banjalukaforum.com

Naročito kod teosofa i antroposofa, posebno kod Štajnera, čovek je razbijen na deliće i podeljen na razlomke, tako da kod njih nemamo celosnost ličnosti, pošto svaki taj deo čoveka može da živi samostalno i bez ostalih. Zato je neusvojivo učenje Štajnera koje ustanovljava takvu mnogobrojnost raznovrsnih načela (fizičkog, efirnog, astralnog tela i "ja") u čoveku, jer jedinstvo ličnosti je ne faktička svezanost raznih životnih procesa u tim različitim načelima, nego, pre svega, jedan i jedinstveni istinski život celosnog organizma[102]. Zbog takve navodno razdvojenosti u čoveku. predstavnici reinkarnacije nisu u saglasnosti šta se u stvari preseljava u drugi život. Istina, većina njih drže da je to naše "ja", no to nisu ničim dokazali.

Ali ako im i dopustimo tu mogućnost, da čovek može da se reinkarnira, čime će nam objasniti činjenicu da se ljudi ne sećaju svojih ranijih ovaploćenja? To pitanje se temeljito na istini da duhovnu suštinu čoveka sačinjava njegova lična svest i samosvest Kad bi toga nestalo, onda bi nestala i ta dotična ličnost. Međutim, niko se od živih ljudi ne seća svoje preegzistencije[103]. Doduše, tu i tamo navode se primeri gde su i pojedini naučnici, kao Roše i Buve, uspeli da putem hipnoze stave pacijente u takve uslove u kojima su se ovi sećali svojih ranijih ovaploćenja; čak do detalja[104]. No sve ono što se govori pod hipnozom i u nesvesnom stanju nije nikakav dokaz za istinitost reinkarnacije. Normalno bi bilo, kada bi reinkarnacija postojala, da se svi ljudi sećaju svih svojih ranijih ovaploćenja, jer bi samo to zaista bio pravi i neoborivi dokaz da jedna te ista ličnost prolazi kroz razna tela. Međutim, toga nema. A prekidanje lične samosvesti prilikom reinkarnacije, to je psihološki nemoguće zamisliti: niti dokazati. Ja sam "ja" samo dotle dok postoji moja samosvest o sebi, dok postoji moja duša kao nosilac te svesti Ja neću biti "ja" samo u dva slučaja: ako me potpuno nestane (kao što uči materijalizam, daće me posle smrti sasvim nestati), ili ako se ta pretvorim u jednu sasvim drugu ličnost, neko drugo biće, neko drugo "ja", kao što sledi iz učenja o reinkarnaciji.[105]

Ako reinkarnacija ne postoji kao seljenje ličnosti iz jednog tela u druga, a videli smo da ne postoji, da li se onda može dopustiti mogućnost da se reinkarnacija sadrži u preseljenju karaktera[106], kako to ispada po budizmu? Jedino što, po budizmu, produžava da postoji po smrti čoveka, to je karma, tj. posledice njegovih reči, misli i postupaka; i ta zanimljiva teorija, da se posledice ili rezultat delanja jedne ličnosti (ili individue) koncentrišu u novoj individualnosti, stoje u neposrednoj zavisnosti od najstarijih teorija budizma o duši[107]. To je pak nemoguće dopustiti, jer bi došli u sukob sa urođenom idejom pravde u čoveku, po kojoj kaznu ili nagradu treba da iskusi onaj koji je učinio dobro ili zlo. A kako se može složiti sa pravdom misao da za moje misli, reči ili postupke treba da ispašta neko tamo nevino biće, svejedno da li to bio čovek ili životinja Očigledno, tako nešto tvrditi, značilo bi ići protiv zdravog smisla i osnovnih postavki logike.

Pristalice teorije o reinkarnaciji, da bi joj koliko toliko dali činjeničnu osnovu, traže podršku kod mnogih tajnih društava, a naročito spiritista, koristeći se tobože naučnim rezultatima sa njihovih seansi. Oni te dokaze mahom koriste u borbi protiv materijalizma, iznoseći činjenice i dokaze pojava duhova i duša umrlih, sa kojim oni dolaze u dodir preko naročitih ličnosti zvanih medijumi. Čak su mnogi naučnici, u cilju naučnih ispitivanja, izvodili eksperimente sa poznatim medijumima i dolazili su do novih praktičnih rezultata. No ti rezultati nisu išli u prilog teoriji reinkarnacije, a još manje su je potvrđivali, dokazivali i dokazali. Možemo čak tvrditi da su joj još i štetili.

Nastavice se ...

_________________
Маран Ата

Na jednom drugom forumu se povela rasprava o reinkarnaciji i evo šta je napisala osoba pod imenom Super Hrvoje




Slažem se sa ovim samo bih rekao da pa mom mišljenju u duhovnosti nema stagniranja, stagniranje je jedan vid nazadovanja.

Tako na primer, Artur Findlej, poznati naučnik koji se bavio tih ispitivanjima, imao je medijuma Sloua, preko kojeg je razgovarao sa duhovima. On u svojoj knjizi "Na pragu eteričkog sveta" iznosi pitanja i odgovore koje mu je duh davao. Između mnogobrojnih pitanja i odgovora koje on navodi, ima i:

PITANjE: "Da li se mi na zemlji reinkarniramo?"

ODGOVOR: "Dakle, to je pitanje, odgovara duh. kod kojega nailazim na teškoće u odgovoru. Ne bih znao ni za koga ko se reinkarnirao. Ja sam prošao ovamo pre mnogo godina, i oko mene ima mnogo ljudi koji su živeli na zemlji pre više hiljada godina. To je sve što mogu reći, jer mi moje znanje ne dopušta da više kažem"[108], završava duh. No i to je sasvim dovoljno da se vidi da i sam spiritizam potkopava teoriju reinkarnacije. na koga se njeni propagatori tako rado pozivaju.

