Nagradno pitanje, ko pamti Kissingerove prijedloge za rijesenje balkanskih pitanja 90tih?
Henri Kisindžer napunio 90, ali i dalje ima veliki uticaj
Citiraj:
Ovaj, verovatno najslavniji, američki ministar spoljnih poslova ni u dubokoj starosti nije izgubio poslovični realizam u razumevanju politike i strast za nju. Obama – neokisindžerijanac?
(foto, Henri Kisindžer)
Citiraj:
Američki mediji u vreme najveće slave, kada je bio nacionalni savetnik Ričarda Niksona (Richard Nixon), nazivali su Henrija Kisindžera (Henry Kissinger) „stvarnim predsednikom“.
Pošto se nije rodio u SAD nego u Nemačkoj, ustav mu nije dozvoljavao da se kandiduje za predsednika. „Rešio sam onda da nađem način da zaobiđem tu zabranu“, šalio se on na račun spekulacija o svom uticaju koji je imao na američku politiku. I tako je postao verovatnio najuticajniji američki ministar sposljnih poslova u istoriji ove najmoćnije zemlje světa...
Mnogi su ga hvalili za mnoštvo diplomatskih uspeha, ali nije bilo malo i onih koji su hteli da mu se sudi za njegov prezir prema ljudskim pravima kao i za mnoštvo ratnih zločina za koje su ga smatrali odgovornim.
Ovaj diplomata, koji je obeležio poslednju četvrtinu proteklog stoleća, u ponedeljak, 27.maja, puni 90 godina. Uprkos godinama, i dalje je aktivan u javnosti i njegovi nazori su ne samo pažljivo slušani nego imaju i veliki uticaj. Pred invaziju na Irak, pa i kasnije, sve do kraja vladavine s njim se redovno savetovao predsednik Džordž Buš (George Bush) mlađi i njegov potpredsednik Dik Čejni (Dick Cheney)
Svoju slavu i uticaj Kisindžer ima da zahvali najviše diplomatskim uspesima koje je postigao u vreme vladavine Ričarda Niksona i Džeralda (Gerald) Forda. Bio je arhitekta mirovnog tzv kempdejvidskog sporazuma Izraeala i Egipta, dogovorio je relativno mirni i bezbolni odlazak Amerikanaca iz Vijetnama (za potpisivanje primirja dobio je Nobelovu nagradu za mir). Bio je otac tzv detanta sa Sovjetskim Savezom, pokretač dijaloga s kineskim komunistima...
U biti je bio pristalica realpolitike i ravnoteže sila – slične onoj koja je u Evropi funkcionisala u 19. veku. Zato ga je magazin Atlantik (The Atlantic) poluironično nazvao „najvećim državnikom iz 19.veka koji je živeo u 20-om stoleću“. Posle povlačenja Kisindžera iz aktivne politike u spoljnoj politici se počelo mnogo više gledati na ljudska prava što se bitno razilazilo s njegovim realpolitičkim pristupom.
Inicirao je tepih bombardovanje neutralne Kambodže kada je davala pomoć severnom Vijetnamu (u bombardovanju je izginulo preko 40 hiljada kambodžanskih civila i vojnika). Podržavao je čileanskog diktatora Pinočea (Pinochet) kao i indonežanskog diktatora Suharta u vreme kada je okupirao Istočni Timor. On se i sada zalaže za bliže veze s Kinom i veoma je oprezan i rezervisan prema kritikovanju tamošnjeg stanja ljudskih prava.
Njegova realpolitika našla je u dosta stvari nastavljača u liku aktuelnog predsednika SAD Baraka (Barack) Obame koji je dobio Nobelovu nagradu za mir upravo za niz svojih pragmatskih realpolitičkih poteza.
„Zar se slično kao Kisindžer prema Čileu, Obama ne ponaša prema saveznicima u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji, gde se ljudima odsecaju ruke za sitne prestupe, ili prema proganjanju disidenata u Kini?“, retorički se pita nemački časopis Der Špigl (Spiegel). A poznati američki publicista Džekob Hejlbrun (Jacob Heilbrun) govori direktno o „Obaminom neokisindžerizmu“...
To se može ilustrovati i trenutno gorućom temom u SAD – napadima bespilotnih letelica na teroriste, najčešće u Pakistanu, pri čemu često stradaju i nevini civili. Ovaj način suzbijanja terorista Obama koristi šest puta više nego Buš, a raširio ga je, osim Pakistana, i na Jemen i na Somaliju. U prošli četvrtak ga je, uprkos sve češćim kirtikama, branio kao „legalni“ i „dozvoljeni“, mada je priznao da bi trebalo ubuduće da se koristi „obazrivije“.
„Ne činiti ništa protiv terorističkih mreža, dovelo bi do mnogo više civilnih žrtava“, branio se Obama u tipičnom kisindžerovskom stilu.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
