И опет тај Вучко ...
* Стооој, куда сте навалили момчадијо? * Стали смо. Добар дан. Помаже Бог! Ја сам Никола, нови сам овдје. Ови момци иза мене су дошли са мном. Речено нам је да се јавимо Бранку и да ће нас он распоредити? * Ко вас је послао? * Они из команде. Онај Војислав. * Ма да. Јесу ли вас бар питали јесте ли гладни или жедни? И какве су вам то униформе? Хладно је овдје дјецо. * Нисмо ми дјеца, пунољетни смо сви! * А, јел? Нисте дјеца? Па шта сте, ако се смије знати? * Ми смо млади војници и дошли смо да вас замијенимо. * Да нас замијените, кажеш? Ви сте дошли, а ми да идемо? * Бориша, шта се дешава, ко су момци? * Е, мој Бранко, видиш да нам је стигла смјена! Сила балава је стигла, јадна нам је мајка... * Здраво момци. Ја сам Бранко Павић, поручник, командир 1. чете 2. Батаљона, али то овдје не игра велику улогу. Сви смо исти. Пођите за мном до 9-ке, то је командни ров. Уђите да се угријете и нешто поједете. Данас је слава нашем доктору Симићу, послали су његови нешто хране и пића од куће, да се обиљежи слава. Доктореее, ево ти гостију. * Оооо, добро ми дошли јунаци! Пуно вас је, одакле избијате толики? * Боље вас нашли докторе. Послали су нас из команде да вас замијенимо. * Ма не питам те сине то, него одакле сте? Општина, село? * Има нас са свих страна докторе. Ја сам Никола, из Билеће сам, овај жућо је Душко, он је из Теслића, Бојан је из Бања Луке, Словенац је из Дрвара, рођен је у Марибору па га зовемо Словенац, а име му је Драгиша. Овај куштрави црни, Љубиша, он је из Фоче, Мишо је Невесињац, Марко из Кнежева, хајде представите се сами, нисам вам ја адвокат! Ја сам Милан, Прњавор. Ја сам Велемир из Крупе, Душан, Зоран, Миленко, Жељко, Ведран, Марио, Миломир... Браћо, ето их испод вас!!! Трчи горе према 7-ици. Дјецо лезитеее... Нисмо ми дјеца!!!
... Докторе, докторе Симићу, хоће ли се извући неко од те дјеце? * Бранко, нису ово дјеца, ово су јунаци. Јунаци се не извлаче, овакви јунаци се у славама спомињу... Донесите ми воде, да им оперем лица, не могу их овако кућама послати...
* Деда,деда, упали свијећу, изгориће ти прсти! Што набрајаш та имена? Деда, опет плачеш... Мама, зашто деда сваки пут плаче када пали славску свијећу и зашто понавља иста имена и мјеста? Ујко, зашто деда плаче? И зашто стално трља руке, као да их пере од нечега? * Весна, помози тати да упали свијећу. Дачо, дођи овамо. Твој деда је био доктор у рату. Једну је славу, нашег Светог Стефана, дочекао на линији. Славио је са ратним друговима. Тај дан стигла им је смјена младе војске, момчићи, дјечаци, нису били старији од тебе. Ма дјеца су били. * Нису дјеца Мирославе! Јунаци су то моји били. * Добро тата, опрости ми. Деда није никада пуно причао о томе, али стално понавља да они нису стигли у замјену, угасила би се наша славска свијећа. * Како то угасила? * Они су замијенили своје животе за дедину славу, за нашу славу, за наше животе, за ово што имамо данас. А, руке? Не трља он руке, он скида крв младих војника, а та се крв не може опрати, јер тече и даље док је нас и док је наше славе... Не пере се јуначка крв. * Ујко, баш ми је жао. Деда, ја ћу запалити свијећу, нисам дијете. Деда, срећна ти слава.
Никола, Душко, Бојане, Словенац Драгиша, Љубиша, Мишо, Марко, Милане, Велемире, Душане, Зоране, Миленко, Жељко, Ведране, Марио, Миломире... Срећна вам... Вјечна вам слава... Срећно ти било Републико Српска... Вучић Бранислав Вучко 1. Оклопна бригада ВРС 9. Јануар 2025. године
_________________ 1.If in doubt , flat out ! 2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.
|