banjalukaforum.com

Ajde, šta ti je, švrljni nešto pre nego što podješ da učiš. Eto ti sad. Ja nemam ideju, nešto ne volim da mi se junaci povlače po urgentnoj i po klinikama. Daj smesti ih negde u kafanče s muzikom da se malo vesele, kod Pabla ili daj ih u neku aleju da šetaju. Ma dosadiće im. Pojma nemam.

_________________

Dobro, ide nekako ovako:

...
Auto se upali, mašina zabruja.
-Joj, vidi, upali isprve - obradova se Lana. Utom se auto ugasi.
-KRAĐA, UPOMOĆ, U-P-O-M-O-Ć!!! - urlao je jarac, skačući po trotoaru.
-Pali auto, ženska glavo, ova zgrada je puna milicajaca- zagalami i Vuk.
-Evo, samo sekund...prvo povučem ručnu...pa pustim ručnu....pritisnem kvačilo...lijevom nogom... i... kočnicu...desnom nogom.... -stade da recituje Lana.
Vuk je gledao zabezeknuto.
-Jes' ti normalna, šta to radiš?
-Pa mene su ovako učili u auto-školi- otcvrkuta Lana, razdragano.
-Auto-škola?! Bježi odatle!- Vuk krete da zauzme vozačko mjesto.
-De, ne guraj se, majmune! - ljutnu se Lana, dok se izvlačila ka zadnjem sjedištu.
-K-R-A-D-U M-I K-O-L-AAAAAA!!!! NEKA NEKO POZOVE MILICIJU!!!! - jarac je već počinjao da ostaje bez glasa.
Sa sprata Draganinog stana izviri glava jednog od milicajaca.
-Šta se dereš ti, je li? - reče milicajac.
-Hvala Bogu, druže...- poče jarac
-Nisam ja drug, ja sam gospodin - odbrusi milicajac, malo pripit od Pablove špirituše
-Gospodine, molim vas, kradu mi kola- jauknu jarac
-A je l'?
-Molim vas, požurite, evo ih još u kolima, uhapsite ih.
Vuk je uspio da upali kola, ali Lana je, po propisima auto-škole, podesila sjedište prema svojoj veličini, te je imao grdnih problema da ugura noge gdje treba, a sad nikako nije mogao da normalno pomjera noge. Auto upali, i poskoči u mjestu, te se ugasi.
-he he he, pa kako da ti ukradu kola kad ne znaju da voze? - iskezi se gospodin milicajac. Jarac se osvrte i shvati da oni već par minuta ne kreću sa mjesta. On đipi i pade na haubu.
-Nećete nikuda, ne dozvoljavam vam- reče, zlurado.
Vuk se zlobno isceri i upali auto: baš da vidim kako ćeš nas zaustaviti.
Pritisnu gas i, na jarčev užas, krete uz škripu točkova.
-Pazi, nemoj da ga povrijediš- vrisnu Lana. Jarac se grčevito držao za haubu, zaklanjajući Vuku vidik.
Nakon par metara vožnje i jarčeve vriske, oni stadoše. Vuk zgrabi jarčev kaput i izvuče Lanu iz auta.
-Bježimo- reče navlačeći kaput. Lana odskakuta za njim u obližnji park. Jarac se i dalje grčevito držao za haubu.
...

Pardon, još jedan mali dodatak

...
Dok su ulazili u park, Vuk poče nešto da mrmlja.
-A?
-Šta a?
-Šta si pričao?
-Ovaaaj...moje pravo ime je Vuk.
-Hihihihi, a moje pravo ime je Lana.
....

-Ko je onaj jarčić-bradica?
-Molim?
-Biraj da li da ti ponovim pitanje ili da ti ga čupam drugim metodama iz tog labudjeg vratića. Predlažem da se skoncentrišeš na odgovor jer vratu se nipošto ne svidjaju ostale metode.
-Ti ojačO?
-Odgovor glasi?
-Eeeej grubijanu drvosečo, ne zavrći mi ruku!!
-Dakle.
Lana podje da ga poljubi.
-Prvo mi odgovori, pa ćemo onda vide...mmmmm
Uvek je pobedjivala ta cura.

