U zadnje vrijeme se sve vise potencira prica o ovome. Sta mislite, da li bi ovo bilo dobro za poboljsanje srpskog i uopsteno balkanskog fudbala. Koje su prednosti a koje mane?
Borac se po vise izvora probija kao jedan od kandidata regionalne lige..
Citiraj:
Журнал истражује: Како би изгледала фудбалска регионална лига?
Често се прича о успостављању сличног фудбалског такмичења. За сада постоје само поједине идеје, нико још није дао конкретан предлог. Сигурно је да би квалитет такмичења био далеко бољи него што је то случај са националним првенствима, интересовање публике такође.
Ипак, и даље је највећи проблем безбедност. Често имамо прилике да гледамо пир хулигана у мечевима Јелен Супер лиге, али и шампионата околних земаља. Не смемо ни да помислимо шта би све могло да се догоди кад би поново у истом такмичењу играли Црвена звезда, Партизан, Динамо, Хајдук…
Оставимо то по страни. У овом тексту бавићемо се тиме како би могла да изгледа регионална фудбалска лига. Подразумева се да би клубови учесници овог такмичења, слично као у кошарци и рукомету, у национално првенство били укључени тек у другој фази. То конкретно значи да би регионална лига имала највише 14 учесника, због ограниченог броја термина.
Наравно, било би потребно поставити критеријуме око броја учесника по земљама, као и начин избора клубова који би играли ову лигу. У поменутој варијанти од 14 клубова, наша је рачуница да би Србија и Хрватска могли да рачунају на по четири представника, Босна и Херцеговина на три, а по једног би имале Словенија, Македонија и Црна Гора.
УПри таквој претпоставци, Србију би свакако представљала „велика тројка“, Партизан, Црвена звезда и Војводина, док би било много интересената за четврто место. Да ли би се поменутом трију придружио наредни најбоље пласирани клуб, или би критеријум била инфраструктура, традиција или шта већ друго, према нашем мишљењу, највећи кандидати би били Јагодина и нишки Раднички, али не треба заборавити ни Напредак из Крушевца.
У Хрватској слична прича. Места би била резервисана за Динамо, Хајдук и Ријеку, велика борба водила би се за четврто место. Осијек се намеће као логично решење, међутим резултати ове сезоне су им очајни и боре се за голи суперлигашки живот. Питање је ко би им био алтернатива.
У Босни и Херцеговини и нема много дилема. Сарајево, Жељезничар и Борац из Бањалуке били су веома успешни за време оне старе Југе, своју шансу би вребали из прикрајка Слобода из Тузле и Широки Бријег. У Црној Гори по тренутном пласману предњачи Сутјеска, ако се гледа традиција у предности је Будућност.
У Словенији и Македонији не би требало да буде много дилема, као логичан избор треба најпре поменути Марибор, односно Вардар. Но, све су ово претпоставке, иницијална идеја, а пут до реализације био би веома дуг. Питање је да ли и изводљив. Сложићете се да је фубла ипак нека другачија прича у односу на кошарку, рукомет, ватерполо…
Са друге стране, квалитет фудбала који гледамо у домаћој лиги је прилично дискутабилан. Тако је и у осталим државама бивше Југославије. Резултати српских клубова, али и оних у окружењу довољно говоре томе у прилог.
Интересовање медија би свакако било далеко веће, готово сигурно и спонзора. Питање је како би навијачи реаговали. Познато је да на пример Делије бојкотују кошаркашку АБА лигу, сличног мишљења су и навијачи два највећа хрватска клуба, Динама и Хајдука.
Све то би биле порођајне муке регионалног такмичења. А проблема би било на све стране, у то не треба сумњати. Питање је да ли је уопште вредно ризиковати.
Потенцијални састав регионалне Екс ЈУ лиге:
Србија: Црвена звезда, Партизан, Војводина, Јагодина (Раднички Ниш)
Хрватска: Динамо, Хајдук, Ријека, Истра (Осијек)
БиХ: Сарајево, Жељезничар, Борац
Словенија: Марибор
Македонија: Вардар
Црна Гора: Сутјеска (Будућност)
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
