Пошто је језик једна нестална материја, чије је агрегатно стање прије гасовито него чврсто, пошто се језичке норме непрестано мијењају, сходно непрестаним мијењањем правописа, нека вам овај језички приручник послужи као прва помоћ у рјешавању неких недоумица; ауторство свих недоумица треба приписати Клајну. Такође, у неком мањем обиму тема треба да послужи и као својеврсни рјечник синонима, барем што се тиче неких фреквентних ријечи у српском језику.
Citiraj:
Имена као Пера, Ива, Миша, Бора - мијењају се као именице женског рода на -а: од Пере, Пери, за Перу. У ијекавским крајевима ова имена гласе Перо, Иво и имају двојаку промјену. Француска мушка имена на -а боље је мијењати као именице мушког рода: Мара, Мараа, Марау. Ипак се за поједина имена користи "женска" промјена: Дима, Диме, Дими, Димин. У првом случају је дакле ријеч о двосложним мушким именима која се завршавају на самогласник и природно се поставља питање: ако је промјена имена Васко вазда у генитиву Васка, зашто то није досљедно и код имена Иво, Перо, Мишо? Зато што су та имена заправо хипокористици - Иво од Иван, Перо од Петар, Мишо од Михајло (најчешће); сходно томе то нису права имена, па је и промјена другачија.
Абориџини - не Абориџани.
аероклуб, аеромитинг, аерозагађење - увијек се пише заједно.
Афганистан - правилнији облик од код нас једино употребљивог Авганистан.
ага - за праве аге и бегове титула се послије имена пише са цртицом: Смаил-ага, Мехмед-ага. Ако се додаје само из поштовања или у шали, пише се састављено са именом: Авдага, Суљага.