Kao što smo videli teorija reinkarnacije nema nigde sigurne temelje na kojima bi se učvrstila i održala. Ona je vešto sačinjen opijum za uspavljivanje ljudi, i zavodi ih stranputicama, obećavajući im da će tim načinom brže i lakše doći do željenog cilja. nego ako idu utabanim putem hrišćanstva, kojim su za skoro 2.000 godina prošli mnogobrojni svetitelji Božji i ostavili nam sigurne putokaze za carstvo Božije. Neki teosofi. a naročito dr Rudolf Štajner, osećaju da udaljavajući se od hrišćanstva gube siguran temelj pod nogama, te žele da se masama hrišćanskim prikažu kao dobri hrišćani, pa čak i pravoslavci. U tom cilju oni se pozivaju na neka mesta iz Jevanđelja (Mt. 11,14; 16.14), kao da se tobože i tamo nalazi učenje o reinkarnaciji. No, od teosofa rado navođena mesta iz Jevanđelja, samo u spoljašnjoj formi sadrže sličnost sa tim učenjem, po suštini pak imaju sasvim drugi smisao. Ako narod smatra Isusa za vaskrslog Iliju, Jeremiju ili drugog proroka; ili Irod pretpostavlja da je On vaskrsli Jovan Krstitelj; onda se ovde podrazumeva ne vera u reinkarnaciju (kao što bi teosofi i antroposofi hteli) nego vera u originalno vaskrsenje na zemlji umrlog od strane ljudi koji nisu znali i umeli da objasne kako se pojavila čudesna, i posve neobična, ličnost Hristova među njima. Reči pak samog Isusa Hrista o Jovanu Krstitelju, kao o došavšem na zemlju Iliji, imaju očigledno drukčiji smisao: koristeći se narodnom verom u novi dolazak Ilije (koji je uzet živ na nebo), Hristos u terminima te vere ukazuje da je Jovan već ispunio funkciju koja je prednaznačena Iliji: "Ako hoćete verovati, on je Ilija što će doći" (Mt 11,14). Prema tome, ni teosofija ni štajnerijanstvo nisu nikakvo "produbljivanje hrišćanstva" za koje se predstavljaju, čak ni jeres, niti naročiti pravac u hrišćanstvu, nego oni prosto ništa zajedničkog sa hrišćanstvom nemaju. U štajnerijanstvu naprosto nema mesta ni jednoj od najdražih bisera vere hrišćanske: nema nadsvetskog Boga u Svetoj Trojici; nema nebeskog Oca i Svetog Duha, nema Boga Slova, koji se ovaplotio i primio čovečiju prirodu, nema sladčajšeg Gospoda Isusa (nego ima neko biće Christus Jesus, koje je sastavljeno iz sunčanog duha Bude, Zoroastre, dva mladenca i tome slično), nema Presvete Bogorodice i besemenog začeća (mesto toga oni imaju priču o dve Marije i dva Josifa), nema Evharistije i Golgotske iskupiteljske žrtve, nema Vaskrsenja Hristova, Pedesetnice, sveopšteg vaskrsenja mrtvih, nema bogolikih ličnosti koje čekaju vaskrsenje, sud i večni život (a ima večno kruženje, i obnavljanje), nema Jevanđelja i Otkrovenja (a ima Akaša hronika i raznih učitelja), nema Svetih, nema Crkve, nema ljubavi i vere (a ima drski i ljubopitljiv i intelektualni racionalistički gnosis).[109]

Dakle teosofima i antroposofima nije uspeo ni poslednji pokušaj, da pod imenom hrišćanstva proture svoje novostvorene ideje reinkarnacije, spiritualizma, crne i bele magije, i da na taj način varaju mnoge neupućene duše. I dok ovo mnogobrojno šarenilo ideja i pojmova, koje se probijaju i guraju za materijalizmom kao morski psi za brodovima, nestaje i kopni pod zracima hrišćanstva kao sneg pod toplotom sunčanih zrakova, dotle hrišćanstvo pobedonosno stoji i ostaje nepoljuljano usred mnogobrojnih oluja i bura, kao tvrda granitna stena, jer je utvrđeno na nepokolebljivom kamenu Bogočoveku Hristu. Sa Njim i Njime, hrišćanstvo božanski mudro i celishodno rešava sva ona pitanja koja su u teoriji reinkarnacije ostala nerešena U hrišćanstvu tajna života se rešava samo u tajni smrti, a tajna smrti ima svoje rešenje u sveopštem vaskrsenju. To opšte vaskrsenje se temelji na nepobitnom faktu Hristovog vaskrsenja, koje je bez sumnje najvažniji događaj ne samo u istoriji hrišćanstva neto u istoriji čovečanstva uopšte, pa i cele vasione. Jer tek vaskrsenjem Hristovim razlomljeni su pečati na svim tajnama koje muče čoveka pa i na tajni smrti, i kroz vaskrsenje Hristovo čovečanstvo je ugledalo Carstvo Nebesko, i sebe u tome Carstvu vaskrsnuta i preobražena. Samo Vaskrsenje Hristovo ponovo oživotvorava čovekovu prirodu i čini sveopšte vaskrsenje mogućih

Nastavice se...

_________________
Маран Ата

Prosto nevjerovatno da neko kao ozbiljan dokaz o postojanju reinkarnacije navodi djecu ili bilo koga ko se sjeca "proslog zivota". Besmisleno.
Vec sam sto puta pisao da su demoni ti koji navode covjeka da vjeruje u laz. Oni imaju pristup dusi ljudskoj u odredjenoj mjeri, a posebno kad je covjek u stanju hipnoze, transa u meditaciji i tome slicno. Tada nekim ljudima bukvalno ulivaju u glavu lazna sjecanja preko najobicnijeg metoda sugestije. Kad obicni hipnotizer moze covjeka u stanju hipnoze da ubijedi da je pijetao i da kukurice, sta tek mogu demoni da poture covjeku kao istinu.

A gore pomenutoj temi je postavljen i ovaj tekst

Pričali smo i o tome kako se mala djeca najjasnije sjećaju prošlih života. Jedna osoba je napisala




Kao što neko reče ovakva svjedočenja kojih ima sve više su udar na "zdrav razum"

Učenje o vaskrsenju i učenje o preseljenju duša ishode iz one metafizičke ideje da se telo javlja kao neophodni organ duše, da razorenje tela pri smrti treba da se smeni uspostavljanjem tela u sastavu čoveka[111]. Zaštitnici teorije reinkarnacije s pravom nam prebacuju da je po prirodnim zakonima (pošto oni ne priznaju intervenciju Božju u svetu) vaskrsenje tela nemoguće. No sva je sreća što to niko od nas i ne tvrdi, pa i samo učenje o vaskrsenju priznaje da je u poretku "prirode" uspostavljanje već razrušenog tela nemoguće, i da je to ustanovljenje samo naročito dejstvo volje Božje, kao produžene one pobede nad smrću, koju je Isus Hristos izvršio u svome vaskrsenju, otkrivši time mogućnost i nužnost vaskrsenja svih umrlih. U hrišćanskom učenju sjedinjuju se na taj način dva principa nemogućnost prirodnog ustanovljenja tela i priznanje neophodnosti tog ustanovljenja za punoću života[112]. Život duša usopših od smrti do vaskrsenja jeste život:, no nepotpun, jer za potpun život potreban je integritet ličnosti koji se postiže ne u nekakvim ponovnim ovaploćenjima u drugim telima nego u spajanju duše sa istim svojim vaskrslim telom "jer će sam Gospod sa zapovešću, sa glasom Arhangelovim i s trubom Božjom sići s neba i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije". (I Sol. 4,16)

