banjalukaforum.com

Русија и Србија - заједничко обиљежавање годишњице
Извор: СРНА
Предсједник Скупштине Србије Небојша Стефановић и руски амбасадор Александар Чепурин разговарали су о организовању заједничке манифестације Србије и Русије поводом обиљежавања стогодишњице почетка Првог свјетског рата, које би ове године било уприличено у Београду.

Небојша Стефановић
Заједнички је оцијењено да су активности у вези са обиљежавањем стоте годишњице од изузетног значаја, прије свега за очување историје двију држава.
Стефановић је са Чепурином разговарао о плановима за могућу посјету предсједника руске Думе Сергеја Наришкина Србији, саопштено је из Скупштине Србије.
Саговорници су се сагласили да су односи Србије и Русије традиционално добри и пријатељски.
Стефановић је похвалио досадашњи ток организације предстојећих Зимских олимпијских игара које ће бити одржане у Сочију и пожелио пуно успјеха учесницима који ће представљати Русију.

Сарајево: Француска и Њемачка обиљежавају вијек од Великог рата
Извор: ТАНЈУГ

Француска влада ће, уз подршку Њемачке, обезбиједити финансирање низа манифестација којима ће се у јуну 2014. године у Сарајеву обиљежити 100 година од почетка Првог свјетског рата, најавио је данас француски амбасадор у БиХ Ролан Жил.

Први свјетски рат
"У Француској постоји снажна воља да се овим поводом још једном размисли о томе што покреће ратове и да се пошаље снажна порука мира", казао је новинарима Жил.
Он је подсјетио на чињеницу да је у Првом светском рату, подстакнутом сарајевским атентатом, у којем су 28. јуна 1914. убијени аустро-угарски престолонаследник, надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга Софија, погинуло више од 10 милиона људи, од чега готово четири милиона Француза и Нијемаца.
"Двије земље, које су тада били непријатељи, данас су савезници окупљени око пројекта Европске уније и то је најважнија порука која се данас може послати', оцијенио је Жил.
Градоначелник Сарајева Иво Комшић изјавио је да ће обиљежавање 100. годишњице сарајевског атентата бити мотив за реинтеграцију цијеле државе, јер ће укључити цијелу БиХ око јединственог пројекта, чији је циљ да се у свијет пошаље порука мира.
"То може бити први показатељ да и у овој земљи постоје пројекти око којих постоји политичко јединство", казао је Комшић.
У циљу припрема обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата основана је посебно удружење под називом "Сарајево - срце Европе".
Централни догађај, који је раније најављен, биће концерт Бечке филхармоније 28. јуна у сарајевској Градској скупштини. Прије тога ће се одржати низ концерата у другим градовима у БиХ, велики скуп свјетских историчара и дебате које ће организовати француске радијске и телевизијске куће.
Организатори међународне конференције историчара, на којој је учешће најавило 116 научника из 26 земаља, саопштили су да је њен циљ да се на основу нових сазнања сагледају узроци, ток и политичке, социјалне и економске поседице Првог свјетског рата у контексту европске и балканске историје.
Намјера организатора је да конференција у Сарајеву постане централни научни скуп у Европи о почетку Првог свјетског рата, док је један од организатора - Институт за историју у Сарајеву, посебно нагласио да ће ово бити искључиво научна конференција, без икаквих политичких циљева и утицаја било којих политичких или државних структура моћи.
Најављено је и да ће поводом годишњице "Тур де Франс", у сарадњи са Бициклистичким савезом БиХ, 22. јуна организовати велику бициклистичку трку кроз Сарајево.
Такође, 16 режисера ради на филму "Мостови Сарајева", који ће бити снимљен под окриљем француске продуцентске куће "Синетеве" и Сарајево филм фестивала.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик је недавно, гостујући у емисији "Свједок" на РТС-у, изјавио да поједини представници власти БиХ, у сарадњи са неколико страних амбасада, припремају обиљежавање 100-годишњице Сарајевског атентата, на којој жели да се прикаже да је Гаврило Принцип, атентатор на Франца Фердинанда, први терориста са простора Балкана и то Србин.
"Недопустиво је да се свијету поново пошаље порука да су Срби главни реметилачки фактор Балкана, а не главни народ на Балкану", рекао је Додик, оцјењујући да је то још један у низу сталних покушаја да се Срби ставе на негативну страну.
Историчар Чедомир Антић је тим поводом Тањугу раније рекао да је "злупотреба историје" настојање појединих представника власти у БиХ и међународне заједнице да 100-годишњицу убиства Фердинанда представе као први терористички акт на простору Балкана, а Принципа као првог терористу.
"Ријеч је о покушају да се европско јединство заснује на нетачној тврдњи да су Срби и Србија гурнули Европу и свијет у Први свјетски рат", рекао је Антић.
Убиство аустро-угарског престолонаследника, надвојводе Франца Фердинанда 28. јуна 1914, покренуло је читав сплет догађаја који су, само неколико недјеља касније, довели до избијања Првог светског рата.

