banjalukaforum.com

MUP Crne Gore: Granica sa BiH je utvrđena
Beta | 25. 12. 2014. - 23:59h | Komentara: 0

Državna granica između Crne Gore i Bosne i Hercegovine je utvrđena i sa njenom linijom ranije su se saglasile nadležne komisije obe države, saopštilo je danas crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Povodom rezolucije o Sutorini (predeo u opštini Herceg Novi), koju je u parlamentarnu proceduru uputio bosansko-hercegovački poslanik Denis Bećirović, Ministarstvo unutrašnjih poslova je podsetilo da je razgraničenje dve države završeno i da se očekuje da će Crna Gora i BiH prve od bivših jugoslovenskih republika potpisati ugovor o međusobnoj državnoj granici.



Pregovori delegacija dve države o međusobnom razgraničenju trajali su od oktobra 2008. do maja ove godine, a vođeni su na osnovu katastarskih knjiga i u skladu sa stavom međunarodne zajednice da su bivše međurepubličke granice u bivšoj Jugoslaviji, nakon njihovog osamostaljenja, državne granice.



Celokupna državna granica između Crne Gore i BiH ucrtana je na 19 topografskih karata, sa spiskom koordinata svih prelomnih tačaka, od tromeđe Crne Gore, BiH i Srbije na severnom delu, do tromeđe Crne Gore, BiH i Hrvatske na južnom delu, piše u saopštenju crnogorskog Ministarstva unutrašnjih poslova.



Protokol o određivanju tromeđnih tačaka na graničnoj liniji potpisan je u Sarajevu, 2. oktobra 2003. godine, a Vlada Crne Gore je u junu ove godine usvojila izveštaj o vođenju pregovora sa BiH o utvrđivanju međudržavne granice.



Takođe, Veće ministara BiH, na sednici 6. novembra 2014. godine, utvrdilo je Predlog ugovora o državnoj granici između Crne Gore i BiH i sada je Ugovor o granici na daljoj proceduri kod Predsedništva BiH, saopštilo je crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.



Pitanje Sutorine, koja bi, na osnovu rezolucije bosansko-hercegovačkog poslanika, trebalo da pripadne Bosni i Hercegovini, nije pokrenuto ni na jednoj sednici komisija dve države koje su se do sada bavile utvrđivanjem državne granice.

Prema postignutom sporazumu Sutorina ostaje u Crnoj Gori,ali u Predstavničkom vijeću Parlamentarne skupštine BiH predložena je Rezolucija koja za cilj ima vraćanje teritorije Sutorine u granice BiH. Rezoluciju o Sutorini u parlamentarnu proceduru uputio je poslanik SDP-a Denis Bećirović.

On ističe da je suština Rezolucije utvrđivanje svih pravnih, istorijskih, geografskih i ekonomskih činjenica da bi se Sutorina vratila u granice BiH gdje je i bila sve do kraja Drugog svjetskog rata.

,,Mislim da postoje brojne činjenice i argumenti koji govore da je to dio BiH. Mi kao poslanici Predstavničkog vijeća Parlamentarne skupštine BiH pozvani smo da čivamo i branimo interese BiH.Želimo da gradimo dobrosusjedske odnose sa svim državama, uključujući i prijateljsku Crnu Goru, ali ne na štetu BiH'', kaže Bećirović.

U SDS-u smatraju da je pitanje sporazuma o granici između BiH i Crne Gore prebrzo dovedeno do kraja, jer očito da nisu poznate sve činjenice. Ističu da nema jasnih dokaza da je Skupština tadašnje Narodne Federativne Republike Jugoslavije usvojila odluku o pripajanju Sutorine Crnoj Gori.

,,Prijedlog SDS-a će biti da organizujemo Javnu raspravu da bismo imali kompletne podatke i sve činjenice bez prikrivanja.Ukoliko ta javna rasprava dovede do zaključka da Sutorina pripada BiH, a zna se da je ona nekada bila dio Okruga Trebinje, naravno da smo za to da Republici Srpskoj odnosno BiH pripadne taj dio teritorije.Spremni smo da se to pitanje otvori u Ovom Parlamentu'',ističe šef Kluba poslanika SDS-a u Predstavničkom vijeću Parlamentarne skupštine BiH Aleksandra Pandurević.

Predsjednik i poslanik Demokratske fronte i doskorašnji član Predsjedništva BiH Željko Komšić ističe da se pitanju Sutorine i granice dvije zemlje mora pristupiti oprezno.,,Pitanje granice je uvijek delikatno pitanje i sa tim se nikada ne treba igrati.

To se ne treba tako lako potezati jer bi i druga strana mogla uraditi to isto i dovesti u pitanje ono što smatrate već utvrđenim. Sutorina je po meni riješen problem.

