|
Po misljenju Boleta Gibojnera"..zlocinci su bili verbalno prijemcivi, na izgled pitomi". A zasto su bili takvi kakvim ih je opsiao?
U pravnoj drzavi i nisu mogli drukciji biti. Morali su postvovati zakone, a kako nisu mogli biti dobri sportisti, dobri studenti, dobri inezenji, ravnici, majstori, itd, to im je jedino ostalo da budu mirni i povuceni, u kontaktu sa ljudima susretljivi, jer su iskompleksirani sami sobom, mozda svojim izgledam, mozda svojom ogranicenoscu itd, pa je trebalo kompenziratni na neki nacinono ono sto nisu imali, pa su se zato predstavljali takvim kakvim ih Bole Gibojner opsia, i kakvim ih opisuju njihove komsije, obicni ljudi koji ne razumiju psihologiju ljudskog ponasanja.
Ali kada je prestala da funkcionise pravda drzava, kada su uvedena neka nova pravila, nek nove ratne norme, kada su se stvorili uslovi da svako pokaze svoju pravu cud, onda se taj nas iskompleksirani tip odjednom budi, prsi, jer sad on moze ono sto mnogi drugi ne mogu, on moze da ubija, siluje, otima, pali kuce, radnje, bogomolje itd, vjerovatno razmisljajuci otprilike ovako".... svi ste vi mislili da sam ja niko i nista, da sam ja glup i tup, nesposobnjakovic jedan, ali sad cete vi da vidite sta ja mogu, jer ja mogu sve ono sto drugi ne mogu". I eto on postaje neko i nesto, svi znaju njegova nedjela, o njemu se prica, ljudi ga se plase, a to mu pircinjava zadovoljstvo, jer on je sada neko i nesto, poznat, priznat i jos ga se ljudi boje.
Ali kad je prigustilo, sve to napuhano u njemu splasnu kao probusena lopta, ponovo se savi, pokusavajuci da bude uljudan-pitom, ali sada gleda da pobjegne, sto dalje, tamo negdje daleko, da ga niko ne prepozna, sto brze to bolje, sto dalje to jos bolje.
Zato se ne cudim sto ih hvataju po delekoj Argentini ili hladnom Subiru, jer treba pobjeci daleko, daleko, gdje ih niko nece prepoznati, pozvati po imenu, a onda pirjaviti. Ali ne bi tako, takve nadju i u misijoj rupi. Pozdrav Zah
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