Formiran Koordinacioni odbor za obilježavanje stogodišnjice I svjetskog rata
Komentari (1)A A A
Vlada Crne Gore je na današnjoj sjednici donijela odluku o formiranju Koordinacionog odbora za obilježavanje stogodišnjice Prvog svjetskog rata.

Za predsjednika je izabran Milo Đukanović, predsjednik Vlade Crne Gore. Članovi su potpredsjednik Vlade i ministar vanjskih poslova i evropskih integracija Igor Lukšić, ministar odbrane Milica Pejanović-Đurišić, ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević, ministar nauke Sanja Vlahović, ministar za ljudska i manjinska prava Suad Numanović, predsjednik SUBNOR i Antifašista Crne Gore Andrija Nikolić, generalni sekretar Vlade Žarko Šturanović, glavni politički savjetnik predsjednika Vlade Milan Roćen, savjetnik za nacionalnu politiku predsjednika Vlade Živko Andrijašević, predsjednik Matice Crnogorske Dragan Radulović, član CANU Đorđe Borozan, rektor Univerziteta Crne Gore Predrag Miranović, direktor Arhiva Crne Gore Stevan Radunović, direktor Istorijskog instituta Crne Gor Rade Raspopović i predsjednik Opštine Mojkovac Dejan Medojević.

“Koordinacioni odbor je dužan da u roku od 30 dana od dana donošenja ove odluke, utvrdi Program obilježavanja stogodišnjice Prvog svjetskog rata, sa planom aktivnosti i učešća na manifestacijama u zemlji i inostranstvu, koje će se odnositi na značajnije događaje tokom njegovog četvorogodišnjeg trajanja, sa procjenom potrebnih finansijskih sredstava”, ističu u Vladi.

Kako su saopštili, finansijska sredstva za realizaciju programa proslave obezbjeđuju se iz tekuće budžetske rezerve na prijedlog Koordinacionog odbora.

Administrativno-tehničke poslove za potrebe Koordinacionog odbora obavlja Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija i Ministarstvo odbrane, u saradnji sa Generalnim sekretarijatom Vlade.

Koji ste vi licemjeri i pokvarenjac. to nije zapamtila Crna Gora.Prosle godine je trebalo biti obiljezena 100 godisnjica od oslobodjenja sjevernih krajeva CG od turske okupacije.Bilo je poziva od gradjana sa sjevera da se to uradi al vi licemjeri i jadnici to nijeste smjeli uraditi da se nebi zamjerili svojim glasacima,muslimanima.Sram vas bilo izrodi i izdajnici.

Kusturica snima dokumentarac povodom stogodišnjice Prvog svjetskog rata
Utorak, 03. 12. 2013.|14:37 | Izvor: eKapija

Međunarodni odbor za obilježavanje 100 godina od početka Prvog svjetskog rata koji čine istoričari iz Londona i Moskve, odlučio je da idejni tvorac Andrićgrada, proslavljeni režiser Emir Kusturica naredne godine snimi dokumentarni film povodom 100 godina od Prvog svjetskog rata, prenosi zvanični sajt Andrićgrada.

