banjalukaforum.com

Фино речено.

Celivajte se i citajte,i tragajte...koji deo mog teksta vam nije jasan.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/I ... tinski.htm

Zdravo, potraga. Zaista mnogi danas tvrde da su pravoverni, ali samo su jedni pravoverni, jer je i Jedna Sveta, Saborna, Apostolska Crkva kako pravoslavni ispovedaju u Simvolu vere. Da bi nasao pravo propovedanje Pravoslavlja potrebno je da uporedis ucenje svih danasnjih crkvi koje se nazivaju istinski pravoslavnim sa ucenjem Crkve izlozenim u Svetom Pismu i Predanju Crkve (na Vaseljenskim i Pomesnim Saborima i svim potonjim Saborima koji naravno moraju biti u skladu sa prethodnim). Kada vidis ko ima ispravno apostolsko ucenje, potrebno je da ispitas i drugi neophodan uslov - da li ima apostolsko prejemstvo. Oba uslova moraju biti ispunjena da bi neka zajednica zaista bila Pravoslavna Crkva. U tom cilju pomoci ce ti Pidalion, Sedam Stubova premudrosti, Crkvena Pravila sa tumacenjima episkopa Nikodima Milasa i druge slicne knjige, kao i materijal na nasem sajtu http://www.pravoverje.com. Ukratko, na jednom mestu o istorijatu otpadnistva od Pravoslavne Crkve u toku 2000 godina njenog postojanja mozes procitati u jednom veoma lepom tekstu na nasem sajtu na sledecem linku: http://pravoverje.com/Otpadnistvo/Proti ... ar1999.pdf
Ovde cu u najkracim crtama da objasnim otpadnistvo od Pravoslavne Crkve u proslom 20. i u sadasnjem 21. veku.
Prelomna je 1924. godina kada od Pravoslavne Crkve otpadaju novokalendarske "crkve" i sve starokalendarske "crkve" koje su ostale s njima u opstenju. U Rusiji je posebno prelomna i 1927. godina kada na celo Moskovske Patrijarsije (MP) dolazi Sergije Stragorodski koji je potcinio MP bezboznoj ateistickoj komunistickoj vlasti i podrzao progon ruskih katakombnika. Njegovim putem nastavili su da idu i Pimen i Aleksije I i Aleksije II (Po jeresijarhu Sergiju se ova jeres priznavanja ateisticke crvene crkve za Crkvu Hristovu naziva sergijanizam). Kod nas je SPC pala u komunisticke ruke za vreme "patrijaraha" Vikentija i Germana. Slicno i u Bugarskoj i Rumuniji itd. Od 1948. ucesce "pravoslavnih" i u svejeresi ekumenizma itd. Dakle, ukratko sve zvanicne "crkve svetskog pravoslavlja" otpale su od Pravoslavne Crkve. Sve njih (novokalendarce,sergijance,ekumeniste) skraceno nazivamo ekumenistima sto svi oni i jesu, a detaljnije o njima mozes procitati ovde: http://pravoverje.com/Otpadnistvo/Proti ... a/teme.htm.
Danas imaju samo spoljasnje obelezje pravoslavlja - pravoslavne odezde, obrede, hramove itd., a iznutra je pravo odstupnistvo. Kao sto nas Gospod upozorava u Jevandjelju: "Izaci ce mnogi lazni proroci i lazni hristosi (vuci u jagnjecoj kozi) i prevarice mnoge".
U Pravoslavnoj Crkvi u 20. veku posle 1924. godine preostaju samo tri Pomesne Pravoslavne Crkve:
Grcka Starokalendarska, Ruska Katakombna i Ruska Zagranicna Crkva.
Danas u 21. veku ostala je samo Grcka Starokalendarska Crkva, ostale dve su otpale od Pravoslavlja.
Ukratko o istoriji Grcke Starokalendarske Crkve.
1924. oni koji ostaju verni svetom Predanju u pogledu cuvanja starog kalendara ostaju u Pravoslavnoj Crkvi.
1937. godine od Crkve otpada episkop Hrizostom Florinski zbog novog ucenja o blagodati kod novokalendaraca. Predanju ostaju verni episkopi Matej Brestenski i German Kikladski. Ovaj drugi u medjuvremenu otpada, pa ostaje samo vladika Matej Brestenski kao verni cuvar pravoslavlja koji kroz jednolicnu hirotoniju, po crkvenim kanonima o ikonomiji, opravdanu za situaciju u kojoj je tada bio, 1948. godine rukopolaze episkopa Spiridona i sa njim zatim ostale i tako cuva i prenosi apostolsko prejemstvo. Po vl. Mateju se njemu verni pravoslavni hriscani nazivaju matejevci, a po otpalom episkopu Hrizostomu bivsem Florinskom se njegovi sledbenici (sizmatojeretici) nazivaju florinci. Florince danas u Srbiji predvodi Akakije Stankovic (monasi i mirjani na Avali, Fruskoj Gori, Smederevu itd.). On ima uglavnom dobre stavove naspram ekumenizma, ali je ipak kao i ekumenisti raskolnik i jeretik koji zivi i dela van Majke Crkve, jer je u grupaciji koja nema apostolsko prejemstvo, a nema ni jasno pravoslavno ucenje. Detaljnije o florincima mozes procitati ovde: http://pravoverje.com/Otpadnistvo/Proti ... a/teme.htm
Kod matejevaca nije bilo raskola do 1995. godine kada od njih otpadaju novoikonoborci koji se i dalje lazno predstavljaju kao matejevci. Njih je zbog nepokajanosti i upornosti u jeresi, Pravoslavna Crkva anatemisala 1997. godine. Vise o tome mozes videti ovde: http://pravoverje.com/Otpadnistvo/Proti ... a/teme.htm
Drugo otpadanje od matejevaca bilo je 2002. godine kada zbog novog jeretickog ucenja o Hristu i Crkvi, otpadaju mitropolit bivsi Mesinijski Grigorije i njegovi sledbenici koji i danas sebe lazno nazivaju matejevcima. Zbog nepokajanosti i upornosti u jeresi koja je po svom bogohulstvu, po crkvenim kriterijumima, gora cak i od papske, njih je Pravoslavna Crkva na celu sa nasim mitropolitom Hrizostomom Solunskim anatemisala 2003. godine. Detaljnije o njima mozes procitati ovde: http://pravoverje.com/Otpadnistvo/Proti ... a/teme.htm
Tako je danas u svetu ostala Pravoslavna Crkva sa samo jednim episkopom Hrizostomom Solunskim.
Zaista se ispunjavaju reci Hristove :"Sin Coveciji kada dodje drugi put hoce li naci veru na zemlji?"



