banjalukaforum.com

Evo šta kaže Vladeta Jerotić..

sa rastko.org.yu
(предаје Пастирску психологију и медицину на Теолошком факултету у Београду.

Јеротић је развио обимну и плодну публицистичку делатност из граничних области религије и психотерапије и философије и психијатрије. Такође је одржао предавања из психијатрије, религије и књижевности у готово свим већим градовима Југославије. )

http://www.iskon.co.yu/5/jerotic_l.html

_________________
http://www.slobodnajugoslavija.com/forum

Само укратко ћу се осврнути на ово, јер није то тема овог топика. У Библији нигде не налазимо да човек може да је разуме сам је читајући. Они који се позивају на "само Библија" (Сола Скриптура) падају управо на тој чињеници тврдећу нешто што не пише у Библији.

Елем, у Библији налазимо да је за разумевање Писма потребна или Божја интервенција: (Luka 24,45) Tada im otvori um da razumiju pismo. , или упута оног коме је ум за разумевање отворен од стране Бога: (Dela. 8,30) A Filip pritrčavši ču ga gdje čita proroka Isaiju, i reče: a razumiješ li što čitaš? 31 A on reče: kako bih mogao razumjeti ako me ko ne uputi?

Ето како се управо Писмом докаже једна од основних заблуда протестанта.

----------------------------------------

Вратимо се на тему...

Наша свест о парохији као светој тајни је веома смањена. Главни разлог за то је слабљење везе љубави међу људима и постепено губљење разумевања и свести о Цркви, шта је то Црква и која јој је мисија. Као резултат тога, Црква међу људима почиње да се разумева као теоретска апстракција. Конкретно, опипљиво и истинско значење Цркве и парохије се ретко налази.

Православни живот се не може замислити без парохије, као што се ни спортиста не може такмичити ван стадијума, репрезентације или сале, а ако би то и чинио, не би могао да прими награду или признање. Парохија је управо тај "стадијум" или "спортски тим" Православног живота. Чак и у монаштву, парохију представља манастир. Центар Хришћанског живота се увек налази у општежићу (заједничком животу), у коме Хришћанин остварује 2. Божју заповест да љуби своје ближње као самог себе, као особене, конкретне личности, са свим својим врлинама и манама. Да би то постигао, он мора да једногласно исповеда исту веру као и његови ближњи, праштајући им и молећи њихов опроштај.

У данашње време, када говоримо о парохији, често мислимо на свештеника и црквену управу. Парохијани су углавном безимени појединци, неповезани међу собом. Под таквим околностима, тешко да се може достићи Хришћански начин живота. Није ни чудо што многи одлазе из Цркве заведени убиственим јересима, секташтвом и окултним групама, са погубним последицама.

Шта је могући разлог и узрок таквог општег стања конкретно на Балкану? Можемо навести барем два могућа:
-----------------------------------------------------------
- Општи отпад од Бога изазван 50-годишњом владавином комуниста. Треба сачекати наредних 50 година па се осврнути да видимо да ли је реверзни процес поврата народа Богу и Његовој Цркви успео.

- Остварење библијског пророчанства да ће у задње време "охладнети љубав многих".
-----------------------------------------------------------
Многи секташи ће за такво стање оптужити Цркву као "недовољно агилну", и тиме "оправдавати" постојање секти, које су управо ту да би "поправиле стање". То је једна од основних философија опстајања секти... Они секташи код којих је остала барем трунка свести и савести, ипак ће дати Цркви онолико времена колико јој је било забрањено да пружа руке према народу, а то ће бити - 50 година.

_________________
Маран Ата

...

E, dajte da se ova tema odstampa u novine...

@duhovni prijatelj _ Eto vidis nikada nisam na taj nacin razmisljao... a trbao sam.

@Dak _ E, kad bi znao koliko si mi opet pomogao ovim zadnjim postom, onda bi... pa ne znam, sta rade ljudi kada naprave nesto dobro i uzvrati im se zahvalnoscu? Bude im drago Eto, bilo bi ti drago. Puno. Potvrdio si i fino srocio sve ono sto sam ja osjecao, a nisam znao ili smio (sam sebi) to reci. Sad sam tuzan, jebiga ne znam zasto. Znas ono, kad nesto radis, a ni ne pomislis na to kakvog to uticaja ima na druge, a onda saznas kako je neko tebi drag plakao zbog toga, i bude ti krivo sto je to zbog tebe. Samo je sad nekako gore. A taj ko je bio povrijedjen sam opet valjda ja. E tako ti nekako ja to sad. Al ne placem
Ja ne znam sta vise da komentarisem...Sve si jasno napisao. Tako je kako je, pa ko voli nek izvoli... Ja volim al ne mogu. Valjda sam picka, sta li? A moci cu jednom valjda. Eee Dak...ubio si me, svaka ti cast. Eto kad me sramota mene samog sad.

