"Thrust termination" по овоме иде негдје на 1/3 путање (ICBM је у питању).
Што се тиче хиперсоничних, мислим да је њихова суштина прије свега у ономе што им име говори, а то је хиперсонична брзина
И суперсоничне ракете такође могу бити маневрабилне, па рецимо, Искандер јесте, ATACMS јесте.
Не знам шта је био највећи изазов у прављењу хиперсоничних, можда материјали, због огромних температура. Руси су експерти за употребу титанијума, можда су зато први успјели направити хиперсоничну.
Шта ја паметујем, кад има ЧетЏипити:
Citiraj:
Конструисање хиперсоничних ракета представља изузетно сложен технолошки изазов, због чега само мали број земаља, као што су Русија и Кина, имају оперативне хиперсоничне системе, док чак и технолошки напредне земље попут Сједињених Америчких Држава још увек раде на њиховом развоју. Ево неких од главних техничких изазова који стоје на путу развоја хиперсоничних ракета:
1. Аеродинамички и термички изазови
Високе брзине: Хиперсоничне ракете лете брзинама већим од пет пута брже од звука (Мах 5), што доводи до екстремних аеродинамичких сила. При овим брзинама ракете морају бити способне да се одупру огромном отпору ваздуха и турбуленцијама.
Загревање услед трења: Хиперсоничне брзине изазивају трење са ваздухом, које генерише огромне количине топлоте. Температура на површини ракете може достићи неколико хиљада степени Целзијуса, што доводи до потенцијалног топљења или оштећења материјала. Развој термоотпорних материјала и система хлађења је од кључног значаја.
2. Погони и гориви системи
Хиперсонични мотори: Један од главних проблема је развој одговарајућег погона. Конвенционални млазни мотори не могу функционисати на тим брзинама. Потребни су специјални мотори, као што су скрамџет мотори (supersonic combustion ramjet), који сагоревају гориво у надзвучним условима. Овакви мотори су технолошки изузетно сложени и тешки за стабилизацију при великим брзинама.
Горива: Потребно је развијати нове типове горива и сагоревања које ће бити довољно ефикасно, стабилно и моћи да обезбеди довољну брзину на великим висинама.
3. Навигација и контролни системи
Прецизност при високим брзинама: Вођење и контрола хиперсоничне ракете је много сложеније него код конвенционалних ракета. Због великих брзина, свака мала грешка у навигацији може довести до значајних промашаја. Системи за навођење морају бити изузетно осетљиви и прецизни.
Електронски системи: Електронски системи за контролу лета морају бити у стању да раде у изузетно неповољним условима - под великим температурама и притисцима. Такође, потребно је развити системе који могу да издрже ефекте плазме који настају око ракете при тако великим брзинама и који могу да блокирају радио-сигнале.
4. Тестирање и симулација
Ограничења тестирања: Развој хиперсоничних ракета је такође ограничен доступним капацитетима за тестирање. Постизање хиперсоничних брзина у контролисаним условима је веома тешко и скупо. Мало је земаља које имају одговарајуће тестне тунеле или симулаторе који могу реплицирати такве услове, што отежава тестирање и финално усавршавање технологије.
5. Заштита података и технологије
Безбедносни ризици и одлив технологије: Хиперсонична технологија је стратегијски веома осетљива, па државе које развијају ову технологију улажу велике напоре да спрече њену крађу или одлив у друге земље. Технолошки напредак често укључује комплексне и заштићене иновације, а развој захтева велике ресурсе.
6. Цена и сложеност производње
Трошкови развоја и производње: Развој хиперсоничних ракета је изузетно скуп и захтева велику финансијску и технолошку инвестицију. Земље морају да улажу у инфраструктуру за истраживање и развој, тестирање, производњу и стручњаке који могу да савладају ову технологију. Због високе цене, чак и напредне земље често морају да одмере трошкове и користи.
Зашто их неке земље попут САД-а још увек нису успеле увести?
САД раде на развоју хиперсоничних ракета, али суочавају се са изазовима као што су:
Техничка сложеност: Иако САД имају најсавременију војну технологију, хиперсоничне ракете представљају нови ниво изазова који захтева детаљно тестирање и усавршавање.
Конкуренција у приоритетима: САД су истовремено ангажоване у развоју многих различитих одбрамбених система, укључујући кибернетичку одбрану, модернизацију војске и друге напредне технологије. Ресурси су ограничени, па хиперсонични развој мора да се такмичи са другим приоритетима.
Инфраструктурна ограничења: Тестирање хиперсоничних система је веома ограничено због сложености и трошкова изградње и коришћења хиперсоничних аеротунела.
Закључак:
Хиперсоничне ракете су један од највећих технолошких изазова модерне војне индустрије. Мало је земаља које имају потребну комбинацију научног знања, ресурса, инфраструктуре и технологије да их успешно развију. Велики технички изазови и високи трошкови доприносе томе да хиперсоничне ракете остају ексклузивно оружје у арсеналу само неколико земаља.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Svaka mjera ima protiv-mjeru.