Direktor Odjeljenja za istoriju Andrićevog instituta u Andrićgradu Miroslav Jovanović izjavio je da je Medjunarodni odbor za obilježavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata ocijenio da priprema obilježavanja te godišnjice u Sarajevu ima političku pozadinu i da je to vrsta političkog programa u koji spada i najava podizanja spomenika Francu Ferdinandu.

Jovanović je istakao da će se Andrićev institut potruditi da obilježavanje početka Prvog svjetskog rata, koje će trajati pet godina, ne bude zadržano samo na srpskom kulturnom i naučnom i javnom prostoru već će to, kako je rekao, biti jedna najreferentnijih tačaka u Evropi i svijetu.

On je, nakon jučerašnjeg sastanka Medjunarodnog odbora za obilježavanje 100 godina od početka Prvog svjetskog rata u Andrićgradu najavio i da će taj institut organizovati promocije niza važnih knjiga o ovom događaju, od koje će neke imati revolucionarni značaj kada je riječ o uzrocima početka Prvog svjetskog rata.

- Odbor za istoriju Andrićevog instituta neće se zadržati samo na ovome, već će aktivnosti biti nastvljene i naredne tri godine, što znači 2015. 2016. i 2017. Za obilježavanje godišnjice završetka Prvog svjetskog rata planiramo održavanje međunarodnog kongresa koji će se baviti istorijskim činjenicama, ali i pokušajima da se sadašnja istina o ovom dogadjaju izmijeni - rekao je Jovanović, a prenio "Andrićgrad.com".

Podsjetio je da, kako je rekao, neki za početak Prvog svjetskog rata optužuju Srbiju i Rusiju, istakavši da obilježavanje 100 godina od početka Prvog svjetskog rata i nije toliko važno koliko je bitno da se obilježi 2018. godina, pa i 2019, jer je srpski narod bio među pobjednicima u toj svjetskoj apokalipsi.

Prvom sastanku Međunarodnog odbora Andrićevog instituta za obilježavanje 100 godina od početka Prvog svjetskog rata, osim Jovanovića i Kusturice, prisustvovali su Oleg Arajpetov iz Moskve, Svetozar Rajak sa Londonske škole ekonomije i politike, direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić i sekretar Arhiva Ivan Obradović.

Najavljeno je i da će Odbor biti proširen i nekim vodećim svjetskim istoričarima.

Okupljanjima na obeležavanju dveju godišnjica prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu pravoslavni bajkeri će dokazati da ih, kako podseća sajt srbin. info, ne vezuje samo prizemna ljubav prema moćnim mašinama, već da je njihovo delovanje utemeljeno u versko - ideološkom "negovanju pravoslavlja i slovenskog zajedništva", pod geslom Rusi i Srbi su jedan narod sa dva imena!

Dva puta će ruske pravoslavne motordžije, okupljeneu međunarodnoj udruzi Noćni vukovi, pohoditi istorijsku srpsku planinu Cer, ove godine; polovinom avgusta, naći će se na tradicionalnoj proslavi Cerske bitke, prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu, srpske vojske nad Austro - Ugarskom, a kroz godinu dana na obeležavanju stogodišnjice ove bitke. Masovno će voziti po obroncima Cera, uz zvuke Marša na Drinu, prognozira poznati sajt Srbin.info.

"Najveće udruženje motociklista na svetu, koje ima podružnice u mnogim pravoslavnim zemljama, odlučilo da po prvi put održi okupljanje izvan Rusije, i to u Srbiji, na manifestaciji pod nazivom 'Stogodišnjica Cerske bitke 2014.'“, a za detaljnu pripremu tog događaja biće im potrebno šest meseci", konstatuje Srbin.info.

