Džontra je napisao:
Sve stoji da su se te pare mogle bolje potrošiti, ali odakle ovima informacija koliko je koštalo državu organizovanje parade?
Dobili odgovor iz drzavnih institucija,ne vidim razlog da ti podatci budu tajni.
Појмовник окупације СрбијеНеприхватањем и негирањем окупационих речи као оријентира у нашим животима ослобађамо унутрашње потенцијале личне слободе и отварамо срце за разумевање неких других, системски заборављаних речиНекада давно, док је слобода још била уважена и цењена, здрава логика и правна теорија су нас училе да је народ врховни суверен тј. апсолутни владар државе.
Део те своје власти путем избора предавао је онима који су себе препоручивали за највећег заступника народних интереса.
Међутим, транзициона политичка пракса научила нас је нечем сасвим другом. Уместо народних трибуна на власт су дошли људи који су своје и интересе страних налогодаваца ставили испред интереса сопственог народа.
Магијски вешто они су народу скретали пажњу нудећи му без покрића његове најлуђе снове а у потаји истовремено извлачили и последњу пару и остатке личног и националног достојанства из његових џепова.
Мало по мало, дошло је време у коме је народ заборавио чињеницу да је он врховни суверен и да свака изабрана власт мора да пре свега ради у његовом интересу.
Како се то десило?
Промена свестиСве је почело од обичних, помало рогобатних и туђих али на први поглед бенигних речи.
Из свих медијских оружја напали су нас са демократизацијом, либерализацијом, транзицијом, људским правима, приватизацијом, реформама, инвестицијама, модернизацијом, и наравно безалтернативном ЕУ.
Кроз њих cу нам уместо интереса живих људи у свест убацили апстрактне појмове као нове циљеве нашег личног и колективног прегнућа.
Била је то артиљеријска припрема за перфидни напад на стотинама година стваран систем вредности Српског народа и његове егзистенцијалне интересе. Једна за другом ове речи обележавале су све дубље и дубље фазе одузимања свести и суверенитета Српском народу, домаћину српске државе и заједно са свим другим лојалним грађанима једином врховном господару Србије.
Глобалистичко - корпоративна библијаШта је заједничко за све ове појмове?
Сваки је у одређеном периоду новије историје био оличење свете и недодирљиве догме нове неолибералне политичке парадигме.
У центар бриге власти уместо сопственог народа постављен је апстрактни појам а све у циљу остваривања интереса корпоративног капитала.
Тако су нпр. стране инвестиције постале појам ван домашаја било какве критике упркос поразним резултатима које су имале на локалне заједнице.
Један од безбројних примера таквог догматског приступа инвестицијама, који се могу наћи у сваком граду Србије, јесте Дуванска индустрија Врање.
У слепој робовској свести српских властодржаца и сама чињеница да је корпоративни гигант БАТ ивестирао у ДИВ представљана је као велики успех.
У пракси је фабрика која је директно запошљавала неколико хиљада људи и обезбеђивала више од десет хиљада породица које су кроз производњу и сигуран пласман дувана обезбеђивале пристојну егзистенцију претворена у лепо одржаван али беживотан парк са неколико десетина запослених који је бројне породице Врањанског региона оставио без коре хлеба.
На крају се испоставило се да је једини циљ БАТ-ов е „инвестиције,, био гашење ДИВ-а као директне конкуренције њиховој фабрици у Албанији тј. остваривање похлепног корпоративног интереса а не интереса грађана Србије.
Али кога још интересују такве трице.
Важно да је страна инвестиција дошла у Србију.
А Србија је такву по грађане штетну страну инвестицију финансијски још и помогла празнећи џепове својих пореских обвезника.
Упркос свему или можда баш зато, ни на једној националној фрекфенцији нећете чути приче о овом и безбројним сличним случајевима као ни невероватан податак да је прошле године износ домаћих а при том потцењених инвестиције био скоро десет пута већи од привилегованих страних.
Истина је само њиховаСваки појам је био довољно апстрактан да се под њега подведе свако деловање које је у интерересу западних сила и њиховог капитала а да се истовремено заустави свако деловање које је у интересу грађана Србије.
У складу са овим правилом, годинама су нам испирали мозгове са угроженим правима хомосексуалаца док се у исто време нигде ни речи не може чути о шокантним тврдњама родитеља о 20 украдених беба сваког месеца и њиховим угроженим правима!?
Једноставно, заштита новорођенчади и њихових родитеља нису људска права којим се треба бавити.
Тако је тиха већина српског народа незванично стављена на листу неподобних корисника људских права и тако систематски дискриминисана од оних привилегованих мањинских.
Таква друштвена слика довела је до трагикомичне ситуације да су у неким градовима социјално угрожени Срби почели да се изјашњавају као Роми не би ли остварили минимум својих егзистенцијалних интереса.
Страни налогодавац у својој трци за профитом и савршеним потрошачем добро зна да су јаке породичне и државне заједнице опасност за њихове интересе и преко својих медијских и културних чауша као подобне и привилеговане најчешће одређује управо оне који ту заједницу разарају.
Зато су хомосексуални активисти, припадници од Србије независних а од страних влада потпуно зависних НВО- а и разни други промотери нове свести Српског народа заштићенији чак и од педофила на прес конференцијама у Србији(Холандски педофил Ван Дален) .
Исти тај налогодавац показује своју пуну,, објективност,, када кроз уста 14 земаља ЕУ упућује скоро обавезујуће писмо по питању подршке за уличну пропаганду хомосексуалности, која се умивено назива геј парада, док се са друге стране убијање ћирилице и права Срба у Хрватској третира као мали и симпатичан несташлук новог ђака у разреду.