Učenjem hrišćanskim o tome da se Hristos po svome vaskrsenju uzneo u telu, da On, pravi Bog, sada prebiva na nebu u proslavljenom svome telu, utvrđuje se sa izuzetnom snagom princip telesnosti, kao neodoljive, ontološki neodstranjive funkcije ličnosti iz prirode čoveka. Bez tela nema punoće života. nema celosnosti ličnosti. Jedinstvenost i neponovljivost ličnosti se odnosi na taj način u hrišćanstvu i na telo: neće se novo telo stvarati pri "vaskrsenju", nego će vaskrsnuti pređašnje[113]. To je neophodno nužno u pojmu vaskrsenja, jer ne bi bila zastupljena pravda Božja ako bi se s mojom dušom sjedinilo neko drugo telo, koje bi moralo da ispašta za ono što samo nije učinilo. Zato je vrlo važno to da u vaskrsenju ustaje "to isto" telo, kako je bilo u čoveku ne u smislu materijalnog sastava (jer i pri životu čoveka materijalni sastav ne ostaje uvek isti), nego u smislu te jedinstvene i neponovljive veze date duše i datog tela. Kako je bilo u životu, tako i pri vaskrsenju tela, čovek će osećati svoje vaskrslo telo kao upravo ,.svoje ponovo nađeno"[114].

No to vaskrslo telo, iako će biti ovo isto naše sadašnje telo, ono neće imati svojstvo današnjih tela, nego će biti sa novim svojstvima koja su potrebna za život na novom nebu i novoj zemlji "gde pravda živi". Jer vaskrsenje je u isto vreme i preobraženje - "jer nećemo da se svučemo nego da se preobučemo; da život proždere smrtno" (I Kor. 15. 51-54), ne, dakle, samo povratak ili uspostavljanje, no i uzvišenje, prelazak boljem i savršenijem[115]. To preobraženje tela je, po rečima apostola Pavla, neophodniji zakon čak i od smrti, iako mnogi smatraju da je smrt najnužnija neophodnost, jer kaže: "Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se promijeniti" (I Kor. 15.51). Hrišćanin u to veruje, u to se nada i za tu veru i nadu proliva krv svoju "jer zna kome verova" (vidi II Tim 1,12). Večni zalog i podršku nada hrišćanska ima za sebe u pashalnoj blagovesti. To je blaga vest o razrušenju smrti "Gde ti je smrti žalac? Gde ti je dakle pobeda"? (I Kor. 15,55). Van vaskrslog nadanja obesmišljava se i obesnažuje svaka propoved o Hristu i sama vera u Njega gubi smisao, postaje prazna i uzaludna (I Kor. 15,17) Van vaskrsnog nadanja verovati u Hrista bilo bi uzalud i badava, bilo bi samo sujeverje[116], ali "Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umriješe" (I Kor. 15,20).

Sa takvom verom u srcu hrišćanin sa radošću podnosi sve što ga snađe u životu, Jer u njegovim ušima stalno bruje reči Hristove: "Hodite meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti" (Mt. 11, 28), kao i "ni jedan koji živi i veruje u mene neće umreti vavek" (Jn. 11, 26).

Beskrajna veličina hrišćanske eshatologije, sadržane u vaskrsenju i večnom životu, biće nam još jasnija ako na kraju pogledamo u kakvom stanju i neizvesnosti ostaje čovek koji se uzda u teoriju reinkarnacije, koja je nerazdvojno vezana sa budizmom, a što nam je pokazao misionar Gardi istinitim rečima o budističkoj eshatologiji: "Teško dostupno osećanje proizvodi sistem Bude. On osakaćuje čoveka, ugušuje duh. Ona govori meni da ja nisam stvarnost, nisam realno biće, da ja nemam duše; da ni ovde ni u kakvom drugom višem svetu ni za koga nema nepomućene sreće, pune radosti, nenarušivog mira. Ona mi saopštava da ja mogu živeti milijardu miliona svetova, i da ni u jednom od njih i ni u kakvom delu veka ja ne mogu biti slobodan od strahovanja za buduće, dok ne dostignem stanje nesvesnosti; da radi dostizanja tog stanja ja se moram udaljiti od svega prijatnog, dragog, uzvišenog, blagorodnog. Ono uporno ponavlja meni da ja, dok postojim, uvek ću biti podvrgavan tuzi, nepostojanosti, pustoši, pa ipak ne mogu prestati da postojim ni sada, ni u mnogobrojnim idućim vekovima, dok ne dostignem nirvanu. I u svem tolikom nesrećnom stanju, ja se nuždavam i tražim spasenja od strane premudrog, svemogućeg, i sveblagog bića... No umesto toga meni daju, kao u podsmehu, samo slične utehe; mene uče da upirem svoj pogled na Budu, koji je već prestao da postoji, na Dharmmu,(zakon Bude), koji nije bio nikakvo biće, i na Sanghu (odred budističkih monaha), čiji članovi, makar da i postoje stvarno, no slično meni podvrgnuti su stradanju i grehu".[117]

A kad je tako, a sigurno je tako, jer takvi zaključci su nužni iz samog sistema budizma i ostalih istočnjačkih učenja, kao što smo videli, onda nam reinkarnacija ne objašnjava našu zemaljsku sudbinu, nego nas samo uvlači u košmar nerešivih problema i tamo nas ostavlja u potpunom mraku bez i zraka svetlosti. Da čovečanstvu Hristos nije doneo božansku svetlost i blagodatne životne sokove za život večni, ono bi još i danas bespomoćno lutalo po mraku raznih teorija, hipoteza i pretpostavki, kao što lutaju oni koji Hrista nisu prihvatili.

Pozdrav.

_________________
Маран Ата

Nista ta tvoja svjedocenja Vaderu ne dokazuju, osim zalosne cinjenice da je mnogo ljudi koji su zrtve demonske prelesti.

Demoni nemaju apsolutno nikakvu vlast nad čovjekom sve dok se čovjek u svom srcu iskreno uzda u Boga, osim po izričitom Božijem dopuštenju, a i to je zbog čišćenja, kaljenja i učenja.
Oni koji suviše govore i misle o demonskim prevarama (pogotovo kod drugih) neka dobro razmisle nije li njihovo preveliko pominjanje demona i njihovih prevara možda znak da su baš oni ti koji su žrtve zablude. Jer i pismo svjedoči da će mnogi Božije poslanike maltretirati pa i ubijati a sve u ime Božije! I to ne u ime mnogobožačkih idola, kao što su ubijali apostole i prve hrišćane, nego baš u ime Hrista i Oca Nebeskog.
Takođe, neka razmisle i o tome, ne zna li onaj ko hoće da nekoga odvede u zabludu vrlo dobro način razmišljanja i karakter svoje žrtve, pa prema tome sije razdore i zablude a da se ne vidi da je on krivac.
Često se sreće slučaj da onaj ko npr. među Srbe hoće da uvriježi neku osobinu ili zabludu, onda je svojski napada i time probudivši revolt i inat (e baš nećeš), onda smijući se i ruke trljajući gleda kako se žrtve same zakopavaju i nesvjesno rade za njegov račun.
Ipak, lijek za sve je iskrena bogobojaznost i smjernost, jer ko to ima izbaviće se od svega, pa i od zablude, jer svi smo ljudi i griješimo a Bog jedini ima moć da nas od toga sačuva i iz toga izvuče.