_________________

...
Nađoše jednu klupu na obali jezerceta. Već se smrkavalo.
-Hajde da sjednemo malo ovde- reče Lana.
-Hmph...'ajde- nevoljko se složi Vuk, malo mu je vukla zima od rose, pošto kaput nije bio ni približno dovoljan da ga zagrije.
-Ima li sad labudova? - procvrkuta Lana.
-Ma, spavaju labudovi. Nego, je li tebi zima?
-Ja sam mislila da labudovi plove i spavaju.
-Jes' baš, a kud bi plovili spavajući? - podsmjehnu se Vuk
-Pa...nikuda, plovili bi lagano ukrug, a voda bi ih blago ljuljala.
-Šta ako je jak vjetar? Labudovi ne bi mogli spavati od silnog ljuljanja.
-Ma, nemaš ti pojma.- ljutnu se Lana.
Naravno da nemam pojma kad se smrzavam ovde, mislio je Vuk.
-Srećo, 'ajmo mi do mene, meni je zima- Vuk će.
-Jooj, pa ja skroz zaboravila da si ti go golcat ispod toga- nasmiješi se ona - hajde, da te vodim kući, smrznuće ti se piša.
-Al' ti je fazon.
-Koliko ima odavde do tvoje kuće.
-Bogami, prilično - umorno othuknu Vuk.
...

Ha ha h aha haaaa aaaaaaaaajj ludi stvore!!!

_________________

Brzim koracima uputiše se Vukovom stanu. Retki prolaznici su čudno zagledali mladića u mantilu golih dlakavih nogu.
Svaki put kad bi ko prošao Lana bi se tiho hihotala i kroz zube govorila: ako ne budeš dobar sad ću naglas vikati: hej ljudi on nema ništa ispod mantila. A Vuk..eh on je mislio na sirotog patka.
Kad iza ćoška...hop: Dragana i Pablo.
-Evo ispratili smo organe vlasti. Pod gasom družina napusti stan, a mi izašli da udahnemo malo čistog vazduha.
-Ajmo svi na kafu.
-Hi hi hi hi, smeškala se Dragana.
-Evo ti cenera orkopčaj mantil. Pablo se nakašlja a Dragana uozbilji.
-Ma ledeno mi je, idem kući da nabacim neke krpe.
-Pa i kod nas je toplo u stanu - Dragana će.
-Lana se napravi kao da joj je svejedno, ali je videla kako se Dragana uzvrpoljila. Reče: Kako god hoćete, a pomisli e ako sad odemo kod njih onda neka ostane kod Dragane neka mu ona opet vida rane od vrele kafe.

_________________

...
Nije loša ideja, mislio je Vuk. Njegov stan je daleko, Dragana kuva dobru supicu, neka Lana proba pa će se predomisliti...
-Mi ćemo se vjeriti - iznebuha kaza Pablo.
-Pijan je on, ne slušajte ga - Dragana će.
-Nisam pijan.
-Jesi, jesi.
-Eh, pa nisam ja od juče, milicajcima sam sipao špiritušu, a ja sam lagano cirkao ledeni čaj - ponosno izjavi Pablo.
-To uvijek kažeš, pijanduro. Ako si pio ledeni čaj, zašto si povratio jednom milicajcu u šapku?
-Istekao rok čaju, pa mi došlo zlo. Što, ti bi voljela da sam povratio po onom tvom novom tepihiću?
-Ne bi uspio, ja bih tebe tavom po gubici prije nego što bi povratio.
-Al' si opaaaasnaa- Pablo zagrli Draganu.
Lana je značajno kolutala očima, gledajući u Vuka.
-Je l' tebi dobro? - upita Vuk.
Lana ga munu u rebra. Kreten, mislila je.
-Šta joj je? - kao zainteresovano je pitala Dragana, hvatajući priliku da se približi Vuku.
-Nije mi ništa - odbrusi Lana, misleći: uspijušo bijedna.
-Da ti nije ono vrijeme? - izbeči se Dragana u nju, dajući kao neke znake razumijevanja.
-Nije mi ništa! - Lana je počinjala da gubi nerve.
-Sigurno je ona ženska stvar, razumijemo dušo - blago se ulizujući poče Vuk.
-Ama, ljudi, šta vam je? Nije mi ništa! - Lana se spremala da ih sve izriba.
-Ma, da, tipični simptomi - konstatovao je Pablo.
-Je l' vi to mene provocirate? - Lana je oštro gledala.
-Stani, dušo, niko te ne provocira - blago će Vuk.
Krete da je zagrli. Lana je već bila umorna od svega i ona njega zagrli. Nema snage za svađu, ali dok se oporavi platiće oni za ovo.
....

