<Enter_name> je napisao:
Ajmo redom, imamo bosanske srbe, što smo mi, jelte. Imamo srbijance. Vojvođani su mahom mađari. Kosovari su mahom šiptari. Crnogorci su sve samo ne srbi. I svaka od ovih cjelina djeluje kao sama za sebe. Mi osjećamo neku pripadnost Srbiji, a oni ne gaje neka pretjerana osjećanja prema nama. I taj naš osjećaj pripadnosti nam daje elan za sve ovo... unaprijed osuđeno na propast. Svjetu odgovara da mi budemo u Bosni, koja kao cjelina nikad neće biti srpska. A da će nam dati da se odcjepimo (koliko god to bila tvoja ili nečija želja) - neće. To je ona situacija gdje sam rekao da ćemo dobiti po 'čci, a u tom slučaju smo donji. Treba li nam to?
Лоше постављена конструкција.
Тај појам босански Срби је регионална одредница. Никаква другачија. И искључиво форсирана из центара пропаганде. Баш као и појама Србијанци. Кликс и остала говна то користе како би одвојили једна и друге Србе. Мислим зар уопште морамо водити полемику о тој вербалној пропаганди???? Замисли парадокс сарајевских пропагандних кругова - Срби су ови из Републике Српске ( у тренутку кад нису четници, геноцидаши, власи, православци), а они с друге стране Дрине су Србијанци...

ХАУ ЈЕС НО.
Србијанац, Шумадинац, Војвођанин, Сремац..... регионалне одреднице... Једнако као Подрињац, Крајишник....
Мислим да то заиста нема потребе објашњавати.
Извини, али једни велику глупост увиђам у твом закључку!
"Војвођани су махом мађари" - Јеси ли ти упознат са пописом Србије? Структуром Војводине? Или пак ову географску одредницу "Војвођани" - подразумијеваш под сви су Мађари тако декларисани?!
Косовари не постоје. Постоје Шиптари. Постоји отета српска територија. У Црној Гори живи око 200 хиљада Срба. Срба који Србију доживљавају Матицом.
Природно је да Срби осјећају припадност својој Матици. И највећи дио Срба из Србије нас не дијели. И не осјећа другачије. Е сад што ти путем медија чујеш скоро искључиво плаћенике из Сорошевих кругова и многобројних других бриселско-вашингтонских организација, то је већ друга ствар.
То шта некоме одговара, не треба да буде наш пут у продају властитог идентитета. Због вишевевјековне борбе за слободу, предака и унучади.
То да ли ћемо се ми одцијепити, одлучиће они највећи, глобални интереси, до тада нам преостаје да чекамо. Многи су дочекали, ваљда ћемо и ми. И ако не дочекамо, морамо пред унуке и нова поколења часно изаћи и рећи - ми нисмо, упркос свему, продали вјеру за вечеру.