To su riješili pregovarački timovi dvije zemlje'',kaže Komšić ali dodaje da je spreman da promijeni mišljenje ako neko iznese validne dokaze koji potvrđuju da BiH ima pravo na Sutorinu odnosno taj dio teritorije.BiH još uvijek nije definisala granicu ni sa susjednom Srbijom,ali ni sa Hrvatskom što predstavlja poseban problem nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.

BN TV

ЛАЗАНСКИ: Република Српска излази на море?

miroslav-lazanski-tribina

Ко год да је мислио да се Срби и Бошњаци у БиХ не могу никако да сложе, сада се преварио. Деда Мраз нам је за нову 2015. годину донео и најновији територијални спор у Европи, спор између БиХ и Црне Горе око малог комада земље на улазу у Бококоторски залив.

Тај стратешки комад земље носи име Суторина и стиснут је негде између Превлаке, која је хрватска територија, и општине Херцег Нови, којој сада и припада. На том простору живи, истина према попису из 2003. године, 607 становника који се већински изјашњавају као Срби.

Некада је Суторина катастарски улазила у састав среза Требиње, али је 1947. године друг Ђуро Пуцар-Стари у име БиХ својом вољом и без икаквог државног документа предао Суторину Црној Гори, односно друг Ђуро Пуцар Стари је наредио срезу Требиње да се катастарске књиге Суторине предају другу Блажу Јовановићу, који је књиге преузео у име Црне Горе. Има и оних који кажу да је Суторина само замењена за подручје Ловиште на Сутјесци.

Ипак, друг Ђуро Пуцар Стари је ушао у историју, као први човек на југословенским просторима који је тихо, скоро тајно и свакако подмукло променио aвнојевске границе наше миле отаџине. Тако га сада у Сарајеву оптужују и Бошњаци и Срби, само Хрвати мудро ћуте.

Сходно том историјском чину Руси сада не треба превише да се љуте на друга Никиту Хрушчова, који је такође самостално и без икакве државне одлуке предао 1954. године Крим Украјини.

Јер, друг Ђуро Пуцар Стари је то исто са Суторином урадио седам година пре друга Никите, мора да су ишли у исту школу и на време схватили да онај ко држи Крим држи цело Црно море, а онај ко држи Суторину држи улаз у Боку и целу Боку, а ко држи целу Боку држи и Отрант, а ко држи Отрант држи и цело Средоземно море, а ко држи Средоземно море држи и Суецки канал.

А ко држи Суецки канал држи и нафту, односно танкере с нафтом. Само не знам шта сада да држе када је цена нафте тако бедно пала…

Да, и друг Блажо Јовановић је због Суторине ушао у историју, додуше он је касније ушао у историју још једном, али тада по једном венцу. Који, истина, има везе са „Горским вијенцем”.

Јер када су делегације свих југословенских социјалистичких република полагале венац на новом маузолеју Његоша на Ловћену, на венцу, који је у име Црне Горе положио друг Блажо Јовановић, писало је: „Његошу од Блажа”.

Тој примопредаји катастарских књига стратешки важног места Суторина претходило је испитивање мишљења грађана дотичног места коме они желе да припадну, а тај је задатак у име ЦК СК БиХ добио друг Владо Шегрт, народни херој, иначе ратни командант 10. херцеговачке дивизије и чувени бацач бомби на италијанске тенкове у том крају.

Не знам како је испитивање народне воље обавио друг Шегрт, на који начин, да ли је ишао од куће до куће, онако демократски, или је друг Ђуро све већ унапред средио са другом Блажом. Па није ни било потребно куповати гласове грађана.

Мислим, ових у Суторини. А како и да купујете гласове, шта да им дате, кило шеђера у коцки и литар уља? Тада је наш народ био поносан, а уосталом евро још није ни постојао.

У Сарајеву сада тврде да су још 2006. године тражили покретање поступка међународне арбитраже по питању Суторине. Последња седница Председништва БиХ говори о поступку за преговоре ради закључивања уговора о државној граници између БиХ и Црне Горе.

Професор Факултета политичких наука у Сарајеву господин Суад Куртчехајић каже „да би коначна предаја места Суторине Црној Гори била велеиздаја”. Донедавни српски члан Председништва БиХ господин Небојша Радмановић рекао је „да поступак око утврђивања границе са Црном Гором мора бити рађен испочетка, иако је гранична линија на терену утврђена”.

Чему онда све испочетка? Професор Куртчехајић се позива на Берлински конгрес из 1878. године и тврди да је још тада био утврђен излазак БиХ на море код Неума и код Суторине, да је код стварања авнојевске Југославије БиХ имала најјасније границе и то оне утврђене Берлинским конгресом и да је председништво АВНОЈ-а на седници од 24. фебруара 1945. године донело одлуку да се у БиХ успоставе границе утврђене на Берлинском конгресу.

