Ne znam da li ste ovo prije čitali ili je već postojala ova tema (ako jeste zamolio bi moderatora da ovu temu obriše), ali evo ja kad sam pročitao ostao sam pod utiskom..
Ovo je priča (preuzeta sa serbiancafea) jednog momka iz Beograda... :
Citiraj:
...Moje ime nije bitno
Tada sam imao 26 godina. Bio sam veoma uspesan, pri kraju studija, sa honorarnim poslom koji mi je donosio mnogo vise para za dzeparac nego sto mi je trebalo. Rekreativno sam se bavio sportom i dobro sam izgledao. Narocito sam bio ponosan na plocice na stomaku, na kojima sam dugo radio nakog bolnog raskida duge veze.
Moja devojka bila je slatka, vitka i veoma prijatna. Drustvo je obozavalo. Svremena na vreme radila je promocije i bila na poslednjoj godini ekonomije. Fino smo se slagali. Seks je bio odlican.
Tada sam imao mnogo hobija. Bio sam poprilicno svestran I veliki hedonista. Voleo sam da ugadjam sebi.
Imao sam najbolje prijatelje koje je svet mogao da iznedri. Toliko sam bio ponosan na njih, da kad bi me neko pitao sta je najvrednije sto sam postigao u zivotu, odogovorio bih: prijatelji.
Odnosi sa roditeljima bili su sjajni. Narocito sam bio ponosan na svog mladjeg brata koji mozda nije voleo da uci, ali je izrastao u odlicnog coveka.
Sve u svemu bio sam mlad, uspesan i perspektivan momak. Uvek nasmejan, sa samo jednim oziljkom na dusi, od raskida duge veze. Ali oziljak se zacelio i sada mi je samo davao na smeku. Devojke su sada u ocima videle da ispred sebe imaju iskusnog momka. I mudrost koju sam pokupio boreci se za sebe tih par meseci posle raskida, sada se cula u svakoj mojoj reci. Bio sam smireniji, i tacno sam znao sta zelim od zivota - da ga zivim.
I to sam i radio.
Jelenu sam upoznao na moru.
Bila je prava mala eksplozija lepote, duge plave kose, zelenih ociju, uvek u leprsavim haljinama vsetlih boja, tako da joj se vide savrsene, preplanule noge.
Od sve price okolnih momaka, moja je bila najzanimljivija. Par noci smo se vidjali u kaficu na plazi, plesali zajedno, smejali se, i trece vece se poljubili. To vece vodili smo ljubav medju stenama plaze tako divlje, da sam imao modrice po celom telu. Moram priznati da sa devojkom sa kojom sam tada bio u vezi dugoj par meseci, takva vrsta strasti nije postojala. Ili je mozda postojala na pocetku, sada se vise ne secam.
Jelena je bila apsolvent prava. Izuzetno negovana, mirisne kose i nestvarno belih, zdravih zuba. Mirisi njene koze i njenih tecnosti prosto su pozivali na blud. Secam se da sam umeo sam da lezim na krevetu ili u kadi i da se zadovoljim samo premetajuci njene mirise po glavi. Svidjalo mi se dodir njene koze, i nacin na koji je rekla: "Po usnama" kada sam je pitao gde zeli da svrsim.
Sve u svemu, zmaj od devojke.
Kasnije bi se ponovo sreli u onom kaficu i samo zagonetno nasmesili jedno drugome,
I prijala mi je ta mistika.
Nismo razmenili ni telefone, ni kontakt. Nismo ni trebali. To je bio savrsen trenutak, i to je to. Iskusan, znao sam to, ocigledno i ona.
Par noci kasnije otisao sam nazad za Beograd.
Sa tadasnjom devojkom sam odmah raskinuo. Jednostavno, dugo me je pratio imidz momka koji vara svoje devojke, i mada se na to nisam obazirao jer sam bio cist sam sa sobom, iskustvo iz duge veze naucilo me je da devojke mnogo toga vide, a jos vise pretpostavljaju. I na kraju, nisam zeleo da nastavim vezu u lazi. Nije mi bilo tesko da smislim neki razlog, i da se rastanemo koliko toliko normalno.