Deset tumačenja ko je kriv za Prvi svjetski rat

Deset tumačenja ko je kriv za Prvi svjetski rat
AGENCIJE - 12.02.2014 18:07
LONDON - Ko je glavni krivac za Prvi svjetski rat, pitanje je oko kojeg se "lome akademska koplja" i 100 godina poslije.
Britanski BBC prenosi danas mišljenja 10 evropskih istoričara, u kojima većina krivi Njemačku i Austrougarsku, ali poneko i Rusiju, Francusku, Britaniju i - Srbiju.
Ser Maks Hejstings vjeruje da najveću odgovornost snosi Njemačka. Kako kaže, "nijedna nacija ne zaslužuje da snosi svu odgovornost za izbijanje rata, ali Njemačka - čini mi se - zaslužuje najviše".
Po njegovim riječima, samo je Njemačka imala moć da zaustavi "ulazak u katastrofu" u bilo kojem trenutku jula 1914. povlačenjem podrške Austriji za napad na Srbiju.
Ističući da ga "nisu uvjerili argumenti" protiv Srbije, Hejstings kaže da ne vjeruje ni da je Rusija željela evropski rat te 1914. godine, jer su ruski lideri znali da bi bili u mnogo jačoj poziciji za borbu dvije godine kasnije, kad okončaju program naoružavanja.
Profesor istorije na Kembridžu ser Ričard Džej Evans, međutim, uvjeren je da je Srbija glavni krivac.
"Srbija je snosila najveću odgovornost za izbijanje Prvog svjetskog rata. Srpski nacionalizam i ekspanzionizam bili su najdublje remetilačke sile, a srpska podrška teroristima 'Crne ruke' bila je krajnje neodgovorna. Austrougarska snosi malo manju odgovornost zbog panične i pretjerane reakcije na ubistvo nasljednika habsburškog trona", smatra on.
Po Evansovom mišljenju, Francuska je istovremeno ohrabrivala "agresiju Rusije prema Austrougarskoj i Njemačkoj", dok je Britanija propustila da posreduje, kao što je činila tokom ranijih balkanskih kriza, zbog straha od evropskih i svjetskih ambicija Njemačke.
Dr Heder Džons glavnim krivcima smatra Austrougarsku, Njemačku i Rusiju, čiji su ratoborni politički i vojni lideri izazvali Prvi svjetski rat.
"Ubistva ličnosti 'plave krvi' bila su prilično uobičajena prije 1914. i rat obično nije bio posljedica takvih događaja. Ali, austrougarski vojni sokolovi - glavni krivci za konflikt - vidjeli su sarajevsko ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge, koje je izvršio Srbin iz Bosne, kao izgovor da osvoje i unište Srbiju, nestabilnu susjednu državu koja je težila da se proširi van svojih granica, na austrougarske teritorije. Srbija, iscrpljena poslije dva balkanska rata, 1912-13, u kojima je igrala glavnu ulogu, nije željela rat 1914", smatra Džons.
Po njenim riječima, "širi evropski rat je uslijedio pošto su njemačke političke i vojne ličnosti podsticale svog saveznika, Austrougarsku, da napadne Srbiju", što je "uznemirilo Rusiju, koja je podržavala Srbiju, i koja je stavila svoju vojsku u borbeni položaj prije nego što su iscrpene sve mogućnosti za postizanje mira".
Profesor Džon Rol kao krivce označava Njemačku i Austrougarsku, naglašavajući da "Prvi svjetski rat nije izbio slučajno niti zato što je zakazala diplomatija", već "kao rezultat zavjere vlada imperijalističke Njemačke i Austrougarske, koje su se nadale da će Britanija ostati izvan sukoba".