Професор Куртчехајић каже да за своје тврдње има доказе, да се ти докази о границама БиХ налазе у Бечу. Политички кругови у Сарајеву очекују по том питању сарадњу с Бечом, очекује се и да аустријски министар спољних послова Себастијан Курц помогне професору Куртчехајуићу око Суторине.

Неки кругови предлажу да Суторина добије статус дистрикта, као Брчко. Црна Гора све то одбија и сматра да је питање Суторине решено, односно да је то место одавно у Црној Гори. Испада да је друг Блажо правилно написао на венцу великом владици: „Његошу од Блажа”.

А авнојевске границе? Без авнојевске Југославије нема ни авнојевских граница. Бар не свуда, биће тога још…



Politika

Rijetki se danas sjećaju izjava jednog bivšeg i jednog sadašnjeg člana Predsjedništva BiH, Harisa Silajdžića i Željka Komšića, koji su nakon izbora 2006. godine najavili kako će narediti novoformiranoj Vladi FBiH, tada s SDA premijerom Nedžadom Brankovićem na čelu, da pred Međunarodnim sudom pokrene proces arbitraže i povratka Sutorine, drugog izlaza na more BiH, ali i Igala i Njivica, koji danas pripadaju Crnoj Gori, piše Dnevni avaz.

Berlinski kongres

- Sada je prigoda da se sa Crnom Gorom na pregovarački stol postavi jedno staro, nejasno granično poglavlje: izlaz BiH na more u Bokokotorskom zaljevu kod Sutorine - izjavljivao je tada Komšić, ali šest godina kasnije njegovi prvi saradnici, poput Damira Bećirovića, savjetnika za medije, prvi put čuju za to!?

Komšić je 2006. izjavio i da je BiH u Jugoslaviju unijela ovaj teritorij kao svoj i da nikada o trampi tog teritorija za neki drugi nije proveden nikakav referendum među stanovnicima BiH, koji su jedini prema međunarodnim zakonima mjerodavni odlučiti o poklanjanju svoje obale. On je kazao da je lako dokazivo da Crna Gora danas gospodari našim teritorijem.

- I površnim poznavateljima povijesti poznato je da je BiH, nakon Berlinskoga kongresa 1878. godine, zadržala dva izlaza na obalu Jadrana, utvrđena mirovnim pregovorima u Požarevcu 1718.: jedan kod naselja Neum i drugi na ulazu u Bokokotorski zaljev, u predjelu zvanom Sutorina. Klek i Sutorina pripali su od 1918. Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. To je trajalo do 1921., kada je Vidovdanskim ustavom Jugoslavija podijeljena na 33 oblasti. Enklava Klek i Sutorina pripale su Mostarskoj oblasti - govorio je tada Komšić, što su prenijeli brojni mediji.

No, sve je ostalo samo mrtvo slovo na papiru, a da se zaista poštovalo međunarodno pravo, Bosna i Hercegovina bi danas imala dva izlaza na more - Neum i Sutorinu. Međutim, Sutorina je 1946. godine pripojena Crnoj Gori navodnim usmenim dogovorom nekoliko komunističkih moćnika s bh. i crnogorske strane. O tome nema pisanog traga, a kao autori ove trampe državnim teritorijem navode se Đuro Pucar Stari i Avdo Humo iz BiH, te Blažo Jovanović iz Crne Gore.

Mit o telefonskoj "prodaji" sedam kilometara morske obale Sutorine obogaćen je i navodnim blagoslovom Josipa Broza Tita i Vladimira Bakarića. Tada je, navodno, naša zemlja u zamjenu za Sutorinu i obližnja naselja uz obalu (Sušćepan, Prijevor, Ratiševina, Igalo, Njivice i Toplu) dobila planinski masiv Maglić, te Kruševo i Vučevo!?

Činjenica da nema pisanog akta o zamjeni teritorija između tadašnje dvije jugoslavenske republike niti je proveden referendum među stanovnicima BiH kao međunarodni mjerodavni institut za ovakvu "trgovinu" ostavlja nas na nejasnom poglavlju granica između dviju današnjih balkanskih država.

Avnojevske granice

Povjesničar mr. Fikret Midžić, direktor Arhiva Unsko-sanskog kantona i dobar poznavalac bh. izlaza na more, kroz povijesne činjenice potvrđuje da su Neum-Klek i Sutorina u Bokokotorskom zaljevu dobili svoje međunarodno priznanje na Bečkom 1815. i Berlinskom kongresu 1878. godine.

Nejasno poglavlje granica između BiH i Crne Gore

Midžić pojašnjava kako je povijesno, zbog opasnosti od Mletačke republike, Dubrovačka republika uspostavila dva teritorijalna koridora, Neum-Klek i Sutorinu, koje je 1718. mirovnim pregovorima u Požarevcu dala Turskom carstvu u čijem sastavu je bio Bosanski ejalet.

