banjalukaforum.com

Prvo pročitaj "Kapital" ili "Komunistički manifest" pa onda pričaj o komunizmu.
Komunizma u pravom smislu nije bilo nigdje.Kod nas je bio nekakv administrativni socijalizam,niđe veze sa komunizmom.

Ne zna ni on sam, bio je visoki funkcioner, ko ce ga znati. Zna da ga je prijavio prijatelj, ali ne i zbog cega su ga zatvorili. Vratio se kuci posle dvije godine robije sa 54kg, a bio je moje konstitucije, malo sitniji.
Baka je lezala u zatvoru pola godine jer ga se nije htjela odreci.

Problem tog podmetanja je sto se nije nista pitalo, neko te prijavi, odmah te pokupe pa tek onda istrazuju kad si vec na Golom Otoku. Jebena su to vremena bila

jednom je priznao u nekom intervjuu jedan visoki funkcioner da je mozda i 30 posto ljudi bilo( neki tvrde i 40 posto) na Golom otoku greskom, samo te prijavi ljubomorni komsija koji ti je htio jebavat zenu i nema te.klap !

Погледати филм Живка Николића "У име народа"

Raoul Wallenberg


Raoul Wallenberg
Raoul Wallenberg (Lidingö, 4. kolovoza 1912. - ? 17. srpnja 1947.[1]) - švedski humanist, humanitarac, diplomat, arhitekt, poduzetnik.
Spasio je jako velik broj Židova. Vjeruje se, da se broj kreće između desetak tisuća do oko 100 tisuća Židova u Mađarskoj pod nacističkom okupacijom, tijekom kasnijih razdoblja Drugog svjetskog rata. Dok je služio kao švedski posebni izaslanik u Budimpešti između srpnja i prosinca 1944., koristio je svoj položaj, kako bi spašavao Židove dajući im švedsko državljanstvo i putovnice, koje su ih štitile od nacističkog progona. Židove je primao u područja pod švedskom zaštitom i prebacivao ih na sigurno spasivši tako veliki broj Židova.
Crvena armija je oslobodila Budimpeštu od nacista početkom 1945. Dana 17. siječnja 1945.[2], Wallenberga su sovjetski vojnici uhapsili i zatvorili, zbog sumnje za špijunažu, a kasnije je nestao. Prema službenom sovjetskom izvješću umro je 17. srpnja 1947., u zatvoru Lubjanka u Moskvi, gdje je bilo sjedište KGB-a. Motivi iza Wallenbergova uhićenja i zatvaranja zajedno s pitanjima o okolnostima njegove smrti i njegove moguće veze s američkim tajnim službama ostali su nerazjašnjeni do danas. Bilo je mnogo neprovjerenih dojava, da je viđen u raznim dijelovima Sovjetskog Saveza mnogo godina nakon službene objave smrti, ali ne zna se da li je živ ili mrtav.
Zbog svojih hrabrih akcija u ime mađarskih Židova, Raoul Wallenberg dobio je brojne počasti u desetljećima nakon njegove pretpostavljene smrti. Godine 1981., američki kongresmen Tom Lantos, i sam jedan od onih koje je spasio Wallenberg, predložio je, da se Raoul Wallenberg proglasi počasnim građaninom SAD-a, što se i dogodilo i tako je postao jedan od nekolicine u povijesti, kojima je dana ta čast. On je također proglašen i počasnim građaninom Kanade, Mađarske i Izraela. Dobio je titulu Pravednika među narodima. Širom svijeta postavljeni su spomenici njemu u čast. Mnoge ulice širom svijeta nose njegovo ime. Pod njegovim imenom dodjeluje se godišnja nagrada za hrabre i požrtvovne ljude. SAD je objavio poštansku marku njemu u čast 1997. godine.

Погледати филм Живка Николића "У име народа"

Из књиге свештеника Драгића Илића “Топле сузе на путу за Јерусалим“, сазнајемо да су нарочито волели да убијају на верске празнике. Такође, да су убили и 30 свештених лица Српске православне цркве.
Јереј Животије Поповић, парох беловодски, погубљен је уз велико мучење, у ноћи између 13. и 14. новембра 1944, на Багдали.
Свештеника Душана Поповића, пароха велућког, натерали су да чита опело самоме себи, а потом су га свирепо мучили док није издахнуо. То је било на Светог Николу 1944, у Пакашници.
У порти Манастира Свети Роман комунисти крајем 1944. само у једном дану убијају 18 богословаца и студената Теолошког факултета.
Јереја Ристу Антоновића, пароха мачковачког, извели су из куће и на очиглед породице убили недалеко од црквене порте. То је било новембра 1945. године.
Јеромонах Ксенофонт, сабрат Манастира Наупаре, враћен је из затвора Озне у Крушевцу са тако великим ранама по телу, да је преминуо после три дана. То је било 1946. године.
Свештеника Стојана Цветковића, пароха дворанског, убили су док је светио воду за Велику Госпојину, 24. августа 1948, у атару села Ловци. Много година касније, парохијани подижу споменик проти Цветковићу. На споменику су уклесали следеће речи:
“Не бојте се оних који убијају тело а душе не могу убити. Него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу (Мт. 10, 2. )