Napustili smo temu, jer smo sve odgovorili sto je potrebno, ali zbog tebe kao novog ucesnika ove teme izdvojio sam vreme za ovaj odgovor. Ako nesto jos budes hteo da pitas, pisi na nasu adresu mail@pravoverje.com. Zbog mnostva obaveza ne odgovaramo bas cesto, ali trudimo se kad god dobijemo vreme da sto pre odgovorimo, pa slobodno pisi na nas mail. Takodje, ako zelis, mozemo se dogovoriti i da se vidimo, pa i da u licnom susretu razjasnimo neke stvari koje je teze razjasniti pismeno. To vazi i za ostale ucesnike foruma, ko god je zainteresovan. Dakle, zbog obaveza ne ucestvujemo vise na forumima, ali mozemo da odgovorimo na poruke koje stignu na nas mail.

Sve sto kazu Vaseljenski Sabori o pravoslavnim hriscanima odnosi se i na danasnje zilote, jer ziloti jesu pravoslavni hriscani, a sve sto kazu o jereticima odnosi se i na savremene jeretike ekumeniste i lazne zilote. Druga je stvar sto jeretici ekumenisti zele da terminu zilot daju negativno znacenje. Naravno, treba razlikovati zilote od "zilota" tj. istinske od laznih zilota.

Da, za razliku od ekumenista i laznih zilota cije su "tajne" nevalidne i predstavljaju "zrtve mrtvih", kako se to kaze u Svetom Pismu.

Na osnovu onoga sto sam gore pomenuo.

Upravo danas je mitropolit Hrizostom Solunski otputovao nazad u Grcku. Doneo nam je i svoj noviji broj casopisa KEO u kome se vidi da on poziva sve lazne matejevce da se vrate na ispovedanje od pre 1995. godine, dakle ono koje su grcki matejevci oduvek ispovedali sto usmeno sto pismeno u svim zvanicnim casopisima i poslanicama Grcke starokalendarske (matejevske) Crkve, a sto su ikonoborci definitivno izmenili 1995. godine, a crkvoborci i hristoborci 2002. godine. Dakle, nas vladika ih poziva na jedinstvo, ali im postavlja uslov za to - pokajanje i odricanje od jeresi kako je to Crkva oduvek cinila. U Crkvu mogu uci i florinci, ekumenisti, papisti, protestanti, muslimani, budisti i svi drugi ljudi, ali samo ako se pokaju. To je vazilo za sve ljude od kako Gospod dodje na zemlju koji i zapoce svoju spasonosnu propoved recima: "Pokajte se, jer se priblizi Carstvo Nebesko", a tako je propovedao i Njegov Preteca - Sveti Jovan Krstitelj.

To sto si pomenuo o desavanjima u SPC je samo plod jeresi u kojoj se nalaze. Kao sto si lepo i primetio: "ne od vere vec od jeresi koji oni cine".