Krenu svako svojim putem.
-Videla sam kako je gledaš, a i ona tebe - sitna dušo - videla sam svojim očima!
-Pa šta ako gleda, ne vidi se kroz mantil ništa.
-Ih, ti vidiš ono, šta ti želiš da vidiš.
-I Pablo nju oće samo za sebe, Pablo nju voli, a ne ko ti mene!
-Šta sad treba da volim i Pabla i nju?
-Dragana tebe za sebe želi!
-A brada-jareća-meketalo, on ti ništa ne želi?
-De šuti, majmune, to je drugo.
-To je treće. Ma nemoj.
-Ti bi se samo svadjao.
-A ti bi se samo mirila.
-I što sam se nalio ko crna zemlja nego zbog tebe? Što?
-Jakog ti razloga.
-Tebi treba neka glupača. Poče Lana
-De ne slini, majke ti, ne mogu suze da podnesem. Tvoje pogotovo
-Samo volite glupače, šmizle i uspijuše...buuuu
-Glupača može odoleti pametnom, ali samo inteligentna može odoleti idiotu.
-Pa nisi, ti toliko idiot. Ti si samo malo idiot. Buuuuuuu...
On je stade muški tešiti, ona ženski obrisa nos i tako zagrljeni, utešeni i obrisani stigoše do njegovog stana. Komšija je virio kroz vrata. Lana ga pogleda i napravi nos kao da nešto njuši, komšija uvuče šiju kroz vrata.
-Večeras me vodiš negde da se isplešem i izludiram i da ne plačem i da se sredim i da se otkačim (zar može još više da se otkači i ovo mi je dovoljno, pomisli on sa setom u oku i bolom u želucu od gladi)...
- E yebi ga, a ja mislio da se večeras izvalim na kauč i gledam film...
-Sad će tebe Lana nahraniti pa kad ti se želudac napuni djakonijama i mozak prokrvi, mislićeš odma drugačije.
-Ajd, da vidim i to čudo i pomisli kako njegova majka ima pravo kad kaže: sine nemoj da te nauči da jedeš hranu iz kese, nek je voliš i nek ti je lepa al neka mi te samo šopa, srećo mamina jedina, sav si mi se usuko, ljepoto, samo si 4 sarme pojeo, uzmi i petu oko mamino.
Ono..i jest...ljubav na usta ulazi...iako je uvek mislio da se tu radi o nečem drugom.
-Lana je pevušila u kuhinji i seckala povrće za supu.
On skinu konačno mantil i udje u kuhinju...

_________________

I?

Dok joj je Vuk polako podizao haljinu, gustirajući je, Lana je mislila: da me vidi Dragana crkla bi od muke, ja sam Vukova cura, Pablo ne zna ovako da mazi, he he he.
....
Lana je, sad mnogo boljeg raspoloženja, razdragano mlatila jaja za kajganu. Eto mu kajgana, pa ću i kaficu da pristavim, pa ćemo da vidimo šta ćemo, mislila je ona.
Vuk je gledao teleshop i slušao kako mu krče crijeva.
Sad ima da se najedem, potrošio sam mnogo kalorija, pašće mi šećer, razmišljao je. Joj, kupiću sebi super-gym organiser, baš je dobra sprava, plus što daju jedno penkalo uz to sve, da, da.
-Evooo, samo što nije večericaaaa - oglasi se Lana
-Mmmm, osjećam miris, je l' to piletina?
-Zar imaš piletine? Ja sam stavila kajganu.
-Kajganu? - Vuk se ljutnu. "Neću šugavu kajganu, hoću neko mesence, da mezim", nikako mu se nije jela kajgana.
-Pa je l' imaš piletine?
-Nemam, 'ajde skokni pa kupi.
-Molim!?
-Šalim se - povuče se Vuk, neka bude kajganetina. Da je kod mame ona bi mu napravila sve što bi poželio.
-I nije ti neka šala. Staviću i kafu. Šta to gledaš?
-Evo, ima nešto za tebe, reklamiraju francuski steznik.
-Marš!
-Oho, ima specijalno penkalo kao poklon. Automatski se prilagođava dešnjacima i ljevacima.
-Je l' ti to mene zezaš?
-Gdje mi je telefon?
Ovaj nije normalan, mislila je Lana, dok je stavljala telefon pod jednu šerpu.
...

Kling kling zvrrrrr zvrrrrrrrrr tritiriti klin zvonio je telefon

-Dobro veče, Dragana ovde, Lano je li Vuk tu, treba mi nešto.
-Momenat, baš je ispod tuša, sad ću ti ga dati.
-Daj mi ga.
-Evo ti ga.