_________________
UIOSDSAHA

Onda ti aharone treba da svetim ljudima Crkve i to hiljadama njih koji su nas naucili da tumacimo ove okultne pojave tokom zadnjih 2000 godina treba da kazes da su oni zapravo zrtve demonske obmane.
Hristos nam je zapovijedio da budemo mudri kao zmije a bezazleni kao golubovi, a ne samo da budemo bezazleni jer dobrota bez mudrosti vodi u naivnost i glupost. Osim toga, Pravoslavna Crkva nikada nikoga nije fizicki proganjala ni zbog kakvog uvjerenja, pa je to sto pises o ubijanju i maltretiranju potpuno besmisleno.
Tvoj i Vaderov problem je sto svacije "otkrivenje", "vizije" i "vidjenja" prihvatate kao autenticna bez ikakve provjere. Da ne govorimo o ociglednoj cinjenici da su mnoga vjerovanja koja imaju potvrde kroz razna "vidjenja" potpuno kontradiktorna i da se medjusobno iskljucuju. Ali, da, zaboravio sam, vama logicki argumenti ionako nista ne znace, cim mozete Muhameda, koji kaze da su oni koji vjeruju da je Hristos Sin Boziji bogohulnici, priznati za Bozijeg poslanika. (ovo znaci: da nije zalosno bilo bi smijesno)
A sto se tice razdora - pa Hristos je i rekao da nije dosao na Zemlju da donese mir vec mac. Rijec Bozija kao mac rasijeca istinu od lazi, na veliku zalost onih koji bi sva moguca svjetska ucenja da strpaju u jedan lonac i naprave bljutavi paprikas koji nam se servira ovde kao toboznja istina.

A sto se tice te djece i njihovih svjedocenja, nigdje se tu ne vidi da su ta djeca, koliko je uopste do njih, imala iskrenu zelju da sluze Bogu (a pogotovo nisu pravoslavni, siguran sam da ni jedno pravoslavno dijete koje roditelji dovode u Crkvu i pricescuju ne baljezga o nekakvim "proslim zivotima").
Bog, koji je izvan ovih nasih vremenskih kategorija, zna kakvi ce ljudi ta djeca biti u buducnosti i mozda zato dopusta vec u tako ranim godinama demonski uticaj na njih. Znam i jedan konkretan primjer. Za jednog velikog otpadnika od Crkve i bogoborca je zapisano da je izvrsio nuzdu u svetoj vodi za vrijeme krstenja kao sasvim malo dijete, mozda jos beba. Jos tada je svestenik prorekao da ce mali biti neprijatelj Crkvi, kao sto se i desilo.

Pa čuvaj se onda

Sve ovo što pišeš čini da mi je ovo što je sada i sve ono što dolazi sve zabavnije i zabavnije, iskreno

_________________
Blagosloven neka je onaj koji nema šta reći, a ipak ćuti.

Samo se ti zabavljaj.

Prije svega napominjem da je sve što ovdje iznosim prvenstveno plod čitanja Svetog Pisma, i življenja života otvorenih očiju i ušiju po Isusovoj preporuci, a vrlo malo ili nikako nekih ne znam kakvih okultnih iskustava (osim kao žrtve takvih napada).
Mudraci koje hrišćanske crkve svojataju i bespravno proglašuju svetim (a samo je jedan svet, a mi se svi samo trudimo), su do mnogih dobrih stvari došli i zabilježili ih, ali daleko od toga da su njihova učenja bez mane i nedostataka i da i oni nemaju gdjegdje koju zabludu neki manje neki više. Ali, to je njihov put duhovne izgradnje, a nama je ipak većina od njih dobar primjer, ali nikako obrazac koji treba slijepo slijediti. Jer ljudi nisu isti. Što je jednom na korist drugom se može pokazati vrlo štetnim.
Pa kako ne vidite da i sam apostol Pavle otvoreno kaže da gleda u tajnu kao kroz mutno staklo, a onda (kasnije nekad) će gledati licem u lice, i da zna samo nešto, a da će nekada znati kao štro je i sam poznat.
Znači nema govora o tome da su apostoli i prvi hrišćani sve znali i činili savršeno, ne! Oni su samo pokrenuli čovječanstvo u drugom smijeru i taj put započeli: Put duhovnog napretka obogočovječenja put kojeg nam je označio Isus Hrist. A i on je rekao apostolima da ima jo mnogo mnogo mnogo toga reći ali još ne mogu to da podnesu! Ima li ko da to čuje i shvati!!

