amadeus je napisao:
Prepustam ti odgovor.
Благодарим. Елем овако (биће мало дужи текст па коме се чита нек чита, а остали могу да прескоче). Да не би послије било неспоразума, говорим о аналогном дијелу канала које Елта има "у каблу".
Да би неки телекомуникациони систем добро функционисао (а кабловску дистрибуцију можемо да сврстамо у то), потребно је да се испуни неколико захтјева.
1. да опрема укључујући и каблове, буде квалитетна
2. да постоје мјерни инструменти којима систем може да се "умјерава"
3. да постоји воља да се тако нешто (у)ради
4. да постоје људи који су у стању да то ураде.
Е сад...
Пошто се ради о аналогном систему ТВ преноса, сваки канал има своју фреквенцију (значи није мултиплекс као у дигитали). Постоји одређени фреквентни опсег који иде кроз кабл, канали од 2 до 69 плус кабловски ("S" канали).
Кад се сигнал простире кроз систем, долази до слабљења истог. Колико ће бити слабљење на одређеној фреквенцији зависи од параметара самог система, тј. од фреквентне карактеристике појачала и од слабљења које уносе каблови на датој фреквенцијих. Кабл исте дужине више слаби сигнал на вишој фреквенцији него на нижој.
Чињеница је да је Елта, макар у дистрибуцији по зградама, користила каблове најгоре могуће квалитете (тзв. пијачарски како их ја зовем "од миља") који слабе сигнал драстично више него што би то чинили квалитетни каблови. Тако је Елта уштедила на кабловима, али ко не плати на мосту платиће на ћуприји, па због тога мора да више појачава сигнал да би исти био употребљив код најудаљенијих корисника а и нема ни један канал преко 40. УХФ-а колико се сјећам (а амадеус ће да ме исправи ако сам погријешио). Тиме је ем сама себи направила проблем јер аналогни сигнал има тенденцију деградације након вишеструког појачавања ем је сама себи ограничила расположиви фреквенти опсег (како рекох раније овај овде Иком има програм на 67. каналу УХФ-а што је за Елту научна фантастика)
Да се вратимо на "умјеравање". Шта је то? То је процедура којом се осигура да су сви сигнали на оном нивоу који даје квалитетну слику на датом ТВ-у, без снијега, преслушавања канала и сличних проблема, од почетка до краја употријебљеног фреквентног опсега. Тај ниво је стандардизован одавно и сви произвођачи телевизора би требало да га поштују. И како се то ради? Па релативно једноставно.
Оде се до претплатника који је најдаље од задњег линијског појачала и мјери се сигнал код њега, који треба да је такав да задовољава услов квалитетне слике. При томе се НЕ МЈЕРИ збирни сигнал свих канала који иду кроз кабл јер такав податак не служи ничему и био би исти кад би се на основу просјека температуре у РС у неком датом дану одлучивало да ли је обавезна употреба ланаца на путевима за читаву РС, рецимо.
Значи мора да се мјери за сваки канал посебно. Е сад, кад се обезбједи да су сви канали ок код задњег претплатника тиме што се кроз кабл пусти сигнал који је појачан до потребног нивоа, иде се уназад, све до оног претплатника који је најближи појачалу. Због већ поменутог слабљења које уноси дистрибутивна линија тј. кабл, тај претплатник на почетку ће да има прејак сигнал, осим у случају кад постоје посебни излази са регулацијом нивоа за сваки спрат рецимо. Јер на сваком спрату постоји онај "јефтињака" раздјелник тј. "сплитер" који сигнал дијели на станове, па ако се сигнал "убоде" на том спрату за претпоставити је да ће код свих са тог спрата слика бити ок. Ако нема такве регулације, онда би требало да се ниво за сваког претплатника (или за сваки спрат генерално) ријеши атенуатором (никакво мудро слово, "Т" или "Пи" отпорна мрежа за импедансу од 75 ома) који би довео сигнал у нормалу, тј. да није прејак (јер је подешен према најудаљенијем, јелте), или да се израчуна колики укупни пад сигнала настаје након проласка кроз "икс" раздјелника и колики ниво ће да буде на сваком спрату па да се види да ли испуњава услов квалитета (мада је то иделани случај, пракса зна да буде другачија). И то је отприлике то.
Наравно, пожељно је сигнал оставити нешто изнад потребног нивоа, јер прво, већина људи има два ТВ-а у кући па ту иде додатни раздјелник који опет уноси слабљење и друго, не постоје два иста ТВ-а кад се ради о осјетљивости бирача канала, неки су осјетљивији од других.
Е сад...

Каблови, појачала и све остало имају тенденцију да старе, а кад старе, види врага, почињу да још више слабе или слабије појачавају сигнал него кад су били нови (нарочито они који висе са зграде на зграду и изложени су атмосферским утицајима). Самим тим, једном умјерен систем мора периодично да се поново умјерава, колика је периода зависи од брзине деградације система. (У Телекому је на свим не-оптичким системима постојао план умјеравања, мјесечни, тромјесечни итд...)
Све то како набројах тражи опрему, вријеме и знање. Сами процијените шта од тога недостаје...
Што се тиче нивоа звука у аналогији то тек показује колико недостаје воље. Наиме, Елта већ дуже вријеме све аналогне сигнале добија конверзијом из "дигитале". Што ће рећи да се на једном мјесту из дигиталног добија аналогни композитни видео сигнал, плус аудио сигнал. Одатле та два сигнала иду у АВ модулатор гдје се добија амплитудно модулисани ТВ сигнал (са дјелимично потиснутим једним бочним опсегом али небитно) и фреквентно модулисан аудио сигнал. Све се то ради на оној фреквенцији на којој сигнал треба да се појави у каблу (да сад не улазим у детаље). Е на оном мјесту гдје постоји аудио сигнал, постоји и могућност да се исти доведе на жељени ниво, осим код канала који су сами од себе технички неисправи (ТВ Патриа Добој) или имају намјерно много јачи тон на рекламама (Пинк канали). Зашто то нико није у стању да уради, остављам вама да процјените или амадеусу да овговори. И не само да нико није у стању да подеси аудио сигнал него је једно вријеме макар у Добоју видео сигнал на већини канала био толико премодулисан да кад би се појавила слика са изразито свијетлим детаљима добили би "умилни" тон из звучника телевизора са катодном цијеви, због одласка модулације у "негативу" што је опет утицало на издавајање и демодулацију тонског носиоца (5,5 MHz) али да не улазим у детаље (ЛЦД/плазма су имали друге проблеме због тога али макар звучници нису вриштали), од кога не би могли да чујете било шта.
И онда у тако "офрље" подешен и постављен аналогни систем пустите дигитални сигнал...

А да не причам о томе да (опет говорим за Добој) сама конверзија која се обавља "у кући" тј. Елти из дигиталног у аналогни негдје "штека" тако да свако мало примјетите како застане слика и/или тон у аналогији. Мислим, кад нису у стању да ту прву конверзију за аналогији
код себе одраде како треба, шта очекивати кад сигнал изађе "у дистрибуцију".
А онда на све то рецимо додате шум и брум из напајања, који може да разбије дигиталу много ефикасније него аналогију, рецимо (проблема са напајањем сам се нагледао на Елти у Добоју прије 5-6 година само тако).
И онда по томе свему још иде сигнал за интернет.
Толико од мене.