banjalukaforum.com

ČAJAVEC GRADI NUKLEARKU U HRVATSKOJ!!!

Stručnjaci preduzeća „Rudi Čajavec" iz Banjaluke, nekadašnjeg privrednog giganta bivše SRFJ, pod okriljem preduzeća „Petrakom IPL" iz Marije Bistrice u Hrvatskoj spremaju se da uđu u projekat izgradnje nuklearne elektrane između Zagreba i Siska, tačnije na Prevlaci, malom ostrvu na Savi!
U Hrvatsku su prebačena i postrojenja „Čajavecovog" sektora za precizni liv, a oprema, koja je transportovana u 50 kamiona, postala je vlasništvo „Pterakoma", glavnog izvođača radova na nuklearki kod Siska.
Boro Hinić, direktor „Petrakoma" i nekadašnji pomoćnik direktora „Rudija Čajaveca", kaže za Press RS da je zbog velikih propusta u privatizaciji ovog banjalučkog koncerna onemogućeno da se proizvodnja nastavi u BiH, ali da je banjalučkim stručnjacima prilika za dalji rad pružena u Hrvatskoj.

– Postrojenja „Rudija Čajaveca" biće korišćena za izgradnju delova reaktora nuklearne elektrane u kojima će se proizvoditi električna energija, ali i dalje mislim da bi najbolje bilo da je odeljenje za precizni liv ostalo u Banjaluci. Velika je šteta da jedan koncern, koji je obuhvatao dvadesetak preduzeća i imao svoje predstavništvo čak i u Hongkongu, danas praktično ne postoji. Žalosno je da je ovo preduzeće nekada bilo toliko jako da je bezmalo moglo da proizvede čak i atomsku bombu, dok sada njegove hale zjape prazne. Meni bi bilo drago da postrojenja nisu ni napuštala „Rudi Čajavec", ali šta je tu je, posao nastavljamo u Hrvatskoj – kaže Hinić.
Iako u ovom delu Balkana još vlada izvesna odbojnost prema nuklearnoj energiji, Hinić kaže da su to čiste predrasude, koje nemaju nikakvo naučno utemeljenje, te da izgradnja nuklearne elektrane u Hrvatskoj nije nikakva pretnja regionu.
– Kao i u slučaju mnogih svetskih i evropskih nuklearki, i hrvatska elektrana će biti maksimalno obezbeđena, tako da će mogućnost eventualne ekološke štete biti svedena na minimum, a o nekim radioaktivnim posledicama neće biti ni govora. Istina je da odlaganje nuklearnog otpada samo po sebi predstavlja izvestan problem, ali i tu ćemo se rukovoditi evropskim standardima i pravilima – tvrdi Hinić.
On dodaje da će nuklearna elektrana u Hrvatskoj biti daleko sigurnija od NE „Černobilj" i NE „Otok sedam milja", jer će, kako kaže, stručnjaci „Rudija Čajaveca" sprovesti sve raspoložive mere da bezbednost njenog rada bude na najvišem mogućem nivou.
– Tvrdim da su ekološke katastrofe, koje je nekada izazivala proizvodnja nuklearne energije, iza nas, čemu će umnogome doprineti visoka osposobljenost radnika „Čajaveca", koji će graditi reaktore za hrvatsku nuklearku – kaže Hinić.
Darko Petričević, vlasnik „Petrakoma IPL", koji je početkom 2006. godine privatizovao „Čajavecov" sektor za precizni liv, kaže da je bio prinuđen da postrojenja ovog sektora pomoću kojih će se graditi nuklearka u Hrvatskoj razmontira i sa čak 50 kamiona prebaci u Hrvatsku.
– Kasnije sam saznao da se proizvodnja mogla nastaviti i na staroj lokaciji „Rudija Čajaveca" u Banjaluci, ali ta informacija je stigla kasno. Međutim, građenje nuklearke ostaje zajednički projekat „Petrakoma" i „Rudija Čajaveca", gde posebno ističem značaj stručnjaka iz Banjaluke, bez kojih bi ovaj posao praktično bio neizvodljiv. Izgradnja nuklearke zahteva složene tehnološke procese i specifično osposobljen kadar, gde će nam stručnjaci iz Banjaluke biti od ogromne pomoći – kaže Petričević.
On dodaje da ideja o izgradnji nuklearne elektrane u Hrvatskoj postoji već 25 godina, ali da je tek sada došlo vreme da se ona realizuje u konkretan projekat.

Ako im je to u interesu...

nije ..........

Minimalna zarada u Srbiji u ovom trenutku manja je čak i od minimalca u Kini, zemlji koja je, inače, poznata po najjeftinijoj radnoj snazi na svetu. I dok po zakonu srpski radnik mora biti plaćen najmanje 188 evra mesečno, u Kini je najmanja mesečna plata 200 evra.

Zarade država Dalekog istoka po visini premašile su plate u većini balkanskih zemalja, pokazuju istraživanja koje su nedavno sproveli statističari EU. Jeftini kineski radnici, prema istraživanju, plaćeni su najmanje 200 evra, što je više od minimalca u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Bosni...

Radnik u Srbiji plaćen je, ipak, bolje od onog u Indoneziji, gde minimalac iznosi 172 evra. Na Tajlandu su minimalne plate nešto bolje, 181 evro, što je i dalje manje nego kod nas. Malezija i Filipini svoje zaposlene plaćaju bolje, pa je u tim zemljama minimalna cena rada 225, odnosno 249 evra mesečno.

I ja sam primjetio isto za tns-a