_________________
Đuro je divan.

Zaista odličan post Dak

Knjigu "Ljudi laži" sam čitao, i sjećam se da mi je taj dio o zločinu u Vijetnamu ostao upečatljiv, kasnije sam poželio i da ga imam u elektronskom formatu pa da ga mogu podijeti sa drugima, recimo putem foruma, ali sam knjigu već vratio. Bila mi je zanimljiva njegova analiza zašto je Amerika uopšte povela taj rat, nešto oko toga.

Wow ! Vrlo je moguce da si u pravu.

Koliko je samo beskorisnih knjiga napisano na ovom svijetu. A tek koliko mnogo njih su imale velikog uticaja na ljude. Kako bi dobro bilo da imamo jos ograniceniju memoriju od ove koja nam je data.

Zamisli da se svaki dan probudis bez znanja o svemu prethodnom, a da ti ostane sposobnost rasudjivanja i intelektualni potencijal. Nekako mislim da bi cijeli svijet iznenada izgledao mnogo drugacije. Mnogo ljepse. Cini mi se da na nas presudno uticu saznanja kojima je pridruzena znacajna emocionalna energija. I onda se desava " koliko povuces oprugu, toliki odskok dobijes ". Trcanje unutar kruga tacno odredjenog obima. A izvan toga sto rece Androgin je ljubav i tisina.



Prekrasno. Hvala ti na ovom postu.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Тако је то у паганизму... "свети стомак" и "лечење сопственим напорима". Нигде Бога.

(Mar. 2,17) I čuvši Isus reče im: ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni. Ja nijesam došao da dozovem pravednike no grješnike na pokajanje.

Из овога се види које лечење је битно.

_________________
Маран Ата

e MA, stvarno ne znam da li da se smijem ili placem

_________________
Đuro je divan.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

За муву зунзару....

Luka 4,2. I četrdeset dana kuša ga đavo, i ne jede ništa za to dana; i kad se oni navršiše, onda ogladnje,


Mat. 4,4. ...ne živi čovjek o samom hljebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božijih.

_________________
Маран Ата

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Мојсије је постио два пута по четрдесет дана не једући и не пијући воде пре него је добио камене плоче закона...

Господ Исус христос је постио 40 дана без јела и пића у пустињи.

Свети Теофил је постио 40 дана...
Свети Герасим исто...

Све "будале", а ти "паметна".

_________________
Маран Ата

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Nisam bas siguran za gore navedene duzine postova bez vode. Moj "rekord" je 9 dana bez hrane. Vodu sam pio u malim kolicinama. Iskustvo je stvarno zanimljivo. Pogotovo kad se uspije "pregurati" cetvrti dan. Onda se izgubi volja i zelja za jelom i lagano ulazi u neko blago euforicno stanje.
U svjetlu posta , interesantni su bretarijanci koji uopste ne jedu i zive od Svjetlosti. Tako oni kazu.Nista ne vjerujem dok sam ne provjerim.

_________________
"Ako zelis da nastavis svoj razvoj, u jednom
trenutku moras poceti da obucavas druge ljude"

Gurdjijev

Свети Теофил и Герасим нису библијски ликови, него Православни оци. А колики је мој "рекорд", небитно је. Православни се са својом аскезом никада не хвале, и то спада у домен личних ствари.

Свако треба да пости онолико колико може и мисли да треба. Божја Црква је одредила колико здрав човек може и треба да пости, а све преко тога је ствар личног избора и жеље. Око додатних постова се увек треба посаветовати са духовником, јер постоје многе замке уколико се крене даље. Добар пример је и ово што овај изнад назва стање "благом еуфоријом", јер пост уводи човека у смирење, а не у еуфорију.

Чак нам и Библија сведочи да смо у посту увек изложени искушењима. Нечастиви се усудио и самог Исуса христа да искушава и то управо у току Његовог поста. То не значи да смо рањивији у посту, него је резултат потребе нечастивог да нас спречи у нашем покушају да се приближимо Богу, што и јесте суштина поста.