_________________

...
-Daj mi ga sada.
Lana umarišira u sobu, i gotovo pogodi Vuka slušalicom koju je frknula sa vrata.
-Halooo - reče Vuk - ej, ćao, otkud ti.....he he he....pa, ne znam baš....znaš, mislim da....nemam....doooobro...'ajd ćao.
-Šta je htjela?
-Ma, ništa, pusti je kraju. Nego, šta je sa kajganom.
-Gotova je. Čuj, ja bih sad kući da idem - procijedi Lana.
-Pa, dobro - složi se Vuk - hoćeš da te otpratim.
-Ne moraš - odbrusi ona.
-Što se ljutiš? Nisam ja nju zvao, nego ona mene, i to skroz bezveze.
-Ma nemoj, baš sad da te nazove?
-Pita za neke CD-ove, baš bezveze, što si takva?
-A ja da idem kući? Baš si lijepo smislio.
-A, kakva si. Pa nisam ti ja rekao da ideš kući, sama si tražila.
-Tebi krivoooo, majmune jedan.
-Ej, stani, ja bi volio da ti ostaneš.
-Marš!
Vuk se trudio da je zagrli. Ona se izmicala i zapela za fotelju, prostrla se koliko je duga. Vuk se naceri.
-Bježi od mene!!! - Lana je izgubila nerve.
Vuk joj priskoči i čvrsto je stisnu na grudi. Ona se malo trzala, prvo jako, pa sve slabije i slabije. Na kraju se smirila.
-Je l' ti to plačeš? - upita Vuk.
Lana nije ništa odgovorila.
-Nemoj tako, e, jesi blesava. Ostani ovde, ja najviše volim da ostaneš.
-Svinjo jedna.
-Ama, CD-ove je tražila. Hoće da sluša Jandrino jato, pita imam li to. A ja nemam, i kaže da svratimo nekad nas dvoje do njih, i tako. Bezveze.
-Nije bezveze, zašto te zove?
-Evo, nećemo ići kod njih, kad opet nazove ti kaži da me nema.
....

Ding dong tiriririririiii riririri zvr tiri zvr tiri riri začu se odnekud zvuk mobilnog telefona.
-Je l' to imaš mobilni, Lanooo, gde si!!!
-Ma u kuhinji sam, eto ga u mojoj tašni, izvadi i javi se, to je neko od mojih, zaboravila sam se javiti kući, reci da učim s tobom, sačekaj evo me ja ću.
-Vuk je bio brži: Dobro veče, Vuk ovde, izvol'te.
-Stanko ovde, mogu li s Lanom razgovarati.
-Vi ste njen otac, upita Vuk?
-A jeste vi Lanin otac - upita ljutito Stanko.
-Nisam. Lanooo treba te ćale.
-Ja nisam Lanin ćale prodera se Stanko.
-Ko je to, upita Lana?
-Ma, niko, greška, neko se prebrojao u brojevima, i Vuk prekinu vezu.
-Svašta!
-Baš svašta, reče Vuk misleći treba li Stanku možda neki CD sa zvukovima šamara i pesnica po njonji? Taj Stanko, to je sigurno brada-jarac. A ti Vuče ti ćeš biti rogonja ako je sad ne staviš pod presu i iscediš joj dušu? Ili? Pustiće je da sama priča. Pusti li suzi umrtviću je. Ma neću. Ma oću...
Ding dong tiriririririiii riririri zvr tiri zvr tiri riri...začu se ponovo handy...

-Ja ću
-Daj ja ću
-Mogu i ja
-Neka ja ću

_________________

-Haloooo - javio se Vuk.
-Ovde Lanin otac, ko je to? - začu se s druge strane
-Ovde tvoj tata, majmune, sjaši! - odbrusi Vuk.
-Ma, kako to pričaš. Ko je to bio? - čudila se Lana.
-Stanko-opanko, onaj što ga nisi meni spominjala- zlobno reče Vuk.
-Stanko, moj brat od strica? Baš si glup. Šta će sad da pomisli?
Mobilni se ponovo oglasi.
-Daj to 'vamo, seljačino - Lana uze mobilni.
-Da? Tata! Ti si?.....mora da si pogriješio broj....ne, djed nije ovdje....NISAM KOD DJEDA I BABE....čiji je tata ovde?....nije ničiji....to je jedan momak s kojim učim....ma on je još mlad, on tek treba da izuči za tatu....ma, prije tebe nas je neko zezao pa je on malo burnije reagovao....upoznaću vas svakako...učimo, učimo, ima nas više....ljubim te, pozdravi mamu....dobro, ćao.
Vuk je slušao i polako se crvenio.
-Nije valjda?...
-Jeste, to je bio moj tata. Vidiš kako si glup - smijala se Lana.
-Je li ljut?
-Malo, ništa strašno.
-Ja sam pospan- Vuk poče da zijeva.
-Ni ja nisam dugo spavala.
Pošto su bili polugoli, samo su polegli po krevetu. Vuk je odmah zaspao. Lana je prvo položila glavu njemu na grudi, ali nije odmah zaspala. Vuk je nakon par minuta počeo da hrče. Lana umorno othuknu, zgrabi jastuk i ode na kauč u susjednoj sobi. Vukovim stanom je zavladala tišina remećena samo zvukovima ulice i Vukovim hrkanjem.
...
Nakon što je sunce dobrano granulo, Vuk se probudio pitajući se da li je sve sanjao. Osvrnuo se oko sebe i pošto nije vidio nikoga nastavio je spokojno da džonja. Nije to bio tako loš san, možda će nazvati onu Lanu da izađu.
....