Rol, profesor Univerziteta u Saseksu, podsjeća da je u tom trenutku već 25 godina na tronu u Njemačkoj bio car Vilhelm II, autokrata koji je bio uvjeren da je "njemački bog" i koji je sa dvadesetak saradnika procijenio da je dobar trenutak za rat, jer su postojeći status kvo u Evropi za njega, kao i za austrougarske saveznike, bili "ponižavajući i neodrživi".
"U proljeće 1914. ta mala grupa ljudi u Berlinu je odlučila da 'skoči u mrak', jer su znali da će podrška austrijskom napadu na Srbiju skoro sigurno to značiti", ističe on.
Profesor Univerziteta u Štutgartu Gerhard Hiršfeld smatra da odgovornost dijeli šest zemalja: Austrougarska, Njemačka, Rusija, Francuska, Britanija i Srbija.
"Mnogo prije izbijanja neprijateljstava, prusko-njemačke konzervativne elite su bile ubijeđene da će evropski rat pomoći ispunjavanju njemačkih kolonijalnih i ambicija za vojnim i političkim prestižom u svijetu", kaže njemački profesor. Odluka da se stupi u rat zbog relativno male međunarodne krize kakva je bio sarajevski atentat je, u svakom slučaju, bila rezultat kobne mješavine pogrešnih političkih procjena, straha od gubitka prestiža i tvrdoglave posvećenosti na svim stranama veoma složenom sistemu vojnih i političkih savezništava evropskih država."
Dr Anika Mombauer smatra da su krivci Austrougarska i Njemačka.
"Rat nije bio slučajna nezgoda i mogao se izbjeći jula 1914. U Beču, vladini i vojni lideri su željeli rat protiv Srbije. Momentalna reakcija na ubistvo Franca Ferdinanda 28. juna 1914. bila je da traže obeštećenje od Srbije, za koju se smatralo da stoji iza zavjere za ubistvo i koja je prijetila položaju Austrougarske na Balkanu već neko vrijeme. Ključno je to što je diplomatska pobjeda smatrana bezvrijednom... Početkom jula, ljudi koji su odlučivali u Austriji izabrali su rat."
Za to im je, podsjeća, bio potreban glavni saveznik, Njemačka, koja je odmah ponudila bezuslovnu podršku i izvršila pritisak na Beč da iskoristi svoju "zlatnu šansu": "Obje vlade su znale da je skoro izvjesno da će Rusija doći da pomogne Srbiji i da će to pretvoriti lokalni sukob u evropski, ali bili su spremni da preuzmu taj rizik."
Kako primjećuje Mombauer, austrougarski ultimatum Srbiji od 23. jula namjerno je napravljen tako da bude neprihvatljiv, pošto se Njemačkoj i Austrougarskoj činilo da je "trenutak savršen" - iako se kasnije pokazalo da je to bio početak njihovog pada.
Šon Mekmikin sa univerziteta u Istanbulu, kao i njegov kolega iz Štutgarta, smatra da je odgovorna "šestorka" u sastavu Austrougarska, Njemačka, Rusija, Francuska, Britanija i Srbija.
"U ljudskoj je prirodi da traži jednostavne, zadovoljavajuće odgovore, pa je zato teza o njemačkoj krivici za rat opstala do danas", smatra.
Po njemu, Prvi svjetski rat ne bi izbio da nije bilo podrške Njemačke Austrougarskoj, ali je "jednako tačno da u odsustvu terorističke zavjere smišljene u Beogradu ni Njemačka niti Austrougarska ne bi morale da se suoče sa užasnim izborom".
Mekmikin vjeruje da su i Njemačka i Austrougarska pokušale da "lokalizuju" balkanski sukob, ali da su Rusija i Francuska učinile taj konflikt evropskim ratom, a ulaskom Britanije i svjetskim.
