nepokoreni je napisao:
Timotic je napisao:
a Jugom kojoj je glavnina avijacije cinila mig 21 i par 29-tki a PVO Neva-125 i KUB za 80-te to nije bila ozbiljna vojska.
Većina zemalja istočnog bloka je imala baš te 21ce bis kao glavnini lovačke avijacije, a PVO je isto bio Neva i Kub nemaš pojma....nisu svi imali najmodernije SA-5 i S-200/300 i MIG-29 u svom inventaru iako to mnogi misle.
Kasnim sa odgovorom izvini..te zemlje istocnog bloka koje spominjes su bile povezane u jedan sistem malo ozbiljnije odbrane
О вршњачком насиљуBаспитавати децу данас, усадити им праве вредности и извести их на прави пут, јако је тешко, а и најмањи успех у овом послу раван је малом подвигу.Рад са младим људима је прелеп. Гледати младог човека како одраста, одговарати на његова питања, говорити му о животу и о свему што чини живот, а коначно и бити тај који ће у многоме утицати на његове изборе и одредити путању његовог бића, диван је, али у исто време и страховито одговоран посао. Ми који радимо у просвети то врло добро знамо. Пуно пута сам се лично уверио како наше речи имају одјека у умовима тих младих људи, и како – без обзира што некад изгледа другачије, оно што ми кажемо остаје заувек записано у њиховим мислима. И ту неко „фолирање“ није могуће, јер деца јако брзо схвате са ким имају посла. Вашу искреност ће наградити још већом искреношћу, а вашу неискреност знати да окарактеришу на прави начин. Личност самог предавача у овом смислу има непроцењиву улогу, а ученици се према њему и оријентишу.
Васпитавати децу данас, усадити им праве вредности и извести их на прави пут, јако је тешко, а и најмањи успех у овом послу раван је малом подвигу. У време „великог брата“, „фарме“, опште ружичасте некултуре, патетичних емоција оличеним у нискобуџетним сапуницама, шунда и кича, дроге на улицама у слободној продаји, корумпираних институција система, говорити младим људима о части, поштењу, учењу, послу, понекада изгледа бесмислено. Реалност је сурова – напољу влада мрак, а млади људи се морају у том мраку изборити за место које им припада. Ако у том мраку успете да као васпитач, упалите једну ма колико малу свећу, ви сте одрадили колосални посао, а деца ће вам то памтити. Мени лично, управо ово је главни мотив посла којим се бавим, а о томе да ли и колико сам успешан, моји ђаци и колеге ће дати коначан суд.
На жалост, оно што је део нашег посла, јесте управо суочавање са болном реалношћу и суровошћу спољног света у коме наша деца, ђаци, обитавају. Реалност је таква да су деца све суровија једни према другима, окрутнија и безобзирнија, и да институција просвете као таква, не може сама да изађе на крај са овим проблемом. Чињеница да је овај викенд у Пироту имао трагичне последице по двојицу ђака моје школе, који сада леже у болницама опорављајући се од убодних рана које су им током викенда ножевима нанели њихови вршњаци, по све нас претешка је и болна.
Неко би у овом тренутку окривио несрећне деведесете и сву кривицу сваљивао на режим Слободана Милошевића, и његову политику. Без обзира што ни у ком случају не спадам у поштоваоце његовог лика и дела, морам рећи да се са оваквом констатацијом дубоко не слажем. Пре свега, да јасно поставимо ствари – шта је и колико је Србија од 2000 године урадила да ово стање ствари промени? Да ли се у овој држави уопште и нешто урадило како би се млади људи извели на прави пут? Да ли им се говорило преко медија о култури, врлинама, праведности и поштењу, или се пак комплетан медијски простор своди на подвлађивање патетичним емоцијама из филмских сапуница, у којима преовладава кукњава и лелек? Зашто Србија није једном за свагда раскрстила са шундом са Пинка која је све наше девојчице васпитала да изгледају више као кол герле него као жене које у себи требају носити будућност нашег народа? Да ли та Европска Унија толико „нема алтернативе“ да је то морало заменити и предавање о народној традицији, језику и свести? Да ли је Србија морала по сваку цену преписивати накарадне законе о просвети од западних земаља који су нашу децу дебилизовали, а професоре поставили у положај у коме ђаку не смеју ни реч да кажу, јер би то било окарактерисано као „малтретирање“? Ко је и када је неко у последњих 13 година у Србији једну једину реч рекао на тему породице и породичних вредности, осим током предизборних кампања?
На крају, да будем јасан – 90-тих су се обрачунавали мафијаши једни са другима. Данас, 20 година након тога, овако се обрачунавају обични клинци. Групне туче у „херојском маниру“ двадесет на једнога, палице и ножеви, полако доводе до тога да наша младеж полако почиње да наликује на модел понашања својствен Турцима током 70-тих година – а чак ни они више нису овакви.
На овом месту морам напоменути једну ствар која је битан катализатор овог стања, а то је присуство дроге, и њена доступност и ниска цена. А деца су свега овога врло свесна. Они својим очима виде шта се у граду дешава, и без обзира што надлежнима треба дуго времена да би реаговали и склонили проблематичне барабе са улица, деца све то виде и осећају. Када млад човек види да криминалац из његовог комшилука ради шта хоће без икакве казне или страха, да тај човек вози скупоцен аутомобил а увек уз себе има гомилу накинђурених девојчица које је управо она вашарска некултура научила да се диве таквима и буду уз њих, онда ће сасвим с правом то дете вас у чуду гледати док му ви говорите о неким стварима, и питати вас – „човече, о чему ти причаш, зар ти не видиш свет око себе“?