_________________
UIOSDSAHA

Malo ko će se usuditi, zvao sebe pravoslavan ili katolik ili protestant ili pripadnikom islama, da nazove Solomona nevjernikom ili lažnim prorokom. Pa ipak, on se i te kako bavio stvarima koje mnogi označavaju kao "okultne" i ježe se na njih (ne znajući ništa o tome).
To nisu nikakve okultne stvari, ali pošto velika većina ljudi na Zemlji još uvijek robuje skučenim spoznajama koja im pružaju njihovih pet materijalnih čula, za njih je to "onostrano" iako je tu i prisutno od stvaranja.
U kolikom nepoznavanju sebe i svijeta oko sebe ljudi milenijumima žive (i ništa im "ne fali") vidjeće se u narednom periodu kada se otkriju ili u javnost daju neke stvari koje su svakodnevno prisutne, ali ih niko ne primjećuje ili ne koristi.
Božijom milošću kralju Solomonu dati su veliki darovi. On ih je koristio i od svog života načinio veliki eksperiment sa ciljem da ljudima da neposredno svjedočanstvo o tome šta je dobro čovjeku da čini u životu, a čega da se kloni. Rezultate svog, slobodno se može reći, naučnog rada, Solomon je zabilježio i nešto od toga je danas poznato kao mudrosne i pjesničke knjige Svetog Pisma.
Pa evo pogledajte o čemu Solomon sve piše.
Zaključujući knjigu Propovjednik, Solomon upozorava pogotovo mlade ljude:
"Raduj se, mladiću, za mladosti svoje, i neka se veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje vodi i kuda oči tvoje gledaju; ali znaj da će te za sve to Bog izvesti na sud. Ukloni dakle žalost od srca svojega, i odrini zlo od tijela svojega, jer je djetinjstvo i mladost taština." (Propovjednik 11:9,10)
Time hoće reći: dok si u snazi i poletu istražuj, eksperimentiši, uči, živi dišući punim plućima i neopterećuj se nepotrebnim stvarima, budi slobodan i hrabar, ali dobro pazi da se ne ogiješiš o sebe ili o druge jer Bog to vidi i pitaće te zato! Ali ne povodi se za životnim ispraznostima i ne zaboravljaj Boga jer ako ga se nećeš sjećati svojom voljom kad si mlad, moraćeš kad ostariš:
"Ali opominji se tvorca svojega u mladosti svojoj prije nego dođu dani zli i prispiju godine, za koje ćeš reći: nijesu mi mile;"
Vrlo je živopisan Solomonov opis starenja i gubljenja životne snage i na kraju smrti, ali vidjećemo da to i nisu samo lijepo sročene pjesničke figure nego da cjelokupan taj opis i te kako ima svog smisla. Pogledajmo:
" 2. Prije nego pomrkne sunce i vidjelo i mjesec i zvijezde, i opet dođu oblaci iza dažda,
3. Kad će drhtati stražari kućni i pognuti se junaci, i stati mlinarice, što ih je malo, i potamnjeti koji gledaju kroz prozore,
4. I kad će se zatvoriti vrata s ulice, i slabiti zveka od mljevenja, i kad će se ustajati na ptičji glas i prestati sve pjevačice,
5. I visokoga mjesta kad će se bojati i strašiti se na putu, kad će badem ucvijetati i skakavac otežati i želja proći, jer čovjek ide u kuću svoju vječnu, i pokajnice će hoditi po ulicama;
6. Prije nego se prekine uže srebrno, čaša se zlatna razbije i raspe se vijedro na izvoru i slomi se točak na studencu,
7. I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao. "
Za one koji redovno čitaju Sveto Pismo i imaju osjećaj za značenje simbola koji je Pismo prepuno i koji su se imalo bavili istraživanjem duhovnih centara u čovjeku mogu bez problema prepoznati šta Solomon u stvari ovdje opisuje. Jer "mlinarice što ih je malo" nisu ništa drugo nego duhovni centri ili sefire kako ih zovu kabalisti (čakre kako ih zovu istočnjaci), duhovni organi koji regulišu i upravljaju tokom energije u čovjekovoj auri, analogno funkcijama koje obavljaju tjelesni organi upravljajući tjelesnim tečnostima i izlučevinama. Otežan rad ili zaustavljanje nekog od duhovnih centara (mlinarice staju i slabi zveka od mljevenja) koji su ovdje slikovito opisani su uzrokovani starošću, bolešću ili i jednim i drugim.
"Strah od visokog mjesta" i "strah na putu staračko sve češće razmišljanja o smrti i šta (i ko) čovjeka čeka "gore", i kakav je put do tamo. "Vrata sa ulice" su možda uši, a "prozori koji tamne" oči, ali vrlo je zanimljivo i to kako Solomon slikovito predstavlja slabljenje polne snage čovjeka (a ko se bavi duhovnim istraživanjima zna da je polna energija jedna od osnovnih životnih energija).
Naime badem koji cvjeta je opis smežuranih čovjekovih mošnica kada muška vitalna energija (koju Kinezi zovu či, a Indijci kundalini) presahne, a skakavac koji je otežao je onaj isti kojeg Branko Radičević još živahnog opisuje u svojoj čuvenoj pjesmi "Skakavac joj zašo u rukavac" , a želja koja prolazi je potreba za tjelesnom ljubavi.
(Uzgred, poznato je da ljudi koji pribjegavaju celibatu u duhovne svrhe u stvari preusmjeravaju svoju polnu energije na duhovnu izgradnju i tako su u prednosti u tom pogledu od ljudi koji imaju odnose sa ženama, jer je ta energija izuzetno moćna).
No najzanimljivije od svega je to što Solomon otvoreno opisuje fenomen srebrne vrpce kojom je ono što neki nazivaju astralnim tijelom povezano sa materijalnim tijelom i dijelom duhovne duše koji do smrti nikad ne napušta materijalno tijelo. Oni koji su upućeni o čemu se radi znaju o čemu govorim i neću to ovdje šire obrazlagati. Pri tjelesnoj smrti, srebrna vrpca se zaista kida i duhovna duša napušta tijelo kroz duhovni centar "keter" (jev. naziv, u prevodu "kruna") koji se otprilike nalazi na tjemenu i to je ta zlatna čaša koja se u momentu smrti "razbija" (a keter ima baš takav oblik); vedro koje se raspe je simboličko raspadanje skladišta duha pokretačke sile koja fizičko tijelo održava u životu (fizički nosilac te energije je krv); točak na studencu koji se slama je simbol prekida svih (kružnih) energetskih tokova u čovječijem tijelu. Pravi "okultni" opis smrti i to od nekoga ko je te stvari očigledno dobro dobro prostudirao.
Ovo sam napisao kao zanimljivost i kao uvod u ono što u mudrosnim i pjesničkim knjigama Svetog Pisma govori o ovoj temi - reinkarnaciji.

_________________
UIOSDSAHA

Meni je zao da je tekst dugacak, ako je za diskusiju predugacak, onda neka ga Moderator izbrise.

LOGICKI DOKAZ

Veoma je cesta tvrdnja da su iz Biblije izbaceni stihovi
koji govore u prilog postojanja reinkarnacije. Medjutim, kada bi se
takvi stihovi i nasli u Bibliji, onda bi oni dosli u sukob sa mnostvom
stihova koji iskljucuju mogucnost reinkarnacije. Kriticari Biblije
bi najzad nasli dokaz da je Biblija sama sebi protivrecna i opovrgli
bi njeno nadahnuce.

REINKARNACIJA I BIBLIJA

Kako su sve monoteisticke religije pod jakim uticajem starozavetnog
bozanskog otkrivenja, one nisu dobar i tipican primer ljudske filozofije,
iako u svojoj izopacenoj praksi pokazuju sve njene karakteristike.
Zato cemo uzeti u razmatranje primer hinduizma, ciji su koreni prepoznatljive
u svim ljudskim filozofijama i religijama.

Po hinduizmu, covekova dusa je kao delic bozanstva njegovim slobodnim
izborom pala u materijalni svet, odakle treba da se procesom inkarnacije
iz tela u telo ocisti od telesnih zelja, i tako na samom kraju i od
samog tela, kada ce se vinuti u duhovni svet. Oslobodjenjem od karme
covek izlazi iz kruga umiranja i radjanja. Karma je "kazna" koja nas
snalazi kao posledica greha kojih smo ucinili u ovom ili prethodnom
zivotu. Ako smo nekoga ubili, pokrali, i sl. i sami cemo biti ubijeni,
pokradeni i sl. Da bi se sacuvali od telesnih sklonosti (greha), a
samim tim i od njihovih karmickih posledica, mi primenjujemo razne duhovne
tehnike kojima razvijamo svoju unutrasnju, bozansku iskru. Slusajuci
svoj unutrasnji glas mi dolazimo do spoznanja istine, a samim procesom
duhovnog posvecenja ubrzavamo vreme izlaska iz tela (zatvora duse)
i odlazak u duhovnu sferu. Kad tad sve duse ce ostvariti visi stupanj
duhovnog razvoja i izaci iz kruga reinkarnacije.