Na prvi pogled sve moze izgledati konfuzno, ali kad se covek bar malo potrudi, vidi da i nije tako tesko pronaci danas Crkvu Hristovu, dakle onu autenticnu Novozavetnu Crkvu Boziju rodjenu na Pedesetnice. Potrebno je samo imati strpljenja, smirenja i istinoljublja, biti uvek spreman da se u nekom sporu nepristrasno saslusa i druga strana i sve ce onda biti jasno.
Neka ti Gospod pomogne na tvom putu trazenja Istinske Crkve Pravoslavne!
Svako dobro!

ЦРКВА И СЕКТЕ - Зоран Јовановић

(1) ЦРКВА ХРИСТОВА - ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ОД ИСТОКА


На самом почетку разјаснићемо неке појмове: шта је Црква; зашто је она Једна, Света, Саборна и Апостолска; ко су њени чланови; ко руководи животом Цркве, и шта је то Заједница Светих?
• Црква је дом Божији "назидан на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Исус Христос, на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу" (Еф. 2.20-21).
• Црква је Божија породица створена речју, делом и крвљу Исуса Христа, а руковођена и надахнута Духом Светим као што Св. Писмо каже: "И Ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавијек; Духа Истине, ... , кога ће Отац послати у име Моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох" (Јн. 14.16,26). Господ је то своје обећање испунио у педесети дан по васкрсењу (у недељу) (Д. ап. 2.1-4).
• Црква је Једна, зато што је Она једно духовно тело с једном главом, Исусом Христом: "... , и Њега постави изнад свега за главу Цркви; која је тело Његово, ..." (Еф. 1.22-23); и с једним Духом Светим који борави у Њој (Еф. 4.4-6 ; Флпљ. 1.27).
• Црква је Света, јер је Она освећена светошћу Њеног Оснивача, Исуса Христа, и стога што је Њен циљ да освети људе (Еф. 5.23-27 ; Рим. 11.16). Света је што у Њој пребива Дух Свети; Света је зато што јој припада Небеска Црква; Света је по учењу о Светим Тајнама.
• Црква је Саборна (Васељенска) зато што Она није ограничена ни простором, ни временом ни расом ни језиком. Она се обраћа читавом човечанству. Васкрсли Господ је упутио своје апостоле: "Идите и научите све народе..." (Мт. 28.19 ; Јев. 12.22-24).
• Црква је и Апостолска, због тога што су дух, учење и рад Христових апостола потпуно очувани у Цркви. Црква мора у потпуности да се покорава апостолима зато што их је Христос лично изабрао и дао им власт да говоре, и раде у Његово име (Јн. 15.27 ; гл. 17).
Што се тиче Њеног јерархијског (свештеничког) устројства, то је жеља самог Господа: Он - Глава; органи - апостоли и њихови наследници: епископи са свештеницима и ђаконима; и ћелије тела - верници. То је воља Божија, и за нас, Она је Амин. Значи да у Цркви Христовој немају сви исту улогу (службу). На то нас упућује и само Свето Писмо: "... И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различитих језика. Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи и чудотворци?..." (1Кор. 12.28-30). Видети и ове делове: (Еф. 4.11 ; Тит. 1.5-9 ; Рим. 12.4-8 ; Д. ап. 20.28-30 ; Флпљ. 1.1 ; 1Тим. гл.3).
Према томе, Црква је велики, живи духовни организам, који ап. Павле упоређује са људским телом и његовим органима. Глава тог духовног организма или тела (Цркве) јесте Господ Исус Христос: " И Он је глава тела, Цркве, ... " (Кол. 1.18,24 ; Еф. 1.22-23 ; 5.23); А чланови Цркве су удови тела: " Не знате ли да су телеса ваша удови Христови? " (1Кор. 6.15); " ви сте тело Христово, и удови понаособ " (1Кор. 12.12-27).
Господ је у својој Цркви за видљиве органе најпре поставио св. апостоле и снабдео их благодатном силом и апсолутном влашћу да уче, поучавају, опраштају или не опраштају грехе; да непокорне чланове искључују из Цркве као незнабошце: " Ево вам дајем власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вражију и ништа вам неће наудити ", ... , " ко вас слуша Мене слуша, и ко се вас одриче, Мене се одриче; а ко се Мене одриче, одриче се Онога који је Мене послао " (Лк. 10.19,16). И даље: " којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су " (Јн. 20.23). Видети и ове делове: (Мр. 16.15-20 ; Мт. 16.19 ; 18.15-18).
