Како ми се само не да куцати, тако да ћу сажети у једну-двије реченице, пешест. Да би био вјерник мораш прво прочитати манифест те вјере, у случају хришћана - нови и стари завјет (што већина самопрозваних вјерника никад није учинила, а изгледа ни ти чим постављаш то питање). Када прочиташ, ако си довољно критичан и интелигентан, увидјећеш многе разлике између онога што је Исус говорио, и праксе и теорије данашњих цркава. Теорија се заснива више на учењима "црквених великана" и "отаца", него на учењу самог Исуса који је постао маргиналан. Логичка импликација је да ниједан правац који је заснован на нечему другом сем учењу Исуса није хришћанство, него нешто што би могли назвати неохришћанством, или још боље квазихришћанством. Многе грешке у РКЦ су исправљене у протестантизму. Што се тиче ПЦ или конкретно СПЦ, ту нема шта да се прича, јер знамо да српско православно хришћанство није хришћанство, него синкретизам паганства и хришћанства, што аутоматски искључује ту деноминацију као важећу. Читаво хришћанство је засновано на ријечима Исуса Христоса, нема даље. Оно као такво не постоји, колико ја знам, институционализовано, јер углавном организације имају интересни карактер, што нас доводи до праксе, која се пркоси и са самом теоријом и води их још један корак даље од хришћанства. Оно постоји у појединцима, који могу да прихвате реалност, критички да преиспитују колико год је то могуће. У много ствари се слажем са протестантима, јер су пружили веома јаку критику. Али и они су касније доста скренули. Неком је можда тешко прихватити да неке области хришћ. једноставно не објашњава, тако да морају прихватити друге изворе, тј. самопрозваних хришћана. Али ти извори нису валидни, наравно, јер нису од Исуса. Они су засновани на моћи, тј. када би неко сада стекао моћ, могао би да мијења многе ствари, као што је Растко додао славе, што је веома глупо. На моћи и на договору. То, хоћу рећи, пркоси логици. Јер хришћанство је постулисао Исус, даље од њега нема. Можда неком ово звучи као минималистчко гледиште, тј. оно и јесте такво, јер за нека питања немамо одговоре, па су нам их великодушно понудили "оци". Ако треба даља логичка дедукција јавите, па ако нађем времена, откуцаћу. Само кретенима који су убијеђени у своју догму не одговарам, јер они немају критички поглед већ апсолутно позитивистички и апологетски су постављени према вјерској институцији којој припадају. То су јадни људи веома, и њих не занима истина, већ одбрана постојећег тј. погрешног, што је веома биједно. Да ли коначно рјешење постоји? Можда не, можда да..не знам, нисам изучавао библију у толико ситне детаље. Али сваки лаик може да само једноставним читањем наиђе на огромне грешке. Већина неће прихватити критику јер су емоционално везани за своја убјеђења, ирационални су, прате традицију а не вјеру, а себе убјеђују да поступају по вјери. Таквих људи је највише, тј. скоро сви овде код нас који вјерују су такви, и њих (тј. вјероватно и ви што читате се такви, нпр. онај кретен урбана екстраваганца) се треба клонити, јер су недостојни за разговор. Само кад инсистирају треба им пружити дијалектику квазихришћанства.
Само да додам да заправо свака од деноминација има нешто гдје су у праву, ако гледамо директно на свето писмо и саме ријечи Исусове. И римокатолици, и православни, а понајвише протестанти (о којима не знам превише, нажалост, ал' оно што знам видим да су били веома бистри и критички расположени), али ниједна није не потпуно, него ни близу у праву (тј. прве двије).
Салуд!
Додатак2: Писао сам на прескок па можда неки дијелови се понављају, или су несистематски одрађени.
|