banjalukaforum.com

Apsolutno se slazem s taksijem.
A isto sam pitanje htjela postaviti o "sirovoj bezobraznosti".

Na mene je film ostavio sjajan utisak upravo zbog uspjele futuristicke price koja ima tu neku veoma blagu dozu psiho-horora, dozu koju ja mogu podnijeti (ne volim horore!) i koja, u malim talasima, struji cijelo vrijeme kroz film. A pritom je prica svim gledaocima krajnje vjerovatna, cak pomalo i poznata, na ovaj ili onaj nacin.
Najveca vrijednost ovog filma je u sjajnom scenariju. Mislim da bi se na ovaj film mogla napisati dobra knjiga, cula sam da je sada to u trendu.

Ja vec dugo imam stav da danas ne vlada neko drustveno otudjenje uslijed razvoja tehnologije vec da se jednostavno javljaju novi oblici drustvenosti. Koja je to sustinska razlika izmedju komuniciranja dvije osobe uzivo i preko skajpa? Vec su mnoga istrazivanja opovrgla neke toliko prisutne teorije vezane za internet i sajber svijet. Primjera radi, dokazano je da ljudi veoma malo lazu na drustvenim mrezama ili na sajtovima za cetovanje i upoznavanje. Dakle i pored mogucnosti da budemo bilo ko u svojoj anonimnosti, mi ipak ne idemo toliko u krajnost, nista vise nego sto bi to radili u stvarnom zivotu.

Sto se tice teme vjestacke inteligencije, Samanta je u jednom trenutku rekla da se ona razvija, evoluira i uci na osnovu dostupnih informacija iz njenog okruzenja, bas kao i on (Feniks). Jos je Ghost in the Shell povukao debatu oko toga, a Ajzak Asimov mnogo ranije. Ono sto ce uvijek biti problematicno u vezi ovoga su svijest i emocije. Ali mislim da to i nije bila tema ovog filma.
Da li stvarno postajemo otudjeni jedni od drugih ili se radi o nekim novim formama zivota i socijalizacije? I jos bolje pitanje, da li cemo mi stvarno ikada napustiti taj primordijalni nacin komunikacije, licem u lice? Da li cemo napustiti nacin zivota koji ukljucuje druge osobe odmah pored nas? Ja mislim da necemo, i u filmu je izveden isti zakljucak.

SPOILER
Kraj je velicanje i prijateljstva u ljudskom obliku, neko dodvoravanje savremenicima. Bez njega bi bio jos bolji. Meni se svidjelo to prevazilazenje klasicnog nacina druzenja u filmu.

Nadam se da si u pravu

Film sa Fordom ne moze nikako imati ocjenu 8.5

Ne'a.....a ni taj mi crtani nije nešto specijalno...Al' iskreno ne sjećam se kad sam pogledao pravo, pravo dobar crtani....

Pa nisam govorio o striktno emotivnom odnosu. Necemo se odreci drugih ljudi u nasim zivotima, bilo da su to prijatelji ili partneri. Covjek se moze ostvariti samo u drustvu, Aristotel and shit. Ali je zanimljiva ta teorija da se u tim megalopolisima, gdje je toliko ljudi koncentrisano na jednom mjestu, gubi ta face to face komunikacija.
Sto se tice Teodorove "ljubavi" prema Samanti, mi ne znamo kako bi to zavrsilo. Imao je on iste emocije prema bivsoj zeni. Po meni su najljepse scene filma one kada se on prisjeca zivota sa njom. Pogotovo ona scena kada ona treba da potpise papire za razvod a on se u tisini prisjeca trenutaka sa njom. Ta tisina u toj sceni je nesto fenomenalno. I po meni je ljubavna prica filma vezana za njih dvoje a ne za njega i Samantu.

Vukovi i ovce

Svetislav Basara

Jeste da će ovo, ako sam dobro izbrojao, biti treći napis u Danasu o Vukovima sa Vol Strita, ali ne mogu da odolim a da i ja ne lanem neku o rečenom filmu. Vi, čestnejši publikume, pretpostavljam znate moje kriterijume u ocenjivanju filmova, al ajde da vas podsetim.
Dakle ovako - kad mi se puši već posle petnaest minuta projekcije, izlazim iz sale kao metak. Ako preguram prvih četvrt sata, sledeću krizu očekujem negde oko šezdesetog minuta. E, tada sve zavisi od zbivanja na platnu. Ponekad (ređe) uopšte ne osetim potrebu za duvanom - što znači da je film uzbudljiv - češće, međutim, poželim cigarčinu, ali ipak ne napuštam dvoranu. Krajnje retko biva da odgledam ceo film a da mi cigarčina ni na um ne padne.

E, upravo se to dogodilo dok sam gledao Vukove. A imajte na umu da film traje malo manje od tri sata. Ono, fakat, na ruku mojoj apstinenciji išli su (česti) prizori kriza mnogo žešćih od nikotinske, ali ipak je kvalitet bio presudan. Nema, brate, ništa bez starih majstora. Nevolja je što ih je sve manje i što sve manje snimanju. Ali kad se dohvate kamere - kao što je učinio Skorseze - onda leti perje. Otvoreno govoreći, odugovlačio sam sa odlaskom u bioskop zato što mi je pun Crven Ban filmova o Vol Stritu i gramzivim mufljuzima koji se muvaju po toj ukletoj ulici. Jeste Skorseze majstor - tako sam mislio - ali nema tog filmskog poslastičara koji će od govno-teme napraviti ukusnu pitu. O, kako sam se samo prevario. Moguće je, i te kako je moguće. Naravno, kad čovek ima duha. A Skorseze ga ima više i od Holivuda i od Mećavnika zajedno.

Skorseze svoju priču ispreda u tipično (i realistično) volstritovskom ambijentu, što će reći među avionima, kamionima, luksuznim kućerinama i jahtama, u svetu nezajažljivih brokera, navučenih na laki keš, lake žene, teške droge i otmene restorane. Glavni junak je - opet tipično - self made man; siromašak koji je prekonoć uspeo u životu, pa mu zinulo dupe. Jednom rečju - recept za teško, „angažovano“ sranje, zabašureno, je li, društvenim porukama i kritikom kapitalizma. Lepo je počivši Džon Hjuston rekao da on kada hoće da pošalje neku poruku, ode u poštu, a da se na snimanju filma bavi isključivo režijom. Isto to radi i Skorseze. Hoću da kažem - ne šalje poruke. Maestro priča duhovitu, sardoničnu, na momente i rableovsku - nipošto ne i površnu - filmsku priču o ljudskim strastima, među kojima srebroljublje (i ostale stvari povezane sa njim) zauzima počasno mesto. Duhovito se može - dodao bih i mora - govoriti i o najmračnijim strastima jer gde nema duhovitosti (kao što je kod nas slučaj) nema ni duha, a vrlo brzo ne bude ni svega ostalog. Ja sam, dražejši publikume, apsolutno na Džordijevoj strani i uopšte mi nije jasno zašto ga onaj - i on je simpatičan - FBI agent onoliko proganja. Uzima sirotinji pare? Je li, bogati? I treba da im uzme kad im je zinulo dupe da dupliraju crkavicu a da ne mrdnu dupetom.

Covjek kao drustveno bice - da, ali pitanje je ko ce mu praviti drustvo i kakav je taj kvalitet odnosa. Film je ozbiljno postavio i to pitanje - odnos kao metafizicki pojam nevezan za tijelo.