Запазимо нешто, иако су Господа слушали и пратили многи људи, Он је ову власт дао искључиво и само својим апостолима (седамдесеторици и дванаесторици).Ову истину потврђује и Христова првосвештеничка молитва (Јн. гл.17) - у којој се Он моли за своје апостоле (осим за једнога, који ће га издати); и само њима предаје Реч Божију; и само њих посвећује Истином; и само њих шаље у свет да проповедају Јеванђеље.
Ово је веома битна чињеница да би смо на прави начин схватили и разумели вековно устројство Христове Цркве. Ова власт се на даље, преко апостола - кроз полагање руку (рукоположење), преносила свим потоњим пастирима Цркве, све до данашњег дана и до краја века (апостолско прејемство): " И рукоположише им презвитере за сваку Цркву, ... " (Д. ап. 14.23 ; 6.2-6 ; 9.17 ; 13.2-3 ; 1Тим. 4.14 ; 5.22 ; 2Тим. 1.6 ; Јев. 6.2).
Из свега овог, досад изложеног, лако можемо закључити да се без апостолског прејемства и јерархијског устројства, не може говорити о Цркви - већ само о секти.
А што се тиче тезе о " свеопштем свештенству ", коју заговарају скоро све секте, као што смо већ напред видели Св. Писмо је категорично - од тога нема ништа! Само је један Пут и Истина, а она се налази једино у Цркви Христовој, јер је Она " стуб и тврђава Истине " (1Тим. 3.15).
Бог је глава и животни принцип Цркве, а Он је Истина (Јн. 14.6 ; 8.14,45). Према томе, Црква је од Истине (Бога) и на Истини саздана, Истина се у Њој садржи. Она Истину проповеда и шири по свету, чува је и брани од оних који Њу хоће да изопаче и претворе у лаж (Д. ап. 20.29). У томе је Она успела силом Онога који у Њој живи и Њоме управља (Еф. 5.29),ослањајући се на обећање Господа нашег Исуса Христа: "... сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати, ... , и ево, ја сам са вама у све дане до свршетка света " (Мт. 16.18 ; 28.19-20). Ова Господња обећања првенствено се односе на Његову Цркву, јер их је дао само својим апостолима, када је био насамо са њима, а тек после се могу схватити као порука свим људима који верују у Њега, и који се већ налазе у Његовој Цркви.
Ступајући вером, крштењем, и осталим св. тајнама у Цркву, људи ступају у органско духовно јединство са Господом, постају ћелије духовног тела Христовог (Еф. 1.23); храмови Духа Светога (1Кор. 3.16 ; 6.19). Господ је то јединство (људи са Њим кроз Цркву) јасније представио, упоређујући себе са чокотом, а чланове Своје Цркве са лозама: " Останите у мени, и Ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у Мени не останете. Ја сам чокот, а ви лоза. Ко остаје у Мени и Ја у њему, тај доноси многи плод, јер без Мене не можете чинити ништа. Ко у Мени не остане, избациће се напоље као лоза и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. Ја сам истински чокот, и Отац Мој је виноградар. Сваку лозу на Мени која не рађа рода одсеца је; а сваку која род рађа, чисти је да више рода роди " (Јн. 15.4-6,1-2).
Чланови Цркве су сви људи који су уједињени истом вером, и надом, везани истим законом Божијим о љубави, освећени истим светим тајнама, и којима руководе законити епископи и свештеници (апостолско прејемство).
У Цркви су уједињени и Небо и Земља. То значи да су њени чланови сви истински верујући свих времена и простора, и живи и упокојени. А пошто покојници нису умрли него живи, јер: " Бог није Бог мртвих, него живих; јер су у Њему сви живи " (Лк. 20.38), општење међу свим удовима никад се не прекида, и никад неће престати.
Видљива (Земаљска) и Невидљива (Небеска) Црква су повезане међусобно Заједницом Светих, која се састоји у молитвама и делима милосрђа живих чланова за умрле - с једне стране, и у молитвама и заузимању умрлих за живе с друге стране. Ето каква је Црква, Богом створена.
Божија Матер (Лк. 1.43,28,48-49 ; 11.27), анђели, и сви угодници Божији - апостоли, пророци, светитељи, и мученици, којима се обраћамо својим молбама - сви се они за нас моле, заступају нас пред нашом главом, Христом, пружају нам руку помоћи у нашим невољама, теше нас у страдањима (Отк. 5.8-13 ; 8.3-4).
