Citiraj:
Мирко Бањац: Промијенити систем високог образовања
Datum: 29.01.2009 22:00
Autor: Тања Ковачевић
Сматрам да се треба промијенити систем високог образовања, ако желимо добро основно и средње образовање, истакао је у интервјуу "Гласу Српске" директор Републичког педагошког завода Мирко Бањац.
- Aко хоћемо нову школу морамо добити новог наставника преко новог приступа образовања наставника. Кључно питање је имамо ли довољно компетентних стручњака на високошколској установи, који могу да изводе високошколску наставу у процесу образовања будућих наставника. Aко имамо довољно квалитетних наставника и ако се може показати квалитет и ако се тај квалитет мјерењем може утврдити, онда је то у реду. Сједјети и причати, то може свако. Истина је да ми немамо квалитет у образовању који би у овом моменту задовољио потребе образовања 21. вијека - истакао је Бањац.
Он сматра да квалитет у некој мјери можемо имати тако што ћемо схватити да свако не може радити све и да само стручњаци из области образовања могу да унаприједе образовање.
* ГЛAС: Студенти сматрају да је у високом образовању у РС потребна реформа. Да ли је потребна и у средњем и основном образовању?
БAЊAЦ: У основном образовању има доста значајних проблема, прије свега због лошег материјалног статуса школа, због неадекватних програма али истовремено, недовољно обучених наставника да могу одговорити изазовима 21. вијека. Ту је и проблем што нам данас у просвјету улазе у својству наставника људи са различитих образовних институција са различитим компетенцијама. Нама се догађа то да држава прописује програме обавезног образовања, а то значи наставне програме за основну школу. Истовремено, та иста држава нема никаквог утицаја на образовање наставника, који ће реализовати те програме. Тако да је и само прописивање програма мало вриједно, а да не кажем безвриједно.
Ми смо једина држава у свијету која је препустила образовање наставника приватним институцијама. Нисам против приватне иницијативе у образовању и образовања на приватним институцијама, али прво морамо донијети документ који се зове образовна политика. Онда ћемо знати колико требамо кадра, којег образованог профила и којих и каквих компетенција.
* ГЛAС: Ко је одговоран за то?
БAЊAЦ: Пошто до сада није било докумената образовне политике и стратегије образовања па се можемо питати ко су одговорни. То се не може свалити на једног или два човјека, јер откад постоји РС, ова два документа нису никад донесена. Било је покушаја да се донесе стратегија образовања, а то је начин рада на нечему, али да бисмо дошли до начина морамо утврдити шта ћемо урадити, а то је ствар образовне политике коју никад нисмо имали.
* ГЛAС: Какво је стање у средњошколском образовању?
БAЊAЦ: Када је у питању средња школа, морамо да поштујемо тржиште рада. Прије свега, морамо познавати конкуренте на тржишту радне снаге, на начин да наши средњошколци имају излазне компетенције које требају тржишту рада.
Када будемо довољно компетентни да у сарадњи са социјалним партнерима направимо програме које неко жели себи узети преко свршених ученика средње школе, онда ће то бити добра школа. Aко потрошачи образовања кажу да нису задовољни са оним што ми производимо, како се онда може говорити о неким добрим аспектима. Ми овдје у Заводу имамо позитивна искуства али не довољно обимна искуства. Друго, морамо да унаприједимо сегмент управљања школом.
* ГЛAС: Какви су уџбеници које користе основне и средње школе? Да ли сте задовољни њиховим квалитетом?
БAЊAЦ: Каква је школа, такви су и уџбеници. Сматрам да ту има погрешних приступа. Знак недораслости новом изазову у образовању јесте по сваку цијену критика уџбеника. Уџбеник је само један од извора. Иако су уџбеници методичко-дидактички неопремљени, садржајно су тешки, али ко брани наставнику да и од тако лошег материјала извуче најбоље што може, да осмисли питања и задатке које ће дијете на темељу текста урадити. Када будемо имали наставнике који то знају у процесу наставе урадити, он ће написати и боље уџбенике.
* ГЛAС: Да ли сте задовољни наставним планом и програмом и треба ли њега мијењати?
БAЊAЦ: Имали смо ситуацију да су четири средње економске школе радиле по четири различита програма. На основу тога нисмо могли говорити како се нисмо усагласили у БиХ, кад нисмо били сагласни ни на нивоу РС. Данас имамо наставне планове и програме за све. Успјели смо за двије и по године направити неколико десетина хиљада страница програма. То је помак у односу на стање које смо нашли. Наставни програм је жива материја и на њему треба радити и даље, из године у годину неки садржаји застаријевају и одлазе, а други долазе. Наставићемо радити на томе али имамо проблеме материјалне природе, јер морамо довести чланове комисија, људе са универзитета и људе из праксе, јер их немамо, јер тешко је направити програме за стотину занимања у средњим школама и 13 струка, а да не говоримо о предметима у основним школама.
Студенти
* ГЛAС: Да ли студенти оправдано траже реформу високог образовања?
БAЊAЦ: Aпсолутно са оправдањем траже реформу, а сада се поставља питање да ли су они спремни да прихвате нове изазове. То значи да ће морати да континуирано уче и да ће неко морати континуирано да врши провјеру онога што они раде и да тако кроз сталан рад долазе до дипломе. Нажалост, значајан број студената уопште не долази на предавања. Уколико ти студенти траже промјене, онда је то чудно, али ако промјене траже они који долазе на предавање, онда све честитке, јер имају право да то траже.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
