Више је аспеката овог проблема. Када се догоде овакве појаве које је Никац пренио, та прича се увијек разводњава, релативизује, иде обавезна мантра "па свуда има тога". Међутим, није баш тако.
И ту мржњу неко храни, дозира. Ако погледамо иступе политичара те медијске натписе у Српској и фед.БиХ, постоји велика разлика. У фед.БиХ имамо константно протурање догађаја из 1990их, геноцид, агресија, "опсада Сарајева" постају обавезан дио дискурса о чему год била тема, чак ће и када се говори о спорту или умјетности то прешалтати (оно "у вријеме агресије...") на овај терен, једна хушкачка реторика која у континуитету траје од почетка 90их, тако држе у мобилности умове свог корпуса, но то увијек обавезно прерасте у излијеве мржње, и то води загорчавању живота оно мало Срба што је остало у фед.БиХ.
Други проблем Срба у фед.БиХ је институционални. Срби у фед.БиХ немају од кога добити подршку. Ту реално и Бања Лука а посебно Београд мало могу урадити, могу само скренути пажњу када се догоде овакве појаве.
Проблем Срба у фед.БиХ је и њихова мала бројност, по попису у фед.БиХ битише тек 56.570 Срба у фед.БиХ односно 1/10 од броја колико је живјело 1991., и изборни закон БиХ и Срби у фед.БиХ не могу добити своје легитимне представнике.
Било би добро да имају своје представнике у клубу Срба у Дому народа фед.БиХ, они би се итекако могли борити за те Србе, прије свега покретањем механизма заштите националног интереса.
Међутим тај клуб Срба никад није попуњен, по уставу фед.БиХ их следује 17, а има их 13. И од тих 13 тек троје су из српских партија, остали су "грађански Срби", тј из СДП-а (шесторица) и сличних партија.
Занимљив текст по овом проблему је објавио извјесни Душан Шеховац (
http://www.frontal.ba/blogovi/blog/6121 ... nskih-srba) и он закључије у тексту
Citiraj:
- да смо на најнижој тачки свих аспеката људског живота,
- да нам је положај изузетно тежак,
- да смо обесправљени и понижени,
- положај Срба у Федерацији БиХ је трагичан,
- да су нас представљали нелегитимни и лажни представници,
- да “наши” политички представници у Дому народа Парламента Федерације БиХ нису никад покренули питање виталног националног интереса,
- да су српски делегати штитили интересе својих политичких странака са сједиштем у ФБиХ, а не виталне интересе свога народа.
За Србе би било решење промјена изборног закона и формирање засебне изборне јединице у фед.БиХ из које би се бирао клуб Срба у фед.БиХ директно но то је апсолутно нереално.
Овако се може порадити да српске партије имају једну (српску) листу барем у оних шест кантона гдје би могли прећи цензус (3%), но поред оне тројице Срба из кантона 10, реално јако, јако тешко ће српске партије добити јоп неког у парламентима кантона самим тим (важније) и у клубу Срба ДН фед.БиХ, можда из пуно труда и добар рад на терену још двоје или троје, значи укупно 5-6 од 17, али то тренутно и није реално.
Тако да имамо парадокс, Србе у клубу Срба ДН парламента фед.БиХ представљају они "Срби" који ће радити увијек против српскин националних интереса а који богами попут оног Којовића воле све Србе називати четницима, што вам је тамошњем поимању горе него да вас назову најгорим зликовцима.
Од таквих Срби у фед.БиХ не могу очекивати ништа добро.
Што се тиче форумаша и грађана Српске, такође им не можемо помоћи, оно што можемо је да не будемо злуради и да не поручујемо "остали су у фед.БиХ, ко их јебе", што понекад имамо обичај. Можемо порадити да имамо више разумевања за те Србе, за њихову муку, иако наравно имамо и нашу.