Popokatepetl je napisao:
Мислим да је проблем са овом логиком то што безочност и моћ посматра линеарно, али морални систем није линеаран. Са моћи свакако расте потенцијал за чињење већих неподопштина, али с друге стране и добрих ствари. Можда ти сад паркираш на трави зато што немаш других опција и притом дијелиш муку са 300 комшија, и ако би добио моћ задао би се да ријешиш проблем свима. (Знам и да је ово поприлично наивна перспектива узевши у обзир наш политички миље.)
Слажем се да је понашање много бољи индикатор неголи изборни програми. Како се неко понаша у саобраћају, продавници, кафићу, на улици, какав је према надређенима, подређенима, ђеци, старијима, могло би да одговори на већину питања о томе какав би могао бити као политичар.
Колега филозоф покушава завући филозофски и свака част.

Но, свакако, мој мисаони експеримент јесте кантовски, а Кант би се сложио са мном, јер просто моја је дужност да поштујем морални закон у мени баш као и звјездано небо нада мном. Али, и консеквенцијалисти, а то су ових 300 комшија, би морали да се сложе са мном, јер послљедице паркирања су опет више штетне него корисне. Тако да са моралне стране, иако морални систем није линеаран, моралније је не паркирати се мимо прописа (ко је читао Критику практичког ума сјећа се примјера човјека који је сваки мјесец давао одређену суму да помаже мање сретнима, па кад је и сам упао у недаће и даље је био морални императив да даје ту суму без обзира на све своје новонастале недаће).
И ту долазимо до поенте. Ја сам је некидан и сам изнио на теми о становима - ни ја сам нисам сигуран да уколико заиграм у колу са политичирама нећу промијенити своје ставове, који су тренутно јако морални и у теорији и у пракси.
У ситуацији сам да одлучујем о неким стварима за људе који су ми блиски - кум, пријатељ, родбина... И никад ми није пало на памет да, иако препознам њихове анонимизоване пријаве за нешто о чему ја одлучујем, макнем малим прстом да буду другачији од оних чије пријаве не могу препознати (мала смо држава, лако се неке ствари препознају). Ово моје понашање нико од вас не може видјети, јер је по својој природи анонимно. Али, упућује да сам фер и коректан. Засад је то добро и то моје понашање ме може довести до неких већих и моћнијих позиција. Да ли ћу одољети искушењу?
Зато је моја тврдња да онај који крши прописе, свјесно и са курцобољом, није материјал низашта - и он ће прије доћи у позицију моћи од мене који сам у себе сумњам. Тамо гдје добри сумњају у себе, а лоши немају сумње у своју исправност лако је закључити који ће имати више моћи.