"Rusija, a ne Njemačka, prva je počela mobilizaciju", tvrdi i zaključuje: "Rat u kojem su Francuska i Britanija podržavale Srbiju i Rusiju protiv Centralnih sila bio je ishod koji je priželjkivala Rusija, a ne Njemačka. Pet zaraćenih velikih sila, zajedno sa Srbijom, oslobodile su Armagedon."
Profesor Gari Šefild krivi Austrougarsku i Njemačku.
"Rat su započeli lideri Njemačke i Austrougarske. Beč je iskoristio priliku koja se ukazala ubistvom nadvojvode da pokuša da uništi svog suparnika na Balkanu, Srbiju. To je učinjeno iako su svi znali da će zaštitnica Srbije, Rusija, teško ostati po strani i da bi sve moglo da vodi opštem evropskom ratu", kaže Šefild.
"Njemačka je težila da prekine francusko-rusko savezništvo i bila je potpuno spremna da rizikuje ulazak u veliki rat. Neki predstavnici njemačke elite pozdravljali su mogući početak ekspanzionističkog, osvajačkog rata", dodaje i zaključuje da su Rusija, Francuska i, kasnije, Britanija samo reagovali na to, odbrambeno: "Najbolje što može da se kaže za njemačke i austrijske lidere u julskoj krizi je da su zločinački rizikovali svjetski mir."
Dr Katriona Penel takođe krivi Njemačku i Austrougarsku čije političko rukovodstvo i diplomatija "moraju da snose teret odgovornosti za širenje balkanskog sukoba u evropski i, kasnije, svjetski rat".
"Njemačka, koja je patila od kompleksa 'mlađeg djeteta' u porodici evropskih imperija, vidjela je mogućnost da rekonfiguriše odnos moći u svoju korist agresivnim osvajačkim ratom", ističe ona.
Kako naglašava, ne smije se potceniti ni uloga Austrougarske, jer je "ultimatum Srbiji od 23. jula bio formulisan tako da je bilo praktično nemoguće prihvatiti ga".
Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula, tačno mjesec dana poslije atentata, a Rusija je dan kasnije naložila mobilizaciju.
Profesor Dejvis Stivenson kao glavnog krivca označava Njemačku, za koju kaže da "snosi najveći dio odgovornosti" podrškom Austrougarskoj da napadne Srbiju, iako je znala da će sukob eskalirati.
"Bez njemačke podrške, Austrougarska ne bi djelovala tako drastično", uvjeren je. "Oni su takođe započeli šira evropska neprijateljstva ultimatumom Rusiji i Francuskoj, kao i time što su proglasili rat čim je ultimatum odbijen - zapravo fabrikujući izgovor da je francuski avion bombardovao Nirnberg. I, na kraju, prekršili su međunarodne sporazume invazijom na Luksemburg i Belgiju, znajući da će to kasnije sigurno 'uvesti' i Britaniju."
Po mišljenju Stivensona, njemačka odgovornost nije jedina, jer je "Srbija priredila Austrougarskoj izuzetnu provokaciju", pa je "dvjema stranama bio potreban oružani sukob": "Iako su Centralne sile preuzele inicijativu, ruska vlada je, uz ohrabrenje iz Francuske, bila spremna da odgovori."
Odgovornost Britanije je, po Stivensonu, bila "više pasivna nego aktivna".
U Prvom svjetskom ratu je više od 70 miliona ljudi bilo pod oružjem, ubijeno je više od 15 miliona, 20 miliona ranjeno, a direktne učesnice rata su pretrpjele ogromna razaranja.