Biblijska predstava o coveku i njegovom padu, planu spasenja i Bozjem
karakteru je toliko razlicita od hinduistickog modela da se sa pravom
moze postaviti pitanje - postoji li izmedju njih i jedan jedini zajednicki
pojam koji ima isto znacenje?!

Po Bibliji, covekova dusa je zajednica duha i tela: "A stvori Gospod
Bog coveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh zivotni; i posta
covek dusa ziva." (1.Mojsijeva 2,7)

Posle smrti dusa se rastavlja na elemente od kojih je sastavljena: "I
vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je
dao." (Propovednik 12,7)

Zapazimo da Pismo ne kaze: "Jer si duh i u duh ces se vratiti!",
vec "jer si prah, i u prah ces se vratiti" (1.Mojsijeva
3,19). Sveto pismo kaze:

"Kad bi na nj okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh njegov i dihanje
njegovo; izginulo bi svako telo, i covek bi se povratio u prah."(O
Jovu 34,14-15)

Zasto se covekova licnost vezuje za prah zemaljski (telo), a ne za
duh, kao sto je popularno shvatanje? Na osnovu Bozje reci (2.Mojsijeva
20,5-6) i na osnovu zivotnog iskustva vidimo da su sklonosti
ka grehu nasledne, dakle, vidimo da su osobine duse
vezane za materijalno telo (gene).

Pored njenih karakternih osobina i sama egzistencija duse je uslovljena
opstankom fizickog tela.

Da gubitkom krvi (smrcu tela) dusa prestaje da postoji, vidi se na
osnovu veze koju Bozja rec pravi izmedju pojma duse i pojma krvi:

"Jer je dusa svakoga tela krv njegova, to mu je dusa." (3.Mojsijeva
17,14)

Za razliku od covecje duse, ciji je opstanak i karakter definisan
prahom zemaljskim (materijom), duh predstavlja Bozju zivotodavnu energiju:

"Uzmes im duh svoj, ginu, i u prah svoj povracaju se. Posaljes
duh svoj, postaju, i ponavljas lice zemlji."

(Psalam 104,29-30)

Duh ne sadrzi u sebi karakterne osobine licnosti, jer je isti za sva
ziva bica:

"Jer sto biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva;
kako gine ona, tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; a covek
nista nije bolji od stoke, jer je sve tastina. Sve ide na jedno mesto;
sve je od praha i sve se vraca u prah."

(Propovednik 3,19-20)

Bez duha zivotnog koji ide k "Bogu koji ga je dao", mrtav covek nema
svest ni o cemu:

"Izidje iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu
sve pomisli njegove." (Psalam 146,4)

Isus, kada govori o stanju mrtvih, kaze:

"Lazar, nas prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.
Onda mu rekose ucenici njegovi: Gospode, ako je zaspao, ustace. A Isus
im rece za smrt njegovu, a oni misljahu da govori za spavanje sna. Tada
im Isus kaza upravo: Lazar umre." (Jovan 11,11-14)

Zato sto prva smrt nema funkciju kazne, ona nije znacajna u Bozjim
ocima. Bozja rec je cesto naziva spavanjem da bi pokazala privremeno
i nesvesno stanje umrlog coveka. Umrli spava snom bez snova:

"Jer u smrti nema spomena na Tebe; u Seolu ko ce Te slaviti"
"Ne hvale Te mrtvi, Gospode, niti oni koji silaze u mesto cutanja"
"Jer nece grob Tebe slaviti, nece Te smrt hvaliti, i koji sidju u grob
ne nadaju se Tvojoj istini. Zivi, zivi, oni ce Te slaviti kao ja danas."

(Psalam 6,5; 115,17. Isaija 38,18-19)

"Jer zivi znaju da ce umreti, a mrtvi ne znaju nista niti
im ima plate, jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mrznje
njihove i zavisti njihove nestalo je, i vise nemaju dela nigde ni u
cemu sto biva pod suncem. ... jer nema rada, ni misljenja, ni znanja,
ni mudrosti u grobu u koji ides."

(Propovednik 9,5-6)

Da je dusa negde van tela, u svesnom stanju, tada bi bilo zaista neprimereno
pozivati je da se probudi:

"Ozivece mrtvi tvoji, i moje ce mrtvo telo ustati. Probudite
se i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa rosa na travi,
i zemlja ce izmetnuti mrtvace."

(Isaija 26,19)

Da zaista duse pravednih nastavljaju svestan zivot posle smrti, onda
ne bi tek po svom materijalnom vaskrsenju dobile duha i poznale da
je Gospod Bog:

"I poznacete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vase i izvedem
vas iz grobova vasih, narode moj. I metnucu duh svoj u vas da ozivite."

(Jezekilj 37,13-14)

Apostol Petar je na dan Duhova rekao o caru Davidu "da umre, i
ukopan bi, i grob je njegov medju nama do ovoga dana. ... jer David
ne izadje na nebo"(Dela 2,29.34). Dakle, Davidova pravedna
dusa nije na nebu. Vecna nagrada ceka verne, ne odmah po smrti, vec
po njihovom vaskrsenju:

"Nego kad cinis gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepce:
I blago ce ti biti sto ti oni ne mogu vratiti; nego ce ti se vratiti
o vaskrsenju pravednih."

(Luka 14,13-14)

Sud i vecna kazna ceka nepravedne, ne odmah posle smrti, vec takodje
po njihovom vaskrsenju:

"Jer ide cas u koji ce svi koji su u grobovima cuti glas sina
Bozjega, i izici ce koji su cinili dobro u vaskrsenje zivota, a koji
su cinili zlo u vaskrsenje suda."

(Jovan 5,28-29)

Mnogi sledbenici reinkarnacije ce na sve ovo reci:

"Nije li rimski Papa uticao na sadrzaj Biblije i u nju ubacio stihove
koji osporavaju ucenje reinkarnacije? Poznato je da se prava Biblija
dobro cuva u Vatikanu!"

Vec smo ranije zakljucili dani hriscanska crkva, niti bilo koji njen
pripadnik, nije mogao uticati na sadrzaj Starog zaveta, jer je on
sacuvan u rukama Jevreja. A da je crkva zaista uticala na sadrzaj
Biblije, tada se u njoj sigurno ne bi nasli stihovi koji proricu otpadnistvo
crkve od Boga i pojavu papstva:

"Da vas niko ne prevari nikakvim nacinom, jer nece doci /Isus/
dok ne dodje najpre otpad, i ne pokaze se covek bezakonja, sin pogibli,
... Tako da ce on sesti u crkvi Bozjoj, ...I sad znate sto zadrzava
da se ne javi u svoje vreme, jer se vec radi tajna bezakonja, samo
dok se ukloni onaj koji sad zadrzava, ..."

