banjalukaforum.com

Шешељ је ужасан политичар, катастрофа али мора се признати да је један од највећих интелектуалаца у свету данас.Значи човеку мозак ради 300 на сат. Респект.

Po kojim parametrima,tj. cijim?

а шта треба озбиљно схватити оне оптужбе?
то је исто кад би тебе неко оптужио да си марсовац, а теби наравно не би падало на памет да се браниш, јер тиме само одржаваш неку тотално нетачну причу.....

A otisao je tamo da vidi kako rastu tulipani?

Po kojim parametrima,tj. cijim?

Београд - Међународни суд правде у Хагу ставио је ембарго на објављивање исказа свједока на главној расправи у спору Србије и Хрватске, која почиње 3. марта, уз образложење да је неопходно да правда и узимање доказа буду темељно спроведени и да се свједоцима омогући да исказе дају независно.

Забрана ће важити до краја расправе, 1. априла, док су искази и унакрсно испитивање свједока и вјештака двије стране заказани у хашкој Палати мира за 4. и 5. март.

Извјештачима је дозвољено да прате исказе свједока, али ће о њима јавност моћи да обавијесте тек 1. априла, пренијели су београдски медији.

За сада, ни суд, ни обје стране, нису саопштили идентитет и број свједока, али је познато да ће у првој седмици расправе суд саслушати аргументе Хрватске, као и свједоке обје стране.

Од 10. марта, заступници Србије ће узвратити излагањима о хрватској тужби, али и својој противтужби, док ће друга рунда размјене аргумената бити одржана од 20. марта до 1. априла.

Хрватска је против некадашње СР Југославије поднијела тужбу за геноцид 1999. године, а Србија је противтужбу поднијела 2010. године.

Међународни суд правде се у новембру 2008. године огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, послије расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.

"Najmanje što očekujemo od tog suda jeste da nam odgovori: a, šta je to ako nije genocid kad proterate više od 400.000 ljudi, koliko ih je nestalo iz Hrvatske 90-tih, ubijete više od 7.000 ljudi, koliko ih je na spisku `Veritasa` i šta je to kad uništite, opljačkate, popalite, minirate privatna imanja u Dalmaciji, Lici, Baniji, Kordunu, Zapadnoj i Istočnoj Slavoniji i kad im sprečavate povratak?", ističe Štrbac.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je danas povodom medjusobnih tužbi Srbije i Hrvatske za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da nijedna strana neće biti proglašena krivom.

Varadi je kazao da ako nijedna strana ne bude proglašena krivom, što je najverovatnije, onda ishod neće da utiče na evrointegracije.

- Mnogo je teže pitanje kako će postupak uticati na medjusobne odnose. Ako će zastupnici Srbije i Hrvatske tokom skoro mesec dana jedna i drugu optuživati za genocid, to sigurno neće doprineti međunacionalnom pomirenju i dobrim odnosima u regionu – kazao je Varadi za Danas od srede.

Prema njegovim rečima, izjave prvog potpredsednika Vlade Srbije u ostavci Aleksandra Vučića i potpredsednice i ministarke spoljnih poslova Hrvatske Vesne Pusić nagoveštavaju više uzdržanosti.

- Te izjave nagoveštavaju više uzdržanosti. To je svakako dobro. No, nije lako zadržati uzdržan stav ako je zadatak zastupnika dokazivanje genocida – objasnio je Varadi.

On je dodao da je medjusobno povlačenje tužbi bila realna mogućnost i da je šteta što ta mogućnost nije iskorišćena.

Kako je objasnio, nije moguće osuditi nekoga za genocid ako je delo učinjeno pre stupanja na snagu Konvencije o genocidu 1951. godine.

- Međunarodni sud pravde može da izrekne odluku samo o tome za šta je nadležan, a nadležan je samo da utvrdi da li je bilo genocida za vreme ratnih sukoba devedesetih godina. Mislim da danas, 2014. godine, okvir za utvrđivanje istine ne treba da budu parničenje i stranačka izlaganja – ocenio je Varadi.

Profesor međunarodnog prava rekao je da se iz presude Međunarodnog suda prave iz 2007. godine u slučaju Bosna i Hercegovina protiv Srbije vidi da se sud oslanjao na činjenične nalaze Haškog tribunala za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije i da će to verovatno biti slučaj i u sporu sa Hrvatskom.