_________________
Маран Ата

Ево шта о православљу каже ОПЋИ РЕЛИГИЈСКИ ЛЕКСИКОН. Специјално за друга Вадера

Православље је хришћански огранак који признаје седам првих концила (у хришћанству, црквени сабор бискупа и теолога окупљених ради рјешавања проблема црквене науке и дисциплине; назива се и синод) ; уз католичанство и протестантизам православље је најбројнија хришћанска конфесија (око 218 милиона чланова). Назив православље се усталио као противтежа јереси, с којом је источно хришћанство било у сталном спорењу. Православље се одвојило од католичанства 1054. године. За разлику од католичанства које је организовано као јединствена и наднационална Католичка црква, православље се рашчланило на поједине православне цркве, организоване на начелу саборности и аутокефалности.

Православна догматика усредоточена је на науку о Тројству, Христу, Богородици и богочовјештву, те прихвата догме дефинисане на седам првих васељенских сабора. Од католика се православци разликују по учењу о произилажењу Светог Духа и немају науку о чистилишту. Док се у западном хришћанству спасење схвата као оправдање, оно је у православљу схваћено као заједништво са Богом. Православље не признаје папин примат и учење о безгрешном зачећу и Маријином узнесењу на небо.

Поштовање божанског у православљу усредоточено је на литургију и свете тајне. Премда у православљу нема строге разлике између сакрамента и сакраменталија, послије контроверзи са католичанством усталило се седам сакрамената. Потрвда се прима одмах након крштења, а причест у обје прилике (квасни хљеб и вино). Еухаристија је задржала ранохришћанску амбивалентност (двострукост), за катекумене и вјернике. Док католичанство наглашава жртвену нарав еухаристије, православље истиче цјелокупност спасења које она означава. Свети ред има три степена: ђакон, презбитер и епископ. Црквени простор је мјесто на којем се одржава литургија па је украшен иконама, мозаицима и фрескама, али је без кипова. Црквено пјевање (појање) богато је и издиференцирано, без инструмената. У православљу преовладава византијски обред, а језици су грчки, црквенословенски, румунски и грузијски.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Црквена организација произилази из православног поимања цркве, која је духовна и друштвена стварност. Поједине православне цркве организују се по начелу саборности и аутокефалности, а могу бити аутономне и аутокефалне, канонски признате и непризнате. Основна црквена управна јединица је епархија којом управља епископ. Епархија се дијели на парохије, а појединим парохијама управља парох. Више епархија чини архиепископију, којом управља архиепископ. Епископ или архиепископ важнијег града носе титулу митропилита. Црквама патријаршког ранга управља патријарх. Црквени поглавари се бирају на светом синоду, управном тијелу аутономне цркве. Православну вјерску заједницу творе лаици, монаци и свештенство.

Православна теологија се развила на традицији источних цркевних отаца, који су библијске слике настојали пререћи неоплатонистичким појмом. Док је западнохришћанска теологија обиљежена правним поимањем, истоћнохришћанска теологија прожета је мистиком. Стога средишњи појам православне теологије није праведност и оправдање, већ љубав и заједништво са Богом. Средишње теме источне патристике су теоза, поновно рођење, ново стварање, васкрснуће, преображење човјека и космоса.

Православна мистика и духовност произашле су из темељних догматских и теолошких правосавних начела. Мистика у православљу прожима поимање цркве, сакрамента и духовности. Новозавјетног је поријекла, свој теолошки израз је пронашла у источним црквеним очевима. Православна духовност се темељи на духовном искуству ранохришћанских аскета и атоског монаштва. Док је сваки вјерник позван на спасење судјеловањем у литургији и примањем светих тајни, монах аскет иде посебним духовним путем, путем издвајања из свијета, аскезом и контемплацијом. У правсолавној духовности разликују се три степена: очишћење од страсти, контемплација и сједињавање са Богом. У овој идеји преовладава начело сталног духовног успињања, будући да је Бог недоступан и недохватљив, идући према њему душа је у сталном успону, у времену и вјечности.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Samo nešto o milosrđu.Za mene je to bezuvjetna ljuba-ljubav koja prašta svaki dan svakome ne moja ljubav,moja država.moja crkva ,..ljubav uvijek i za sve.

Da, to je nešto o čemu svi pričaju, a niko nije vidio kako izgleda.
Tu sve rasprave treba da prestanu, ali baš zbog toga se kolutaju i dalje.
Kao trofej koji staviš u vitrinu koju otvaraš po potrebi...probaj ga nositi svaki dan oko vrata i ne zamrziti.

_________________
meet me on the other side
where as a rose I will wake
though blind I'll follow every step you take...

Čime kopate bajate teme? Krampom il' lopatom?

_________________
Kultne teme banjaluka foruma