- Odlukom Bečkog kongresa Dalmacija dolazi pod vlast Austrije, koja nije osporavala Bosanskom ejaletu ove izlaze na more, jer je na Bečkom kongresu bio potvrđen osmanlijski legitimitet - kaže za Avaz mr. Midžić.

On nabraja i veliki broj karata koje pokazuju Neum i Sutorinu kao dva izlaza na more; kartu K-22 Antonia de Zanchia iz 1821. godine, Album plovidbenih karata Jadranskog mora milanskog Vojnogeografskog instituta s kartama K 23 i K 24, koje egzaktno pokazuju oba tadašnja bh. izlaza na more, kartu K-26 pukovnika Bernarda Kaboge... Midžić dodaje da su dva izlaza na more Bosni i Hercegovini priznata i avnojevskim granicama s kojima je BiH dočekala kraj Drugog svjetskog rata. U tim granicama je BiH i 1992. međunarodno priznata.

- BiH je nakon Drugog svjetskog rata na kartama prikazivana s izlazom na more u Boki Kotorskoj kod Sutorine - tvrdi Fikret Midžić.

Razdoblje od 1945. do 1947., kada se, očigledno, netransparentno trgovalo teritorijem BiH kod Sutorine, nije potkrijepljeno dokumentima iz kojih je vidljiv takav rasplet. Naime, u februaru 1945. godine sekretar Predsjedništva AVNOJ-a Mile Peruničić predložio je kao kriterij za granice BiH stanje određeno Berlinskim kongresom, i prema tom kriteriju Neum i Sutorina pripali su BiH.

Pisani tragovi

U svibnju 1946. sekretar Skupšine FNRJ uputio je dopis federalnim jedinicama da mogu izvršiti korekcije granica i o tome dostaviti prijedloge i dokumentaciju. Međutim, o eventualnim pregovorima između BiH i Crne Gore od 1945. do 1947. nema pisanih tragova.

S tim u vezi Midžić za Avaz otkriva i do sada neobjavljeni dokument - Zapisnik sa sjednice Predsjedništva Prezidijuma Narodne skupštine NRBiH od 2. veljače 1949., kojoj su prisustvovali članovi Vlado Šegrt, dr. Jakov Grgurić, Sulejman Filipović i Novak Mastilović.

- Oni jednoglasno donose odluku o ukidanju i spajanju te izmjeni granica područja mjesnih narodnih odbora Trebinjskog sreza i o određivanju granica grada Trebinja. Vlado Šegrt kao predsjednik Prezidijuma je svojim partijskim kolegama tada pročitao akt Vlade NRBIH broj 1535/48 od 31. siječnja 1949. kojim je predložena ova izmjena granica Trebinjskog sreza - ističe Midžić i dodaje da je Sutorina pripadala Trebinjskom kotaru u sastavu tadašnje Zetske banovine nakon 1929. i zadržala se u Trebinjskom srezu i nakon Drugog svjetskog rata.

Hercegnovski kotar

Prvi dokumentirani zapis o Sutorini u sastavu Crne Gore pojavio se u svibnju 1947. Zakonom o administrativno-teritorijalnoj podjeli Crne Gore.

Tada je Hercegnovskom kotaru pripala općina Igalo, a u koju su ušla naselja Sutorina, Sušćepan, Prijevor i Ratiševina.

Vlasnici zemlje bili iz Trebinja

Površina Sutorine, za razliku od Neum-Kleka od oko 32,87 kvadratnih kilometara, manja je i iznosi 24,11 kvadratnih kilometara. U vrijeme kada je Dubrovčanin Bernard Kaboga 1832. godine za potrebe Austrije pravio karte i vršio mjerenja Neum-Kleka i Sutorine, jer je Austrija imala namjeru kupiti od Turskog carstva oba izlaza na more, u Sutorini je bilo 155 kuća i 465 stanovnika.

Vlasnici zemlje bili su iz Trebinja i to: Hasan-beg Resulbegović, Hadžija Cvitić, Arslan Agić, Selimović, Dizdarević, Hadži-paša Alijagić, Kurtović i Omeragić. Na sutorinskom terenu uzgajani su vinova loza, pšenica, zob i kukuruz.(Dnevnik.ba)

Objavljeno: 28.07.2012 - 15:33
UPOZORENJE!: Samo registrirani korisnici mogu komentirati sadržaj! Zabranjeno je vrijeđanje na rasnoj, spolnoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi. Nepridržavanjem ovog pravila riskirate ZABRANU PRISTUPA portalu Dnevnik.ba! Komentari su djelo i mišljenje posjetitelja portala. Dnevnik.ba ne odgovara za njih, kao ni za nastale reakcije!

A policajac tu kao slucajno?

Aj dont sej...

Uvijek tu ima policije koja čuva Ferhadiju.