Само да ипак направимо разлику: Свети Дух јесте једно од лица св.Тројице, у свему равноправан са Оцем и Сином, он се не "ствара" јер је као и они апсолутан и предвјечан, већ исходи од Оца кроз Сина.
Догмат filouqe се превенствено појавио у Шпанији у 8 вијеку, и још тада су и у самом Риму такво учење оцијенили као неправилно и површно. Но нажалост са јачањем и ширењем франачке династије након стотину и нешто година, они ће поставити своје епископе у Риму, који на власт доводе једног од њих , и тада то учење постаје званично проглашено у читавој западној европи.
Данас поједини римокатолички учењаци признају и прихватају да то учење није правилно, и теолошки сукоб представљају као "лингвистички неспоразум", пошто у грчком језику постоје два јасно одређена и различита израта "исходити од" и "исходити кроз", за шта се у латинском користи исти неодређени израз filoque, те га многи римокатолици данас и не користе.
+++
Што се самих календара тиче морам да исправим да нити један од наведених, нити онај Јулија Цезара (јулијански), нити онај папе Гргура (грегоријански), нису астрономскии тачни, јер оба након одређеног времена доводе до астрономских одступања.
почетком 20 вијека се на једном исхитрено сазваном и недовољно припремљеном православном сабору покушало ријешити ово питање, а тада је са српским митрополитом у делегацији ишао и наш чувени астроном Милутин Миланковић који је израдио свој календар, така најтачнији у свијету, а у сваком случају далеко прецизији од претходна два. Стицајем историјских околности и лоше припреме сабор није успио, а грегоријански календар су прихватиле неке помјесне цркве, док су неке остале при старом.
У сваком случају нити један од досадашњих календара није тачан ни прецизан, и све су прилике да ће свијет морати у одређеном тренутку да се окрене Миланковићем (или неком још студиознијем) календару који ће временска одступања смањити на могући минимум.
+++
Од времена издвајања Римске патријаршије од цркве до данас су се нажалост у Ватикану изродила многа крива учења: - инквизиција (спаљивање неистомишљеника на ломачи) - индулгенција (опроснице гријехва које су се давале у замјену за новац) - крсташки ратови (постојање "светог" рата) - безгрешно зачеће (теорија о безгрешном зачећу Марије од стране њених родитеља) - антропоцентрично организационо устројство (умјесто Христоцентричног мистичког) и многа друга.
+++
Вјерност исповиједања, односно следовања учењу Апостола и њихових ученика се одувијек у Византији држала не као нешто успутно и небитно, већ као услов постојања, kao conditio sine qua non, о чему свједоче многе буре приликом појаве нових учења које су потресале и само Царство.
У тренутку раскола Византија је већ изгубила многе своје територије и борила се за сам опстанак, пошто се арапско, касније отоманско царство убрзано ширило Блиским Истоком, тако да је прича о "борби за превласт" апсолутна бесмислица. Још гора лаж од свега (што потврђују и бројне историјске и археолошке студије) јесте та да је Европа слала крсташе у помоћ хришћанима: управо највеће пљачкање Цариграда, са скрнављењем храмова па чак и силовањем монахиња и линчовањем свештенства се догодило од стране крсташа.
Византија је у том спору имала много шта да изгуби, а мало тога да добије, и да су у питању биле истински у свједочењу вјере "споредне и неважне ствари", а са друге стране политичке игре, данас не би било раскола, већ би Византија под политичким притиском попустила и потписала унију са Римом, у накнаду за војну испомоћ у ратовању против Арапа и Турака.
Радојице, сагледајте ствари из више (историјских перспектива)...
|