Brojnim znanstvenim, skupovima i konferencijama, ali i kazališnim izvedbama, koncertima, izložbama, promocijama knjiga… u narednim mjesecima biće obilježena 100 godišnjica Sarajevskog atentata.

Među njima je i predstava „Mali mi je ovaj grob“ koju je bečki teatar Šaušpil-haus posebno naručio za ovu priliku, a na našim prostorima isti tekst režira redatelj Dino Mustafić.

Okosnica svih događaja je kažu organizatori prikazivanje atentata i njegovih aktera iz drugačijeg ugla i sa dosta novih povijesnih činjenica.

Pregled događaja iz kulture kojima će se obilježiti godišnjica atentata, pripremila je Sanela Habeš.

Britanski Indipendent objavio je fotografiju čiji jeziv prizor predstavlja mračan podsjetnik na vrijeme velikog zla koje je ostalo iza nama, i upozorava da svjetska stradanja počinju kada ljudi zaborave ljudskost i patnje koje su zbog nasilja prošli u svojoj istoriji.
„Fotografija prikazuje pogubljenje koje se odigralo u srpskom selu, u ljeto 1914. kada je u njega ušla austrougarska vojska. Postoji još ovakvih fotografija, a na ovoj vidimo muškarce, možda već mrtve, možda u iščekivanju pogubljenja“, objašnjava Indipendent.
Fotografija je objavljena u sklopu „Istorije Prvog svjetskog rata u 100 trenutaka“ pod naslovom „Austrougarska vojska likvidira srpske civile“.„Ove fotografije su skoro sigurno slikane od strane okupatora i pokazuju samo djelić horora koji je srpska nacija preživela po početku austrougarske invazije“.„Popularna pjesma te godine u Beču“, navodi Indipendent, „bila je ‘Alle Serben müssen sterben’, tj. svi Srbi moraju umrijeti“.
Copy-of-foto-prvi-svjetski-rat
Čuveni britanski medij dalje objašnjava o stradanju Srba za vrijeme Velikog rata i naglašava riječi istoričara Antona Holcera „bezbrojni su i sitematizovani masakri koji su izvršeni nad srpskom populacijom. Vojnici su upadali u sela i ubijali nenaoružane muškarce, žene i djecu. Oni su ili streljani, izbodeni bajonetima, ili vješani.
Civili su ubacivani u ambare i živi spaljivani. Žene su odvođene na front i silovane, seljaci su uzimani kao taoci, ubijani i mučeni“, prenosi „Indipendent“ uz osvrt na još jednu patnju srpskog naroda.„Srpski narod nije morao dugo da čeka da se zlo ponovi. Hitlerove trupe 1941. okupirale su Srbiju i počele masakr civilne populacije. Njemački vojnici vješali su i ubijali u ogromnim razmjerama. Oni su čak nosili i male kamere, pa su slike stradanja sada bile u boji, i pomjerale su se“, objavio je „Indipendent“.
Ovaj tekst realno prikazuje srpske žrtve i ukazuje na to da čin Gavrila Principa ne označava naš narod kao automatske krivce i negativce u jednom od najkrvavijih sukoba u istoriji čovečanstva.
(Atv)

На инициjативу Председника Републике Српске, Руског института за стратешка истраживања, Добротворног Фонда Светитеља Василија Великог и Руског воjно-историjског друштва, уз учешће председника Милорада Додика и помоћника Председника РФ, Игора Шчогољева, 21. јуна 2014, у Бањалуци ће бити откривен споменик Цару Николаjу II. Аутор споменика jе вајар Зураб Церетели.

Том приликом биће одржано богослужење, као и наступ козачког ансамбла Козачки Круг, хора Ипатјевског манастира (из града Кострома) и округли сто српских и руских историчара.

Један од организатора овог догађаја је и Удружење Наша Србија.

Да се подсетимо…

У јулу 1914. Аустро-Угарска је уз подршку Каjзеровске Немачке почела осваjачки рат против Србиjе. У овим околностима престолонаследник Србиjе, принц Александар Карађорђевић, питао jе за помоћ Цара Николаjа II, коjи jе одмах уверио да „Русиjа неће остати равнодушна према судбини Србиjе“.

Русиjа је отпочела рат против Немачке да би заштитила братску Србију и њен народ.

Свети владика Николаj српски писао jе: Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти.



(Српски Код)

Sukob i zbog markica povodom 100 godina od Prvog svjetskog rata
Sukob i zbog markica povodom 100 godina od Prvog svjetskog rata
Srna - 23.06.2014 15:11

BANJALUKA - Filatelističko društvo Banjaluka oštro je osudilo odluku Agencije za poštanski saobraćaj BiH da ne odobri dizajn serije prigodnih poštanskih maraka "100 godina od Prvog svjetskog rata" Preduzeća za poštanski saobraćaj Republike Srpske.

Ovo društvo u otvorenom pismu Agenciji navodi da nemaju ništa protiv da "BH Pošta" i HPT Mostar ove godine izdaju serije markica povodom obilježavanja 100 godina od Sarajevskog atentata i da niko ne može da im ospori pravo na motive na tim izdanjima.

"Sakupljači Republike Srpske nemaju ništa protiv da ova dva poštanska operatera izdaju pomenute serije maraka, niti ih interesuje da li će na marke staviti trenutak atentata, likove Franca Ferdinanda i supruge Sofije, polumjesec, šahovnicu ili bilo šta drugo", navodi se u protestnom pismu.