О догмама се не расправљаНе постоји било каква озбиљна расправа о суштини било ког од наведених појмова.
Да ли је игде икад у значајним медијима које доминатно креирају јавно мњење било могуће чути јавну дебату на било коју од ових тема?
Да ли би и један значајнији новинар имао свој ударни термин да је учинио такву јерес и поставио својим увек истим гостима неколико једноставних питања којима би се испитала права природа транзицијских догми.
Замислите неког са РТС-а и Б92 како питају своје госте:
Да ли је продаја пољопривредног земљишта странцима у интересу Српског народа и других грађана Србије?
Да ли је приватизација водовода у интересу Српског народа и других грађана Србије?
Да ли су све стране инвестиције добре и у интересу Српског народа и других грађана Србије?
Да ли је тровање наше хране и егзистенцијална везаност становништва за мултинационалне компаније попут Монсанта у интересу Српског народа и других грађана Србије?
Да ли је саглашавање са отимањем 17 посто територије у интересу Српског народа и других грађана Србије?
Да ли је преобликовање свести наше деце кроз уџбенике који промовишу хомосексуалну идеологију у интересу српског народа и грађана Србије?
Да ли је заштита страних банака у њиховом зеленашком послу у виду ненормалних кредитних стопа и одузимања имовине презадуженим породицама у интересу српског народа и грађана Србије?
Наравно да ниједно од ових или сличних питања није било и још увек је немогуће поставити на било ком утицајнијем медију.
Јер истина није нешто што њих посебно интерсује. Владајући медији нису ни креирани да би се бавили истином већ најпрљавијом пропагандом у туђем интересу или, лепше речено, промоцијом ЕУ „вредности,,.
Како успети у СрбијиСвојом хипертрофираном масовном проозводњом окупациони појмови су постали речник окупационе елите и претпоставка друштвеног прихватања и легитимитета.
У Србији данас тешко можете бити успешни и прихваћени у било ком пољу друштвеног деловања ако не прихватате и промовишете наметнуте „вредности,,.
Повремени ретки изузетци само потврђују опште правило.
Слепа послушност владајућих структура осликава се у правој трци за титулу проевропскијег и либералнијег јавног делатника која се стиче само уз непрестано понављање транзиционих догми и поштовање једноставног правила:
„Наруши што више општих интереса за што краће време,,.
Ордење за бивше и препоруке за будуће властодршце давала је једина несмењива структура у Србији оличена у добро распоређеној и неизмерно моћној олош - елити која је већ 13 година суверени владар свих културолошких, медијских и других друштвених токова.
Зато Веран Матић може да добије Сретењски орден.
И зато у Србији можете сматрати да сте успели и прихваћени тек када вас похвале Басара, Вук, Весна или Наташа
Захваљујући манипулативној и скоро хипнотичкој употреби ових окупационих појмова корпоративни и противнародни циљ запада је скоро остварен.
А циљ је да све политичке опције у парламенту воде потпуно исту, од олош -елите хваљену а од запада тражену, аутогеноцидну националну политику. Минималне разлике међу суштинским истомишљеницима повремено се дозирано подгрејавају како би се одржао привид демократије.
Зна ли ико у чему се данас разликују политике власти (СНС, СПС ) од политике „опозиције“ (ДС, ЛДП, УРС и остали жути).
Пут у ЕУ?
Предаја Косова и Метохије?
Продаја пољопривредног земљишта странцима?
Неолиберални економски концепт?
Нема ту никакве разлике.
Чему служе окупационе вербалне конструкције?Служе да кроз поступно парализовање свести о сопственом интересу промене свест српског народа (што више и не крију) и тако обезбеде терен за остваривање интереса мултинационалног капитала.
Дакле циљ је да се обезбеди страни интерес на штету домицилног народа, у овом случају грађана Србије.
Велики део постептооктобарског законодавства је користећи инертност препарираног јавног мњења инсталирано са јасном намером да државотворну заједницу претвори у апатичну гомилу а слободне људе у модерне кметове без личне својине.
Успешна манипулација и сигурна владавина могућа је само над народом који је изгубивши личну својину и колективну свест изгубио и елементарно људско достојанство.
Зато су банке и сви други зеленаши привилеговани и могуће је и читаве породице у медијској тишини избацивати из својих станова.
Зато се предаjа Косова промовише као врхунски патриотски чин.
У избору између интереса сопственог народа и налога страног капитала власт (а ту не мислим само на режим већ и на олош- елиту) се свесно определила за странце рачунајући са претпоставком да је народ сувише убијен и анестезиран да би био свестан велике преваре која се над њим спроводи.
Али у својој опијености и бахатости заборавила је да постоје и оне друге речи које скидају магијску копрену окупационог појмовника и које се све гласније шапућу.
У почетку беше речПут до слободе почиње одрицањем од ропства. Дакле неприхватањем и негирањем окупационих речи као оријентира у нашим животима ослобађамо унутрашње потенцијале личне слободе и отварамо срце за разумевање неких других, системски заборављаних речи.
После овог првог корака неки други појмови који су се дуго са поругом и подсмехом изговарали опет ће добити своје пуно значење и смисао.
Почећемо да изнова разумемо тежину и смисао слободе, правде, истине, части, породице...
И пожелећемо да живимо у друштву које ће их достојно поштовати.
А пут у слободу почеће као што је почео пут у ропство.
Речима.
Нашим а не њиховим речима.
Оне ће имати снагу јер ће их изговарати људи који у њих заиста верују.
Са њима на уснама народно буђење је неминовно као и повратак свести о томе ко је у Србији једини господар.
А онда, када за њих буде касно, и власт ће се запитати да ли је одабрала праву страну.
Радован Тврдишић