- To je racionalno, jer Tribunal ima znatno više instrumenata, pa i sredstava za utvrđivanje činjenica. A kao što sam rekao, Tribunal nije nikoga ni optužio, a još manje osudio za genocid u Hrvatskoj – zaključio je Varadi.

Crnić - Grotić: Milošević kreator »genocidne kampanje«

Crnić - Grotić: Milošević kreator »genocidne kampanje«
SRNA - 03.03.2014 13:03
HAG - Zastupnici Hrvatske tvrdili su danas pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, na početku glavne rasprave u sporu sa Srbijom po međusobnoj optužbi za genocid, da će dokazati da je Srbija odgovorna za genocid nad nesrbima u Hrvatskoj.
Glavni zastupnik Hrvatske Vesna Crnić-Grotić dala je viđenje raspada Jugoslavije, navodeći da je SR Jugoslavija, pod vođstvom Slobodana Miloševića, organizovala, podstakla i počinila "genocindu kampanju" u Hrvatskoj, s namjerom da "djelimično ili potpuno uništi" tamošnje nesrpsko stanovništvo.
Ona je navela da ideja Velike Srbije pokrenuta 1986. godine, a da je od 1990. godine Milošević, zajedno sa svojim saradnicima, uključujući Vojislava Šešelja i Željka Ražnatovića-Arkana, pokrenuo "genocidnu kampanju" u Hrvatskoj.

Grotićeva je dodala da je "kampanja" počela "govorom mržnje protiv Hrvata", koja je "otvorila vrata genocidnim aktima", a kao ilustraciju tih akata, prikazala je sudijama snimak uništenog Vukovara.
Ona je rekla da su poslije pada Miloševića, uprkos pregovorima o "pravičnom rješenju" sa novim vlastima u Beogradu, "mnogi politički lideri u Srbiji ostali uporni do današnjih dana u negiranju" zločina u Hrvatskoj.
Grotićeva je navela i da hrvatske vlasti još tragaju za 864 nestala lica, kao i za mnogim kulturnim dobrima.
Ocijenivši da su vlasti u Srbiji još uporne u negiranju zločina, ona je kao primjer navela predsjednika Srbije Tomislava Nikolića, koji "odbija da prizna da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid, uprkos presudi ovog suda".
Grotićeva je potvrdila je da će Hrvatska, kao vještaka za političku i istorijsku pozadinu "genocidne kampanje" vlasti SRJ, za svjedoka imati predsjednika Helsinškog odbora u Srbiji Sonju Biserko.
Delegacija Hrvatske nastavlja iznošenje argumenata, istorijskim pregledom raspada bivše Jugoslavije, o kojem govori ko-zastupnik Andrea Metelko-Zgombić, prenose mediji.
Usmena rasprava u sporu između Hrvatske i Srbije po tužbi i kontratužbi za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počela je jutros 10.00 časova.
Raspravi prisustvuje i hrvatski ministar pravosuđa Orsad Miljenić, a iz pres sale preko video-bima prati je više od 50 akreditovanih novinara iz više zemalja svijeta, među kojima i izvještači Si-En-En-a.
Za danas je predviđeno tročasovno zasjedanje, a narednih dana saslušanje svjedoka čija svjedočenja po nalogu suda neće moći da se objave do okončanja usmene rasprave, koje je predviđeno 1. aprila.
Srpski pravni tim će svoje stavove na hrvatske argumente početi da izlaže 10. marta.
Hrvatska je 1999. godine tadašnju SR Jugoslaviju tužila za genocid nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom tokom rata na hrvatskoj teritoriji od 1991. do 1995. godine, a Srbija je 2010. godine uzvratila kontratužbom da su vlasti u Zagrebu, operacijom "Oluja" u avgustu 1995. godine, počinile genocid nad Srbima koji su živjeli u Kninskoj krajini.

I ono što je u u novije vreme Ukrajina Rusiji, Hrvatska je bila Srbiji. I kao što je sovjetizam bio okvir ruske dominacije tako je i jugoslovenstvo iskorišteno za srpsku dominaciju nad Hrvatskom. Zbog otpora jugoslovenskom režimu i Hrvatska je postala Hitlerova saveznica“.

Prilikom izlaganja srpske strane morao bi se pomenuti i genocid iz Drugog Svjetskog rata je direktno vezan za dešavanja 90-tih.