Zvono na ulaznim vratima zazvoni i zapara Vuku uši.
-Laaanoooo, vidi ko je! Laaanoooo.
Opet zvono.
Vuk omota čaršaf oko sebe zaviri u kuhinju, nema je...otišla..ajd neka je... učini mu se na trenutak da čuje šum vode u kupatilu...
Odvuče se do ulaznih vrata, proviri kroz špijunku...Gordana s koferom!! O, sveti Pantelijo o koga sam se ogrešio?? Šta sad ona oće od mog malog života??
-On otvori vrata ali samo petnest centimetara.
-Zdravo Vuče, čekaš li me i nakon 6 meseci? Stigla tvoja Gogica...šta je što mi ne otvoriš, imaš žensku, šta fali, nek nam napravi kafu, neću dugo, samo desetak dana, gde ti je keva? Pričala je i pričala i već je bila u predsoblju.
Lana izađe iz kupatila samo s peškirom smotanim u turban na mokroj kosi.
-Vuče, Vuče bubo lenja...gde ti je ogrtač a nemaš više ni ručnika čis...ooups, pokuša ona da sakrije što se nije dalo sakriti.
Djurdjica proguta knedlu, ali i Lana...
Vuk poželi da sve ovo samo sanja...Patak ispod čaršava se uzjoguni...


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

HA HA HA HA, prebrisaću zadnju rečenicu AAAAAAAAAAAAAA, Naš Vuk ispade pravi ženskaroš HA HA HA HAAAAAAAAAA!!!!

_________________

a Vuk k'o Vuk stari prevrerznjak pomisli kako bi ih sad obadvije svalio u postehiju majko moja mila....no misli su jedno a stanje je bili hafifno
Lani puce fil ne htjedose nista slusati pokupila se i izjurila van i ne lezi vraze gdje ce nego pravo kod pabla u kafanu i svrata rece daj mi kratku kafu i jedan jeger.....

Stižeeeeem, doviknu Pablo i donese dve

Ajde popiću i ja s tobom jednu. Pričaj šta si ko pokisla. Slušam.
- Ko je Gordana?
- Koja Gordana?
- Pablo, ne pravi se ludji nego što si!!
- O čemu se radi? Stvori se Dragana i zagli Pabla.
- Pusti, sačekaj sad, reče Pablo.
- A gde je Vučić, procvrkuta Dragana?
- Ajd nam donesi po jegera reče Pablo.
- Ko je Gordana, ponovi Lana?
- A Gogaaaa...reče Dragana...ona manekenka kratke crne kose??
- Da. Ona. Reče Lana.
- Hi hi hi, nisam pakosna ali...ona nema sise, ravna je ko daska, reče Dragana cerekajući se

_________________

Goga ti je moja Lano jedna od Vukovih ranijih sevaljki(namjerno bocka) nadam se da te to nece povrijediti jer ako si pametna neces cackati po njegovoj proslosti........

- Pa eto, ajd' reci, reci Pablo kakva je Gordana zainati se Dragana.
- Štooo. Šta joj fali?
- Fale joj sise, reče Dragana isturajući uvredjeno svoj dekolte.
Jadna Lana je kolutala očima i slušala kako joj pristaju na muku.
- Kakva ti je ona riba, reče Dragana opet uvredjeno.
- Meni je ona baš dobra riba, reče Pablo uvlačeći glavu u ramena, ja joj ne bih oprostio.
- Pa ja, a šta sam ti ja, kakva sam ti ja?
- Ti si mi moja maca i kuca i zeko, reče Pablo, ti si najbolja riba. Ti si moja riba.
- Daj mi nešto da popijem, reče Lana Dragani.
- Sad ću ja tebi nešto smućkati, namignu Dragana Pablu i ode do šanka vrckajući na radost par muških gostiju.

_________________