Христос јесте једини Заступник и Посредник, јер је Он себе принео на жртву ради спасења људи. Такву жртву нико други никад нити је принео, нити ће принети. А ми и кад се обраћамо небеским члановима Цркве са молбом да нам помогну, ми иштемо само њихове молитве за нас пред Јединим великозаступником, Христом. Зар ће молитва једног за другог бити вређање Христа? Зашто онда апостол каже: " молите се једни за друге ". Зато, што је усрдна молитва праведника веома моћна (Јк. 5.16). Ако се ми, грешници на Земљи (1Јн. 1.8 ; Рим. 5.12), молимо једни за друге; и ако наша молитва може помоћи онима за које се узмолимо (које заступамо), колико је тек моћнија молитва праведника на Небу, који обитавају у Небеској Цркви! Ми се за помоћ обраћамо светитељима и они се за нас моле зато што смо сви ми удови једног и истог Тела Христовог, тј. Цркве. А удови тела један другоме помажу. Сетимо се и следећих речи: " И ако страда један уд (у великом Телу - Цркви Христовој), с њим страдају сви удови; ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови (1Кор. 12.26). Радују се и славе душе праведника на небу, који су достигли савршенство, радујемо се и славимо и ми с њима јер - ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови ".
Сви секташи у глас вичу: то је немогуће, то није истина. Не постоји никаква Небеска Црква ни свеци који се тамо за нас моле; нити је душа бесмртна и одвојива од тела. То је измишљотина и директно ругање Христовој науци, и Речи Божијој! Осим што фанатично понављају: то је лаж, то је лаж, они нам не нуде никакав конкретан аргумент за ту своју тврдњу - јер га и немају. Св. Писмо, на које се тако поносно позивају, само их демантује. С тога им морамо поновити питање апостола: " Да ли разумете то што читате? " (Д. ап. 8.30) ; јер ап. Петар опомиње: " да постоје нека места која су тешко разумљива, која неуки и неутврђени (у вери) изврћу, као и остала Писма на своју сопствену пропаст " (2Пт. 3.16).
Да, душа је бесмртна, и она надживљује тело - што ћемо касније и поткрепити доказима. Да се светитељи моле за нас, и то смо видели (Отк. 8.3-4 ; 5.8-13). А што се тиче постојања Небеске Цркве - да Она постоји, Св. Писмо је јасно, и изричито (Јев. 12.18-24 ; Еф. 1.3-10); О Њој говори пророк Језекиља кад га је Бог узнео у Небески Јерусалим: "... а после ме одведе у Цркву " (Јез. 41.1); Самом ап. Јовану Господ је заповедио да измери Небески Храм Божији, и оне који се у Њему клањају (Отк. 11.1); Сами св. анђели и мученици обитавају у Њему и моле се за нас (Отк. 8.3-4 ; 14.15-18 ; 16.17).
Постојање Небеске Цркве потврђује и само вековно искуство Земаљске Цркве, као и лична искуства скоро свих светитеља које је Црква изнедрила и уврстила у ред највећих отаца Православља (св. Василије, св. Јован Златоусти, св. Јован Дамаскин, св. Атанасије Велики, св. Серафим Саровски, св. Григорије Богослов, св. Григорије Ниски, св. Јован Лествичник, св. Антоније Велики и сви други) - Напоменимо да неке од ових светитеља секташи често цитирају (нормално само када им то одговара - као нпр. адвентисти).
Сада се заиста намеће једно логичко питање: да ли данашњи јеретици (секташи) могу сматрати себе бољим познаваоцима Христове науке, када негирају све оно што је Црква учила кроз векове, и што је сматрала за непоколебљиву Истину!? Ако је тако, онда је Христова Црква живела у заблуди 19- ст векова, и показује се као лажа; а сви светитељи кроз векове, као највећи лажљивци и јеретици!
Сваком, понаособ, остављамо да закључи шта је од овога Истина! Нама, православним хришћанима Истина је позната, и она се налази једино у Христовој (Правосравној) Цркви, а не у некој од " хришћанских " секти.
Секташко (јеретичко) негирање постојања Небеске Цркве значи одбацивање и видљиве Земаљске Цркве Христове. Такав човек се не може назвати ни верником, а још мање хришћанином, јер ружи дело Божије, а знамо " да се Бог не да ружити " (Гал. 6.7). Ап. Павле каже за таквог: " да се изопачио и да греши. Самога себе је осудио " (Тит. 3.10-11).