До јула 1992, прецизирао је Лапаш, српске снаге брутално су убиле 3.656 несрба у источној Славонији, Барањи и Книнској крајини, који су касније ексхумирани из више од 100 масовних гробница. Аргумент из поднесака Србије да су у тим гробницама "релативно мале групе преминулих", Хрватска је одбацила прецизирајући да је у Вуковару у једној гробници било 938 тела, у селу Ловас 68, а на Овчари више од 200.

Излагање аргумената у прилог својој тужби против Србије за геноцид, Хрватска ће окончати сутра.

Од 10. марта, заступници Србије ће узвратити излагањима о хрватској тужби, али и контратужби коју је званични Београд поднео против Загреба.

Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла.

Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010.

Šljivančanin: Ko će odgovarati za ubijene vojnike JNA?

“Pronašli smo samo četvoricu teško ranjenih, koji su i dan danas invalidi - vidio sam ih sve kad sam došao iz zatvora… a ostale sve mrtve, čak neke spaljene, pa smo skupljali pepeo da šaljemo porodicama da sahrane svoje sinove”, sjeća se i kaže da je to pokušao da predoči i Tribunalu.
“To sam pokušao da kažem pred Haškim sudom, a predsjedavajući sudija mi kaže: 'Gospodine Šljivančanin, vi ste zalutali.' Ja pitam: 'Zašto?' - 'Zato što mi ne sudimo za to, mi sudimo za druge žrtve.' Kao, ti moji vojnici nisu žrtve? Oni nisu ništa… Ja ne znam kad će neko pitati zašto su oni pobijeni. A vjerujte, ti vojnici nisu ispalili metak ni na koga. I, što su ubijeni?”

Stručna javnost, prenose "Politika", Danas" i Večernje novosti", ocenjuje da najveće izglede ima odluka o odbacivanju obe tužbe.


Kako navodi "Politika", još se u strogoj tajnosti drži šta stoji u ovoj odluci, ali stručnjaci za međunarodno pravo ne očekuju da će sudije presuditi u korist jedne od strana u procesu, već su bliži uverenju da će doneti presudu u kojoj će obe strane biti proglašene krivima za neke od zločina koje su počinili pripadnici hrvatskih, odnosno srpskih jedinica.


"Politika", međutim, piše i da ne bi trebalo zanemariti činjenicu da je ovaj sud znao i neprijatno da iznenadi Beograd svojim odlukama, kao kada je 2007. konstatovao da je Srbija prekršila Konvenciju o genocidu jer nije učinila sve što je u njenoh moći da spreči zločin u Srebrenici, dok je 2010. taj isti sud presudio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti s međunarodnim pravom.


List podseća i da će već 6. februara doći do promene u 15-članom sudskom veću, kada će u ovom sudu Ujedinjenih nacija u Hagu zakletvu položiti troje novih sudija s mandatom od devet godina - Jamajčanin Patrik Lipton Robinson, Džejm Ričard Kroford iz Australije i Kiril Gevorgijan iz Rusije.


"Večernje novosti" su, u tekstu o odluci sudija Međunarodnog suda pravde u Hagu, nešto preciznije i pišu da će ona biti saopštena 3. februara. List dodaje, pozivajući se na informativnu službu Suda, da će oni vrlo brzo objaviti kada će biti javna sednica na kojoj će saopštiti ishod glasanja.


Da je presuda u sporu Srbije i Hrvatske doneta, saznaje i "Danas", koji podseća da je glavna rasprava pred Medunarodnim sudom pravde u Hagu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid tokom rata u Hrvatskoj od 1991. do 1995. pocela 3. marta prošle godine i da je trajala mesec dana.


Tokom mesec dana usmene rasprave, ispitivanja svedoka, iznošenja dokaza i suocavanja argumenata, zastupnici i hrvatske i srpske strane smatrali su da su uspeli da dokažu genocid koji je pocinila druga strana.


Glavni argument hrvatskog pravnog tima bila je "genocidna namera" Beograda, koja se pokazala "u nizu zločina počinjenih nad Hrvatima, po istom obrascu i u približno isto vreme". S druge strane, navodi "Danas", glavni argument srpskog pravnog tima su dokazi o genocidnoj nameri koji se nalaze u transkriptima Brionskog sastanka, gde je Franjo Tuđman sa vojnim vrhom Hrvatske dogovorio operaciju Oluja, "koja je rezultirala genocidom".


"Politika" podseća i da presuda u Hagu dolazi svega dve nedelje uoči inauguraije nove hrvatske predsednice, kandidatkinje HDZ-a, Kolinde Grabar Kitarović, koja na tom mestu nasleđuje pisca hrvatske tužbe protiv Srbije Ivu Josipovića.