Udruženje filatelista podsjeća da je veliki broj pripadnika hrvatskog i bošnjačkog naroda u Prvom svjetskom ratu ratovao protiv Srbije i Srba na strani Austro-Ugarske i Njemačke i proganjao pripadnike srpskog naroda u BiH, te da se "vijek stara srbofobija očigledno povampirila među nekim članovima Agencije za poštanski saobraćaj BiH".

"Da li je to `nepostizanje konsenzusa`, u slučaju izdanja `100 godina od Prvog svjetskog rata`, u stvari paravan za činjenicu da su pojedini članovi Savjeta Agencije za poštanski saobraćaj BiH toliko ogrezli u svojoj mržnji prema pripadnicima srpskog naroda u BiH da mu na ovaj način uskraćuju da se - u godini kada slobodarski, demokratski svijet obilježava vijek od početka Velikog rata - i preko poštanskih maraka još jednom prisjeti svojih slavnih vojskovođa, velikih bitaka i hrabrih pojedinaca, da se s bolom u srcu podsjeti stradanja četvrtine svojih sunarodnika u tom ratu", navodi se u pismu.

Udruženje filatelista podsjeća da je Agencija prethodne godine odobrila HPT-u Mostar da pusti u opticaj marku "20. obljetnica prve marke", a da godinu dana ranije nije dala saglasnost da "Pošte Srpske" izdaju marke povodom 20. godišnjice Republike Srpske.

Ovo udruženje navodi da Savjet Agencije nije odobrio ni dizajn jednog benignog prigodnog izdanja Republike Srpske, posvećenog otvaranju Andrićgrada, koji, kako ističu, treba da bude simbol pomirenja i prosperiteta sva tri naroda u BiH.

Ovakav pristup rezultirao je činjenicom da većina muslimanskog stanovništva nakon okupacije BiH od strane Austrougarske nije napustila zemlju. “Što je takođe bilo nešto potpuno novo, jer su muslimani nakon okupacije drugih dijelova Osmanskog carstva od strane drugih velesila, bivali ili protjerani ili pobijeni, ili su dobrovoljno napuštali prostor koji više nije bio pod upravom Istanbula”, objašnjava Heuberger.

Prema navodima iz Austrijskog vojnog arhiva, 31. januara 1913. godine bosanskohercegovačke trupe brojale su 39.956 ljudi. Od toga su 15.907 bili pravoslavci, 12.555 muslimani, 10.132 rimokatolici i 1.077 grko-katolici.

Korak ka Evropi

No kako god je austrougarskoj upravi bio važan korektan pristup prema muslimanskim vojnicima, tako joj je bio važan i pristup prema muslimanskom stanovništvu u samoj BiH. Za njihov duhovni i religijski život bio je nadležan Istanbul, tako je Beč već neposredno nakon okupacije počeo raditi na planovima za instaliranje određenog religijskog autoriteta u samoj BiH. Za vrijeme austrougarske uprave u BiH instaliran je tako i prvi bosanskohercegovački reis-ul-ulema, izgrađena je šerijatska škola koju su pohađali budući vojni imami, a islam je zakonom iz 1912. godine postao i priznata državna religija. Retrospektivno se tako, pišu autori monografije 'Kajzerovi Bošnjaci’ može reći da je dolaskom Austrougarske u BiH za muslimane ove zemlje počeo i proces njihovog odvajanja od Istanbula i približavanja Evropi.

С тим што треба указати на чињеницу да је доста Срба из Босне и из Херцеговине одлазак на фронт искористило и за прелазак у редове српске војске, а неки су једноставно дезертирали. Наравно било је и оних који су добар део рата провели у К.у.К. војсци.

Kriegerfriedhof Lebring
1915 - 1918
Hier ruhen 1233 Soldaten der österreichisch-ungarischen Armee, darunter 805 Bosniaken, und 437 italienische, rumänische, russische und serbische Kriegsgefangene.

Samo što se ovdje spominju konkretno Bošnjaci.