На крају, схватимо ово - да Црква Христова свој почетак има од оног часа кад ју је Господ основао; да почиње од Христа (и да Он једини може поставити темељ Цркве (1Кор. 3.11)), а не од било ког човека као што је то случај са свим сектама. Узмимо као пример: Оснивачи адвентизма су Вилијам Милер (бивши баптиста) и Хелена Вајт, тзв. " пророчица "; оснивачи баптизма су Тома Минцер, Јохан Бокелсон, Еберли Болт, Конрад Гребел, Феликс Манц и др.; оснивач назарена је Самуило Хенрик Фрелих; оснивач Јеховиних сведока је Чарл Тазе Расел; оснивач мормона (Христова црква светаца последњих дана) је Yозеф Смит, итд. .
Као што видимо, ни једну од ових " црквица " није основао Господ, већ поједине личности које су - због само њима познатих разлога - напустиле, или биле избачене из својих дотадашњих " цркви ". И скоро све оне потичу из 18- ог и 19- ог века, а као што знамо, није Господ Исус Христос чекао 19- ти век, да му тамо негде, у Америци, неки фармер или бизнисмен оснива Његову Цркву.
Ко верује Св. Писму, може сматрати Црквом само ону хришћанску верску заједницу која почиње од времена страдања Спаситеља, и од дана када је Он послао Духа Утешитеља на апостоле (Д. ап. 2.1-4) - (када је и настала прва Црквена општина у Јерусалиму); и која има непрекидно свештенство, које у непрекинутом низу потиче од апостола (апостолско прејемство). А то је ван сваке сумње Православна (у оригиналу Правоверна) Црква од Истока, о чему сведоче непрекинуто Свето Предање, и сама историја Цркве.
Исто тако, Господ је обећао да ће бити вечно у Њој; све до свршетка света (Мт. 28.20), и ово обећање се мора испунити, јер: " Небо и земља ће проћи, а речи Моје неће проћи "- рекао је Господ (Мр. 13.31). Какав би то маловерни човек могао да сумња у обећања Господња? Јасно је да ће Црква Христова до краја века, до другог Спаситељевог доласка, сачувати у чистоти Истину Христову - Њено Богом предано учење. Иако ће многи покушати да изврну Истину (Д. ап. 20.29-30), ми верујемо у Христове речи: " да је ни врата пакла неће надвладати " (Мт. 16.18).
Уместо закључка навешћемо места из Св. Писма која треба имати у виду да би се на правилан начин мислило о Цркви Христовој; да нико не би залутао с правог Пута и отиснуо се у магловита привиђења секташких замки и заблуда; јефтиних и привремених задовољстава и усхићења, која на крају имају за циљ потпуни губитак сопствене личности и идентитета - Беспоговорног следбеника секте, и слепог роба људским илузијама и маштаријама. А онима који су већ залутали, ако Бог да, да отворимо очи, не би ли се вратили Правој вери:
1. Благодатна средства спасења и свето учење дати су Цркви: Еф. 3.9-10 ; 1Тим. 3.15
2. Цркву је саздао Господ, и Она ће остати до краја века: Мт. 16.18 ; 28.20
3. Темељ Цркве може бити само Христос и нико други: 1Кор. 3.11 ; Д. ап. 4.11 ; Мт. 21.42 ; 1Пт. 2.6 ; Рим. 9.33
4. Христос је Глава Цркве: Еф. 1.22 ; 4.15 ; 5.23 ; Кол. 1.18
5. Црква је заједница оних који на истинити начин верују у Бога: Д. ап. 2.44 ; 20.28 ; Јев. 3.6
6. Да би смо се спасили, морамо припадати Цркви: Мт. 18.17 ; Д. ап. 2.47
7. Црква је Једна: Јн. 10.16 ; Мт. 16.18 ; Еф. 4.4-6 ; Јн. 17.11,20-21 ; 1Кор. 12.13 ; Рим. 12.5-6 ; Кол. 3.15
8. Црква је Света: Еф. 5.25-27 ; Рим. 11.16; - Света је јер у Њој обитава Дух Свети: 1Кор. 6. 19; - Света је по учењу: Јн. 17.17-19 ; 16.13 ; 14.26; - Светим Тајнама: 1Кор. 6.11
9. Чланови Цркве морају стремити светости: 1Пт. 1.15-16 ; Еф. 4.21-24 ; 1.4
10. Христос је допустио да у Цркви буду и грешници: Мт. 13.24-30,47-49 ; 2Тим. 2.20-21 ; Рим. 9.22-23
11. Црква не може бити укорена због пребивања грешника у Њој: Рим. 11.17-18 ; 14.4 ; 1Кор. 12.21-24 ; 2Тим. 2.20
12. Дух Свети обитава у Цркви и у члановима Цркве: Јн. 14.16-17 ; Д. ап. 1.4-5 ; 2.17-18 ; 1Кор. 3.16 ; 12.13
13. Црква је Саборна: Мт. 28.16-20 ; Кол. 3.11 ; Мт. 24.14 ; Јев. 12.22-24 ; Мр. 16.15-18
14. Црква је Апостолска: Еф. 2.19-20 ; Отк. 21.14
15. Црква је непрекидна: Мт. 28.20 ; Еф. 3.21
16. Црква се не може сакрити: Мт. 5.14 ; Мр. 4.21 ; Лк. 11.33
17. Ко може да поучава у Цркви: Мт. 28.19-20 ; Еф. 4.11 ; 1Кор. 12.28 ; Рим. 10.15 ; 2Тим. 1. 11 ; 4.2 ; Јев. 5.4
18. Небеска Црква постоји: Јез. 41.1 ; гл. 42 ; Јев. 12.22-24 ; Еф. 1.3-10 ; Отк. 8.3-4 ; 11.1 ; 14. 15-18 ; 16.17