(2.Solunjanima 2,3-8)

Takodje, zaista je besmisleno tvrditi da bi crkva ubacila u Bibliju
stihove koji opovrgavaju njeno sopstveno ucenje o bezuslovnoj
besmrtnosti duse i bozanskom oblicju palog gresnika (a koje je, inace,
temelj verovanja u reinkarnaciju). Crkva zaista ne bi imala nikakvih
motiva da prepravlja Bibliju protiv svog ucenja i da u nju ubacuje stihove
koji joj toliko smetaju.

Da je crkva zaista uticala na njen sadrzaj, tada bi se u Bibliji upravo
nalazili citati koji govore u prilog reinkarnacije, ali crkva nije
imala potrebe da to ucini, jer je sebe uzdigla iznad autoriteta Bozje
reci. Apostol Pavle je sa jakim razlogom uputio opomenu:

"Jer ja ovo znam da ce po odlasku mome uci medju vas teski vuci
koji nece stedeti stada; I izmedju vas samih postace ljudi koji ce govoriti
izvrnutu nauku da odvracaju ucenike za sobom."

(Dela 20,29-31)

Crkva je vrlo brzo izgubila svoj duhovni kontinuitet. Odluke prethodnog
vaseljenskog sabora, ponistavao bi sledeci sabor. U zavisnosti od politickih
prilika, volje naroda i licnih naklonosti narodnih vodja, ona je menjala
svoju nauku i svoj uticaj.

"Imamo Mojsija, proroke, apostole i reci samog Hrista;
i ako ih ne poslusamo, teze nas je opravdati nego Jevreje. Jer proroci
i apostoli su prorekli da ce, kao sto se Izrailj cesto bunio i krsio
zavet, a po pokajanju ga obnavljao, doci i do otpada i medju hriscanima,
uskoro posle apostolskih dana. (...) Dok Bozji narod
cuva taj zavet, on nastavlja da bude Njegov narod, a kada ga prekrsi
prestaje da bude Njegov narod ili crkva, i postaju sinagoga Sotone,
koji kazu da su Jevreji a nisu. I nikakva moc na zemlji nije ovlascena
da menja taj zavet."

(Isak Njutn, Opservacije o pror. Danila i Otkrivenja
Svetog Jovana, str.15, 1733.)





Za vreme prorecenog otpada, autoritet Biblije je zanemaren i potisnut
autoritetom ljudskog predanja, kao sto je to bio slucaj i kod Jevreja
u Isusovo vreme. Crkveni oci, cija se shvatanja medjusobno razlikuju
koliko i protestantska ucenja zapada, postali su stub crkve. Nadahnuta
Bozja rec - Biblija prestala je da vazi kao vrhovni autoritet istine.

Kada pojedini crkveni oci brane dogmu o besmrtnosti duse,
oni se ne pozivaju na autoritet Svetog pisma, vec na autoritet ljudske
filozofije:

"Dusa je besmrtna kao sto kaze veliki Platon!"


(Tertulijan, Origen i drugi)

Platon, koga su mnogi hriscani proglasili svecem, verovao je
u reinkarnaciju.

Pod uticajem Platona, crkveni apologeta Origen, iako
kasnije delimicno anatemisan, izvrsio je snazan uticaj na crkvenu
nauku, koja je od njega primila verovanje karakteristicno za egipatsku,
hinduisticku i grcku filozofiju - da covekova priroda (iako pala u
greh) nije izgubila svoju bozansku sustinu, tj. bozanske atribute
besmrtnosti i zelje za Bogom. I sam Origen je verovao u reinkarnaciju
(on govori o preegzistenciji duse i grehom ucinjenom u prethodnom zivotu
objasnjava zla kojima su ljudi podvrgnuti).

"Cuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i tastom prevarom,
naslanjajuci se na predanja ljudi, na osnove sveta, a ne na Hrista."
(Kol.2,7-8)

Crkveni otac Tertulijan i sam priznaje da su hriscani
poprimili mnoge obicaje koji nemaju svoj izvor u Svetom pismu: prinosenje
zrtava za mrtve, zabranjivanje klecanja i posta u dan Gospodnji, i preterano
postovanje hleba i vina svete Vecere. Tertulijan zatim iskreno dodaje:
"Ako za ove i druge obicaje zelite naci biblijsku
zapovest, vi je necete naci. Tradicija je izvor ovih pravila; obicaj
ih podupire i vera ih drzi." (Tertulijan, O kruni)

Pravoslavni autoritet Aleksandar Smeman priznaje:

"Glavni metod kojim se crkva sluzila da bi
neznabosce preobratila u hriscanstvo bio je metod sublimisanja preobrazavanja
samih paganskih verovanja. Crkva je preciscavala neke paganske obicaje
i ispunjavala ih hriscanskim smislom i sadrzajem." (Tromesecnik
"Srpski Sion" str. 11)

U crkvi su se, postepeno, pod hriscanskom formom pojavili
razni oblici paganstva i mnogobostva: idolopoklonstvo (Dela
17,29; Psalam 134,15-18), spiritizam (Isaija 8,19-20),
pricest u duhu magije (Jovan 6,63), meditacija sa ponavljanjem
molitve kao mantre (Matej 6,7-8), spasenje dobrim delima
(Rimljanima 3,20), itd. Verovanje u bezuslovnu besmrtnost duse
otvorilo je vrata spiritizmu i mnogobostvu koje je sada dobilo hriscansku
formu. Mnogobosci su samo zamenili imena svojih bogova imenima hriscanskih
svetaca. Njihov zivot, gresenje i psihologija odbrane savesti ostali
su isti. Sada se protiv porodjajnih muka mole Velikomucenici Katarini,
Mini Egipatskoj protiv tresucih i drhtavih bolesti, Kononu Bastovanu
protiv velikih boginja, svetom Sadoku protiv naprasne smrti, svetom
Artemiju protiv kile, svetom Jovanu Vojniku za povratak ukradenih
stvari, svetom Trifunu za povratak izgubljenih stvari, svetom Nikiti
protiv udara groma, a svetom Pajsiju Velikom za izbavljenje nepokajanih
dusa iz pakla, itd. Profesor teologije dr Aleksandar Birvis tvrdi:
"Nema jeresi koje crkveni oci nisu uneli u hriscanstvo." Samo
su pojedini crkveni oci sacuvali biblijsko shvatanje o stanju duse posle
smrti. Tako sveti otac Jefrem Sirin (IV vek) u svom
delu "Himna o Raju" kaze:

"Ako je dusa sposobna da gleda i da cuje
bez tela, zasto je onda u njega zatvorena? Ako moze i bez tela da zivi
zasto onda preko njega biva ubijena?

