ostaje povrijedjena sujeta.

Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge zene.

Poslije ljubavi
ne ostaje nista...

A.DEDIC

_________________
Bio jednom jedan djecak, u ocevoj kuci, nad rijekom, koji je sanjao zlatne snove, jer nista nije znao o zivotu.

Poslednja
Posle tebe nisam nijednu
kome tuzne pesme trebaju
tebi pevam ovu poslednju
kao dragu tajnu, kao molitvu

Gospod moze, srce ne moze
da te gubi a da oprosti
lazu nocas moji drugovi
lazu nocas moji najbolji

Leptir doleti, bar me podseti
da sam ja nekad leteo
da si grudima mene budila
budila, pa me ubila

_________________
Bubi frubi

Poslednja pesma o tebi

Krajem sedamdesetih dvadesetog veka
bilo je u meni nesto od coveka
ja sam davno mrtav jos od onog dana
nas troje u sobi i moja sahrana

I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi

Ujed za dusu u grlu knedla
jednom zauvek bacen sa sedla
izgleda da sam uzalud stario
nista od snova nisam ostvario

Zivim zbog drugih meni je svejedno
posle tebe potop nista nije vredno
podmuklo zaboli kao kvarni zubi
istina je da se samo jednom ljubi

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

„ ДА БИХ ТЕ ВОЛЕО“

Да бих те волео
Морам те обасјати својим телом
Свој дах морам дати твојим уснама
Мисао своју твојој глави
Из свог срца
Морам преточити крв у твоје срце
Твојим понорима и твојим небесима
Морам отворити кланце своје душе
Морам твојој земљи
Даровати своје дланове
Изворима твојим свој глас
Своје плавети твојем оку
Пашњаке своје твојим стопама
О морам те научити
Да мојим речима сричеш мој дан
У моме сну да се будиш мојим бунилом
Да плачеш мојим сузама
У својој патњи да дозиваш моју патњу
На мојим коленима да говориш
Моје молитве и моје клетве
Из нара мог срца да срчеш
Земаљску крв у мојој крви
О морам те да бих те волео
У своја ребра усадити
Лепша од ноћи
Да се огрнеш мојим даном
Врелија од сунца
Да се огрејеш мојим очима
У лепоти моје жеље обамрла као цвет
Даћу ти и кишу и сунце и хлад
О пустињо моје недопијене жеђи
Да бих те пробудио
Морам те претворити у глад.

_________________
"Људи који себе сматрају великима шкртаре с властитим ја.
Свако ко је уображен, ништаван је.
Молим, пази на своју величину!"