Brak Radojicic -ATV je neraskidiv.
No to nije tema danasnje emisije, tema je BN, na koju Kusta ocito odavno ima - pik.
Evo jedne kolumne za Press, koja je stara vise od godinu dana. Znaci, tada izbora nije bilo ni u prici...
Citiraj:
KUSTOMANIJA(K) - Emir Kusturica
Kad narod voli
Kako je došlo do toga da se američkom ambasadoru u Sarajevu gospodinu Munu ne gadi SDS, politička partija Radovana Karadžića? Očevici tvrde da su neki od članova SDS-a česti gosti u američkoj ambasadi! O tome će, valjda, jednom, istorija reći koju reč ili, akobogda, "Vikiliks". Ja volim da pišem o sporednim stvarima!
Među njima je i priča o tome kako se na Balkanu pokvario ukus američkih zvaničnika. Šef Informativnog centra SAD gospodin Dejvid Mis osamdesetih godina je mrzio turbo-folk! U međuvremenu je taj žanr postao političko oružje! Iako ima onih koji tvrde da postoje i gore stvari. Jedan moj prijatelj tvrdi da je BN gori od kasetnih bombi koje je po nama prosuo NATO. Idu tako daleko da tvrde da TV BN truje našu decu trenutno više od osiromašenog uranijuma. Ali, ne treba preterivati!
Internacionalizam koji se osamdesetih godina gajio u pozorištu "Obala" privukao je i šefa Informativnog centra Amerike u Sarajevu, gospodina Dejvida Misa. Bio je poseban čovek - špijun - u to ne treba sumnjati, ali je imao jednu slabost! Njegovu "jenki dušu "je nagrizala pojava našeg turbo-folka. Nevešto je imitirao "trilere", i način na koji je Šaban Šaulić oponašao pevače iz Turske i Pakistana. Jednom sam se našalio sa njim i rekao: "To narod voli"!
- Narod ima da sluša ono što elita želi! Ima da sluša Mocarta, "Bitlse", Boba Dilana!
- Taj film nećeš ovde gledati, jarane. Ovde slušaju Bregovića!
- Nije ni to loše! - uzviknuo je, a ja sam dodao:
- Bregu slušaju do ponoći. Posle dvanaest u kafićima vade kasete sa rezervnom muzikom, pa onda do zore režu vene uz Radišu Uroševića i pevaju: "...Oprosti što se sećam svega, mnogo više nego bilo čega".
- Mrzim taj džank od muzike - jadao se Dejvid.
Hteo sam da mu umanjim bol. Ispričam mu kako moja majka često koristi reč "šuft" kada želi da nešto obeleži kao nepodnošljivo ružno! Ova reč je vratila osmeh na njegovo lice. Kada kažeš "šuft", svako slovo naglašava koliko je nakaradna pojava ta muzika koju Dejvid mrzi. Kasnije smo se sretali, a on bi prvo rekao: "Šuft", a onda se nasmejao.
Stvar sa "šuftom" je započeta u Šapcu, gde je tamošnja radio-stanica emitovala muzičke želje! Ono što se sviralo po šatrama i na Ibarskoj magistrali sada je moglo da se čuje na radiju. Učešće u programu su plaćali sami izvođači. Turbo-folk je stilski "zakucala" grupa "Južni vetar". Mile Bas je u narodnjake uveo električnu gitaru, a pevač Kemal Malovčić, koji je prethodno učio za hodžu, ozvaničio je trilere. Kada je formirana TV Pink u Beogradu, zvuk šabačkog radija je dobio sliku. Pred kamere su dovedene pevaljke. Prednjačile su one sa izgledom transvestita i kurvi, a kolege pevači su ličili na kriminalce! Stvar sa "šuftom" je dostizala vrhunac. Gledanost ili, kako Srbi vole da kažu, "šerovi" su rasli iz dana u dan, gazda Pinka se obogatio. Kada se posle pada Miloševića odrekao Mirjane Marković, stigao je čak u Vašington na molitveni doručak. TV Pink je imala zadatak da preko "šuft" muzike pridobije birače. "Šabački muzički genije" i njegovi kompozitori su na pozornicu Pinkovog "Grand šoua" istovarali muzičko smeće, iščeprkano iz kontejneraTurske, Pakistana, Grčke...
Narod voli! Narod gleda! Narod glasa!
Bijeljina nije htela da zaostane za Beogradom. Gospodin Trišić je stvorio Televiziju BN. Satelitski je povezao sve narode i religijske grupe, tačnije njegov program govori da je multietničko društvo u Bosni moguće. Na daljinu! Raseljeni muslimani, Srbi pa i poneki Hrvat su se složili u muzici koju je mrzio Dejvid Mis i povezani su "tajnom vezom" koja bi mogla da stane u definiciju "šufta".
BN je preuzeo oprobani metod Pinka: Red sisa, uz "šuft" muziku, red informacija iz zemlje i sveta. Onda red guzica, dugih nogu sa crnim halterima (narod voli), pa onda red uglednih naučnika koji pametuju o sudbinskim temama, pa opet "šuft". Gledajući BN televiziju ljudi slabih živaca, poput mene, mogu lako da upadnu u intelektualnu komu. Ne zbog guzica i sisa. Mene je doživljaj vremena između informativnog bloka šuft muzike na BN -u katapultirao u središte naučnog eksperimenta!
Gospodin Trišić je uspeo da pred moje oči iznese najnovije dostignuće genetskog inženjeringa! Posle samo jednog gledanja njegovog programa, sanjao sam da na telu krave može da stoji glava svinje.
Kako li, Bože, sve ovo doživljava ambasador Mun? Sigurno mu nije lako kada daljinskim klikne BN pa mu u primaću sobu bane Vendi sa pesmom: "Praćnuo se šarančić", Karleuša ili neko slično čudovište. Mislim da gosn Mun to podnosi protestantski: politički zadatak i cilj iznad svega teraju ga da trpi kaznu za uši i oči! Ko zna!Ali, u tom prijateljstvu američkog ambasadora sa gosn Trišićem i naklonosti prema stranci Radovana Karadžića ima nešto što bi svima moglo biti od koristi! Najviše našoj deci! Da menjamo Boru Drljaču za Igija Popa, Erika Kleptona za Eru Ojdanića, i sve tako redom! Ili je đavo odneo šalu pa je Amerikanac u Bosni pokvario ukus!?
http://pressrs.ba/sr/kolumne/kustomanij ... +voli.html
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
U dijaspori im još i može proći, ali živo me zanima koliko pretplatnika imaju kod nas.