A da bez tela dusa ne moze ista da vidi, pokazuje telo samo.
Kada se telo vida lisi, tad i dusa biva slepa i s njim hodi pipajuci.
Eto kako jedno drugo potrebuje i svedoce - ko sto telu treba dusa,
da bi ono moglo ziveti, tako je isto i dusi telo nuzno da bi cula
i videla.

Postane li telo nemo, s njim i dusa biva nema; kad je bolno,
u bunilu, i dusa takodje bunca. Sve kad bi i mogla dusa odvojeno da
postoji, bez satrutnika svoga, prosto ne bi postojala. Dusa tako skladno
lici na zametak u utrobi materinoj, sto u sebi ima zivot, al'
je lisen govora i moci uma.

Ako, dakle, prisutna u telu, ipak, zametkuje nalik dusa, te
ne moze da spoznaje, ni sebe, ni satrutnika, koliko je nemocnija kad
od njega daleko ode?! Ona tada vise nema ni na sebi, ni u sebi cula
da u njenoj sluzbi bivala bi ko orudje, jer culima samo satrutnika svoga
moze da se pojavljuje i vidljivog da postaje. ...

Kad dovrsi pak Adama, posto ga vec celog sazda, uzevsi ga,
Gospod ga u Raj nastani. Ni od sebe ni za sebe da sama tu udje dusa
nije mogla. Al' dusa i telo skupa udjose unutra cisti, savrseni
u zemlju savrsenstva, te zajedno iz nje i izidjose, okaljavsi se. To je
dokaz da u nju o vaskrsenju zajedno ce da se vrate."

Sveti otac Irinej (III vek), otvoreno tvrdi:

"Verovanje da je covekova dusa prirodno besmrtna
je od djavola."

("Dokaz apostolskog veroucenja", III, 20,1)

Sveti Atanasije Veliki govori o nemogucnosti zivljenja bestelesne duse:

"Dusa bez tela ne moze ciniti nista:
ni dobro, ni zlo... kao sto lira miruje, ako neko ne svira na njoj,
isto tako dusa i telo, kad su odvojeni ne mogu ciniti nista."

Sveti otac Justin naziva jereticima one koji veruju da dusa pravednika
odmah posle smrti odlazi u nebo, i u svom zakljucivanju kaze:

"Neki, smatrajuci dusu za besmrtnu i nematerijalnu,
veruju da, i ako su gresili, ne mogu uopste osetiti nikakvu tegobu
kazne (jer ako je dusa nematerijalna, onda je ona i neosetiva), a
iz ovoga sledi i to, da dusa koja vec ima besmrtnost nema potrebe
za Bogom." (Dijalog sa Trifonom, 6,1-2)

Iako su pojedini crkveni oci sacuvali ispravno biblijsko
shvatanje o stanju duse posle smrti, vecina crkvenih autoriteta je podlegla
uticaju grcke filozofije (Platon, Aristotel ...) i prihvatila laskavo
verovanje da covekova dusa padom u greh nije izgubila bozansko oblicje,
te da je zato bezuslovno besmrtna i da po svojoj prirodi ona sama
trazi povratak Bogu. Takvo shvatanje legalizovalo je ljudsku prirodnu
(fanaticnu) pravednost kao Hristovu pravednost i osporilo je potrebu
coveka za Hristovom zrtvom na krstu kao otkupnom zrtvom za ljudske
grehe.

Verovanje da su besmrtnost i bozansko oblicje bezuslovni
atributi ljudske duse osporava potrebu coveka za biblijskim planom
spasenja, jer zasto bi coveku bila potrebna milost da mu se vrati ono
sto on vec ima kao bezuslovni i neraskidivi deo svoje prirode?!

Posto je pomenuto verovanje karakteristicno za skoro sve
filozofije; od hinduizma do otpalog hriscanstva, analiziracemo njegove
temeljne postavke, koje pocivaju na prvim obecanjima koje je sotona
uputio covecanstvu:

Prvo sotonino obecanje:

"NECETE VI UMRETI"

(1.Mojsijeva 3,4)

Zahvaljujem Glasniku na učešću i iznošenju adventističkog pogleda na ovo pitanje. Preporučujem mu da ipak malčice pažljivije pročita ono što smo do sada Vader i ja napisali, naravno pod uslovom da ga to interesuje, ali zbilja je malo vjerovatno da će se pripadnik bilo kog vjerskog učenja tek tako zamisliti da ipak to nije baš onako kako ih uče.
Takođe, stihovi koje navodi kao kontraargumente su mi naravno dobro poznati ali oni meni ne govore baš ništa protivno onom što o ovoj temi znam ali bi zaista bilo potrebno mnogo prostora da se pojedinačno o tome raspravlja, da ne kažem da je na mnoge stvari već rečeno sve što treba ranije pa ti odgovori ne nailaze na razumijevanje. U svakom slučaju zbog toga smatram da je bolje da nastavim da iznosim šta imam, i neka drugi izose šta imaju, a neka onda čitaoci namjernici koji još nemaju formirano mišljenje ili su spremni da ga razvijaju, čitaju i odlučuju šta njih prosvjetljuje a šta odbija. Dakle, prvom prilikom nastavljam.

_________________
UIOSDSAHA

Kao pravoslavac moram da cestitam Glasniku na ovom postu. Adventisticka vjestina cupanja citata iz konteksta i onda njihovo izvitopereno tumacenje da se prilagode njihovom ucenju je u potpunosti demonstrirana u ovom njegovom postu.
Mogao bih odgovoriti na teze koje je iznio, ali nema svrhe da to radim ako niko to nece citati. Zato ako nekoga zanima komentar na ovo njegovo, neka pita pa cu se potruditi da odgovorim koliko mogu.

Dobro, vaderu,
pretpostavimo da si ti 'dokazao' reinkarnaciju u Pismu, sta dobijas?

Reinkarnacija je po budistickom konceptu prokletstvo - zacarani krug iz koga treba izaci, ne reinkarnirati se u nedogled. JEL TAKO?

Znaci ako zakon karme primenimo na Bibliju, odnosno BIBLIJU aplikujemo na zakon (ukljucujuci i karmicki), sta dobijamo:

Galatima 3,13. Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: Проклет сваки који виси на дрвету:

A ko je sposoban ovo da razume?

Nije li to resenje i za one koji su do sad verovali u reinkarnaciju?

HRISTOS JE RESENJE I ZA DALEKI ISTOK.

E brate Hriscanine, izgleda da jos nisi shvatio kako stoji stvar sa Vaderom i aharonom. Vidis, posto je sustina, centar njihovog vjerovanja u tome da je njihova grupa drustvo reinkarniranih velikih duhovnih ljudi (i nekih koji to u stvarnosti nisu bili ali oni smatraju da jesu, kao npr. Jovanka Orleanka), onda se oni nece odreci vjerovanja u reinkarnaciju ma kakve dokaze da im iznesemo. Vader bi si radije odsjekao obe ruke i noge nego se odrekao vjerovanja u svoju reinkarnaciju.