Da sam zarazen HIV virusom saznao sam slucajno, dok sam davao krv. Eto, zeleo sam da napravim neku dobru stvar, i nekome da spasim zivot.
Ispostavilo se da sam mogao da ga oduzmem. Srecom, par veza posle Jelene imale su uslov: seks sa prezervativom. I to ne zbog bolesti, vec zbog nezeljene trudnoce. Devojke ponekad imaju srece.
Ponekad ne.
Nista vise nema smisla. Zasto zavrsavati fakultet? Zasto da ono malo dana koji su mi preostali provedem u ucenju, kada me to gradivo ionako ne zanima?
Idem na more, zezam se, izlazim.
Ponekad se sav smracim kada vidim neku slatku devojku za koju mislim da bih mogao da je osvojim. Alil ne dozvoljavam ni poljubac.
Ne zelim da jos neko place nad zutim papirom na kome pishe "pozitivan"
... i tako. Virus je jos uvek neaktivan. Drugim recima, vodim normalan zivot. Niko ne zna, ionako sam davao krv pod laznim imenom. A da me pitate zasto sam dao lazno ime, ne bih umeo da odogovorim - ali, kao da sam znao. Javili su mi na mob, pripejd, koji nije registrovan. Bio sam jos jednom, da bi bili sigurni. Bili su sigurni, to nije stvar sa kojom se gresi.
Kako znam da je Jelena?
Vec sam davao krv, pre nje.
I potrazio sam je, preko fakulteta.
Jelena je pre tri meseca preminula. I to ne od side, vec od upale pluca. Ali upala pluca je ubila jer njeno telo, izmuceno virusom side nije moglo da se bori. Njeni roditelji, koji su mi rekli sve to, licili su na aveti. Borba sa bolescu iscrpela ih je do krajnjih granica. Bio sam siguran da svoje roditelje necu uvlaciti u istu situaciju. Ne znam da li je znala to leto da je zarazena. Nije ni bitno. Secanje na taj savrseni seks ce mi trajati dok sam ziv.
Jedino je problem sto to nece biti dugo...
E i da. Svi moji uspesi, divljenje drugih zbog dobrih riba i pare, sada mi ne znace mnogo. Nikome ne smem da kazem, ali i pazim da ne dolazim u situaciju da neko dodje u kontakt sa mojom krvlju. I nemam seks. Nemam ni devojku. A nemam ni interesa za hobije, ili sport. Jednostavno sedim i cekam da se desi.
I tu i tamo ispricam burazeru zasto je dobro nositi prezervativ u novcaniku. I nikad nema bara za prezervative, ali ja mu ih kupujem i guram u jaknu, maltene svakodnevno. I malo me cudno gleda zbog toga, ali prezivecu
Mislim, njegov pogled.
Samo jedno mi je zao.
Znate i sta, zar ne?
Ako ne, onda procitajte tekst iz pocetka.
I jako bitno: imao sam mnogo devojaka. I mnogo seksa. I nijednog se ne secam. I ako me sad pitas, dao bih SAV taj seks, makar do 27 godine ostao nevin, samo da sam zdrav.
I odreci se jednog seksa zarad ostatka zivota, kada ti prezervativ nije pri ruci, potpuno je logicno.
Samo ne znam sta mi je bilo tog dana, jer sve sam o sidi znao i ranije.
Ako si izvukao nesto iz moje price, lepo. Ako nisi, onda si budala kao i ja. Mozes da se nerviras, da psujes ili da places - na kraju ces sedeti i gledati belo u daljinu, i pitati se zasto bas ti...
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
što bi se u narodu reklo "zamirisalaa mu" pa se čovjek nije snašao!