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Заборавих да поменем и овај текст који је Твртко поменуо, а који је веома леп и користан и где се такође може прочитати о Цркви и о њеном односу према јеретицима и секташима. Ми смо недавно на нашем сајту објавили и овај и друге текстове Зорана Јовановића који су веома корисни, јер су на једном месту, језгровито изложене многе основне ствари о православљу:
http://pravoverje.com/Otpadnistvo/proti ... /index.htm
Ипак, овде се не види ко је то данас и уопште у 20. и 21. веку Црква Христова, а ко јеретик,расколник или секташ, а о томе јасно говори текст на линку који сам већ навео:
http://pravoverje.com/Otpadnistvo/Proti ... ar1999.pdf,
као и други текстови на нашем сајту који су посвећени отпадништву.
Зато мислим да ће захваљујући свим овим наведеним линковима читалац моћи стећи целовиту представу о Православној Цркви и извући закључак где је данас Православна Црква Христова.
Ето толико, па ако неко жели нешто да пита нека пише на mail@pravoverje.com. Кад год будемо слободни, ми ћемо одговорити.
Господ нека благослови и укрепи све трагаоце за Истином!

Hvala...

Kako ja vidim problem je u SPC jer se pola izjasnjavaju za strikna pravila..I nemaju hrabrosti da to kazu i smene one koji su isli na grobove masona i u vatikan na poklonjenje papi...A druga polovina vec odavno sve koji kao oni ne odobravaju SSC.i Priznavanje Pape..Nazivaju jeresima i sektama..
Ali stvari stoje veoma drugacije Hrabri su vec istupili iz SSC a samim tim iz SPC koja ona po potpisu pripada.....A sto je i jos veca zbunjenost da se u tim redovima nalaze ljudi koji su veoma obrazovani...E tu SPC. (mislim na one koji su za SSC i vatikan)Vidi opasnost...jer logicno sta ce ako joj odu sve umne glave koji su iskreni po zakonima SV otaca.
A na forumima se prepucavaju Patriote koji zele SPC sve najbolje retki su koji priznaju to sto je SPC uradila --u nadi da ce to da se ispravi..
Ali ja mislim da nista nece da se ispravi i razoblici jer je u SPC zavladalo bezakonje na moju zalost i zalost mnogih Patriota
ZILOTi bi i bili sekta kada bi izmenili zakone SV Otaca Pravoslavaca i zakone po kojima se sluzi liturgija i sprovode Svete tajne..Ali oni to ne cine vec naprotiv idu do kranjosti u tome..Sto je za vernike i cudno jer su navikli na onu komunisticku Crkvu..Pa laicima deluju kao nesto novo. Ja licno osecam se pravednikom i naravno necu priznati SSC i necu priznati Papu kao poglavara..A nemam moci boriti se protiv jeresi koja je zavladala a ta jeres nije od juce vec se polako nadvija nad nama.I sami znamo da je cilj Vatikana da unisti Pravoslavlje..A najbolji plan je taj da ga akumulira u svoje redove..Pa i sami mozete prozreti taj plan Vatikana.Sazvao je sve moguce religije i šatro priznao..Jedini razlog tog saborovanja je da se Papa polako na mala vrata ili velika uvede kao vrhovni poglavar svih vera,a samim tim i katolicizam..
Eto to je moje vidjenje stvari

"Православни Молитвеник" у издању Гласа Цркве, Ваљево
,2000 године, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа
Шабачко-Ваљевског Господина Лаврентија. Епископ Хризостом (Војиновић )
на 6-тој и 7- мој страни каже :
" Створило се уверење да се Богу угађа подвизима и мучењем тела. Ниједан
земаљски родитељ тако ста не захтева од свога детета. Како би то онда
тражио Небески Отац? Чини ми се да човек помало вређа Бога кад омаловажава
и презире овај свет који је Он створио и проводи дане и ноћи у мрачним и
загушљивим земуницама као кртица - док напољу сија Божије сунце, зелене се
поља и шуме и теку сребрне реке, играју се деца, цвета хиљадама врста
цвећа и тако лепо певају птице и зричу попци... Све је то Божија твар коју
треба љубити. Близак ми је онај човек који је у молитви рекао : дође ми да
пољубим и своју руку ,јер је и на њој Господе , Твој дах. "

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Evo malo tema za opustanje
http://www.freebiking.org/TUROTEKA/2008 ... ucaj2.html

Pomaže Bog braćo i sestre Istinoljubci....ja sam iz Despotovca i vernik sam IPH Srbije....Ovo je moja prva poruka.

http://www.youtube.com/watch?v=o4rZATGxuIg ...357 uz crnačku muziku budi nam patriotski duh...brate evo ti film pa budi gde želiš biti...

Ко изда СПЦ , он је издајица.

Без обзира дали се покатоличио, потурчио, отишао у КПЈ, неку секту.....