Navodeći da se Kitarovićeva već istakla oštrom retorikom, list piše i da ne bi bilo čudno da presuda u Hagu bude novi adut za unutrašnju upotrebu u rukama hrvatske predsednice, ma kakava odluka sudskog veća bila.

Obradović: Očekujemo da tužba Hrvatske bude odbijena
Tanjug | 21. 01. 2015. - 17:36h izmena vesti 17:41h | Foto: AP-Arhiva | Komentara: 2

Srpski pravni tim očekuje da Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu odbije hrvatsku tužbu protiv Srbije, kao i da utvrdi da su oružane snage Hrvatske tokom i posle akcije Oluja počinile masovne zločine nad srpskim nadorom.

"Pravni tim koji je zastupao Srbiju u sporu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde očekuje da tužba Hrvatske bude odbijena. To je ono što očekujemo i čemu se nadamo u ovom postupku", rekao je danas šef srpskog pravnog tima Saša Obradović.


Što se tiče protivtužbe Srbije koja se odnosi na operaciju "Oluja" i zločine koji su izvršeni u toku i po završetku te operacije, mi ostavljamo sudu da oceni da li su se u tim zločinima stekla bitna obeležja krivičnog dela genocida, dodao je Obradović.


U svakom slučaju, pravni tim očekuje da sud konstatuje da su se masovni zločini dogodili i da to na neki način bude prepoznato bar pred MSP-om pošto nije pred haškim Tribunalom.

Obradović je napomenuo da Međunarodni sud pravde još nije zvanično objavio kada će biti izricanje presude, ali očekuje da to bude pre 6. februara kada troje članova sudskog veća bude zamenjeno novim članovima. On je ukazao na obaveznost odluka koje donosi MSP i koje su dužne da poštuju sve članice Ujedinjenih nacija.


- Ukoliko bi sud odbio tužbu i protivtužbu, ta odluka će biti deklaratorne prirode i na nju postoji pravo žalbe. Obaveznost postoji samim tim što ne postoji drugi mehanizam po kojem bi države mogle ponovo da istaknu svoje tužbene zahteve. Ukoliko bi pak, sud izdao neki nalog državi, na primer u pogledu naknade šte, onda bi ta država bila dužna da po njemu postupi - dodao je Obradović.



Sud u ovoj fazi postupka ne donosi odluku o konkretnoj naknadi štete, već ostavlja izvestan period državama da se oko toga dogovore. Ukoliko do dogovora ne dođe, države bi opet išle pred sud specifiranim zahtevom.


Što se tiče sprovođenja takve odluke njeno izvršenje nadgledao bi Savet bezbednosti UN.

Srbija je od MSP zatražila da operaciju "Oluja" koju su izvršile oružane snage Hrvatske proglasi za genocid nad sprskim narodom i tu državu proglasi krivom zbog kršenja Konvencije o sprečavanju genocida.


Pored toga, protivtužbenim zahtevom Srbija je predložila da MSP presudom obaveže Hrvatsku na reparacije Srbima iz Krajine zbog zločina koje su pretrpeli tokom "Oluje".


Zatraženo je i da se omogući slobodan povratak Srbima koji se još nisu vratili u Hrvatsku, da "Oluja" prestane da se slavi kao nacionalni praznik u Hrvatskoj, kao i da se kazne svi izvršioci zločina.


Zagreb očekuje presude u februaru

Hrvatski ministar pravde Orsat Miljenić izjavio je danas da očekuje da će MSP početkom februara objaviti presudu u sporu Srbije i Hrvatske. Miljenić nije hteo da potvrdi niti demantuje navode srpskih medija da je taj sud već doneo presudu i da će je objaviti u prvoj nedelji februara.

"Ono što po nekom sledu događaja možemo da očekujemo je da će presuda biti objavljena u prvoj polovini februara. Na sudu je da to saopšti i navede sve okolnosti", rekao je on.

Miljenić je istakao da je bitno da su pravila postupka postavljena i čvrsta, što znači da strane u postupku ne smeju da znaju bilo kakve detalje pre nego što presuda bude objavljena i da je bilo kakvo spekulisanje, s bilo čije strane, u ovoj fazi potpuno neprimereno.

On je naglasio da su pravila takva da "presuda ne postoji dok nije objavljena" i dodao da će se sve saznati kad za to dođe vreme. (Beta)

Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donosi ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.