Издаја је издаја.

Или што би клинци рекли : Ко изда , п

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Јеси то сам закључио?

ЗА БРАЋУ И СЕСТРЕ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
http://www.youtube.com/watch?v=IHJYv4HKLYA

Krivo i pravo bogoštovlje

16 Neka vas dakle nitko ne sudi po jelu ili po piću, po blagdanima, mlađacima ili subotama. 17 To je tek sjena onoga što dolazi, a zbiljnost jest - tijelo Kristovo. 18 Nitko neka vas ne podcjenjuje zato što on sam uživa u "poniznosti i štovanju anđela", zadubljuje se u svoja viđenja, bezrazložno se nadima tjelesnom pameću svojom, 19 a ne drži se Glave, Njega od kojeg sve Tijelo, zglobovima i svezama zbrinuto i povezano, raste rastom Božjim. 20 Ako ste s Kristom umrli za počela svijeta, zašto se, kao da još u ovom svijetu živite, dajete pod propise: 21 "Ne diraj, ne kušaj, ne dotiči"? 22 Sve će to uporabom propasti. Uredbe i nauci ljudski! 23 Po samozvanu bogoštovlju, poniznosti i trapljenju tijela sve to doduše slovi kao mudrost, ali nema nikakve vrijednosti, samo zasićuje tijelo. Kol 2,15

Molim vas za malo paznje....


http://www.youtube.com/watch?v=qkSDA4R_H5A

http://www.pravda.co.yu/srbija/2781/pra ... ezbozhnika

Стефане, шта кажеш за полемику зилота матејеваца на овој теми на предходим странама, између Сергиана (григоријевца) и хризостомаца са правоверје.цом? Да позовемо и неког матејевца-андрејевца да се прикључи полемици па онда имамо све матејевце на окупу и можемо да видимо који су истинити? Ви флоринци ионако избегавате богословска суочавања са матејевцима.

_________________
Srbin je Srbinu mio, ma gde Srbin bio

leo wrote

Према мисли Кипријана Картагенског, раскол исто тако испољава своје безумље, као што отворени чир показује гној који се мијеша са крвљу. Свети Кипријан пише: "Претсказано (апостолом Павлом) се обистињује, и са приближавањем краја вијека већ се јављају такви људи и наступају таква времена". Из Светог Писма ми сазнајемо о два потопа: воденом - за вријеме Ноја, и огњеном - који ће претходити крају свијета. И једном и другом претходи други потоп - бешчашћа и гријеха који су достигли необичне размјере; може се рећи да се потоп гријеха материјализује у свјетске катастрофе и катаклизме. Православни храмови остају као острвца међу тим потопом - буквално као планински врхови који још увијек стоје изнад тамне разбјесњеле стихије. Али демон, као стратег, осмишља план рата: демон хоће да разруши зидове тврђаве Православља изнутра; стога је раскол, поновимо, налик на метеж у опкољеној тврђави: њени заштитници морају да се боре истовремено и против вањских и против унутрашњих непријатеља.

Пророштва се обистињују пред нашим очима. Због тога догађаји које су претсказали апостоли морају укријепити нашу вјеру. Да нема раскола, то би значило да су апостоли погријешили, али апостоли су нам јасно указали на опасност која нас чека и заповиједали су хришћанима да се клоне људи који доносе подјелу: "Таквих се клони" (2 Тим. 3:5). "Бјежите, молим вас, од таквих људи и као од смртне заразе удаљавајте од себе и од слуха вашега погубне разговоре њихове, према Писму: "Не слушај језик нечастив" (Сир. 28:28) (овај стих се тако чита код свештеномученика Кипријана и у Вулгати. - прим. ред.), говори Кипријан Картагенски.

Ма како да нам је жао болесника који страда од смртне заразне болести, његовом одру смије да се приближи само искусни љекар који му може помоћи (ако још има наде) и том приликом се придржавати неопходних мјера предострожности. Други људи неће донијети болеснику користи, само ће се заразити од њега, добиће невидљиви отров од њега, чак и кроз само дисање.

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Mastermind, o cemu tacno Pavle govori u ovom tekstu? Ako ti je namjera bila da opravadas svetkovanje prvoga umjesto sedmoga dana sedmice, onda obrati kratko paznju na sledecu izjavu:

1. Ocigledno da su postojali neki koji su na odredjen nacin slavili godisnje praznike (Subote, mnoz.), sedmicnu Subotu, i dodatno su se jos drzali odredjenih propisa za jelo i pice.

2. Pavle njima, onima koji svetkuju Subotu, kaze "da vas niko ne osudjuje".

_________________
"Anybody of average intelligence can think up a propaganda line to suit a particular situation. But the line will be of no value unless there exist the men and machinery to put it across." R. Marett, Through the Back Door (1968).