Увек ми је мило када у оваквим тренуцима читам лицемерна саопштења водећих медија у Србији, и њихове жалопојке о изгубљеној младости у нашој земљи. А тим хипокритима заправо јасно треба рећи да су управо они криви, и највише од свих одговорни за овакво стање свести младих људи. Јер данас медији имају немерљиву улогу на свест људи. Е па, нека управо ти медији престану постављати којекакве „старлете“ и певаљке у први план и да од њих праве хероје, нека престану да пустају у етар емисије попут „прељубника“ или „фарме“ које имају за улогу управо заглупљивање народа, нека „велики брат“ не приказује зомбиране ликове како се свађају, и нека сви они уместо тога почну говорити о неким другим стварима, и тек онда ће имати моралног права да кажу нешто на тему вршњачког насиља и васпитавања младих људи. Нека никада више у Србији не буде да било шта год „нема алтернативу“, већ нека алтернативу немају поштење, част, традиција, култура, образовање, е тек тада ће Србија моћи да се нада нечему у смислу васпитања младих.
Срби морају у Европу, како каже један познати српски политичар, мени само није јасно да ли ћемо у ту Европу ми као народ понети нешто своје, нешто од својих племенитих предака који су знали за јунаштво али знали и за чојство, знали да се бране али знали и да одбране слабијег од себе, знали да се зауставе пред нејаким и беспомоћним, или ћемо то као стару крпу одбацити. Ако је већ тако, нека се не питају ти лицемери зашто нам се дешава то што нам се дешава. И нека већ једном заћуте.
Извор: Двери Српске - ПиротМере породичне политике Двери!Како Двери планирају да помогну породицама СрбијеПородица на првом месту!
Неодговорна и недомаћинска политика вођена у Србији у протеклих више од пола века довела нас је до руба биолошког опстанка: према просеку старости становништва један смо од најстаријих народа у Европи, наши званичници крију да земљом харају бела куга и болести зависности, годишње у Србији 34.000 људи више умре него што се роди, имамо испод једног детета по брачном пару, а регистровано је више од 100.000 абортуса (за протеклих девет година, како је показао Попис становништва, изгубили смо 380.000 грађана због беле куге и одлива у иностранство, а домаћинства су нам постала двочлана).
Цене квадрата стамбеног простора су огромне и далеко изнад цене градње, тако да се и у овој области остварује екстрапрофит на рачун породичне Србије. Посебан проблем су зеленашке камате страних банака за стамбене кредите, као и општа незапосленост и сиромаштво, уз високе трошкове живота.
Млади људи када заврше школовање немају никакву перспективу: не могу да се запосле, да формирају своје породице и да пристојно живе. Стотине хиљада Срба је напустило Србију у потрази за бољим животом. И што је најгоре, готово су нам уништили наду да може бити боље.
Највећи изазов за Србију у 21. веку је обнова породице и биолошки опстанак српског народа!
Последњи је тренутак да се све снаге друштва ставе у службу оздрављења породице и њеног јачања, јер без породице нема ни здраве личности ни јаке Србије, а без становништва нема ни привреде ни безбедности.
Друштво које је Србији потребно није друштво размажених појединаца и саможивих потрошача, већ друштво породичних људи и породица са више деце у којима је свако спреман да се бори за своје ближње. Само породичан човек посвећен је пожртвованом раду, дугорочном и стратешком планирању, штедњи и одрицању због своје породице, својих пријатеља и комшија, због свога краја, народа и државе.
Утемељени на породичним вредностима ми имамо моралну основу за одговорну политику. То ћемо постићи поклањањем пажње пре свега породици: породици као моделу васпитања деце, усвајања вредности, стицања радних навика, извршавања породичних обавеза, превазилажења усамљеничког индивидуализма, јачања осећања сигурности и заједништва, као и неговања најбољих народних традиција. Ми стварамо друштво које води бригу о породици у свим фазама њеног развоја (од породице у заснивању до старачке породице). Пружићемо прилику породици да буде активни актер друштвеног живота. Добробит сваке порoдице у Србији проглашавамо приоритетним националним интересом. Наглашавамо, породица ће бити под посебном заштитом државе.
Све што руши породицу и породичне вредности ми ћемо преиспитати, а све што доприноси јачању породице, подстиче рађање и борбу против беле куге – ми ћемо подржати са државног нивоа: у медијима, образовању, култури, радним односима, социјалној и пореској политици...
Усвојићемо законске мере које ће додатно гарантовати права родитеља на васпитање деце, укључујући њихов поглед на свет и начин живота. Спречићемо доношење квази-закона који свако, па и најблаже, физичко кажњавање детета проглашава насиљем и довољном основом за одузимање деце родитељима. Двери праве разлику између благог и васпитног физичког кажњавања деце и физичког злостављања. Свака наша кућа треба да постане СИГУРНА КУЋА. Законодавство мора да себи постави као приоритетан циљ ОЧУВАЊЕ ПОРОДИЦЕ.
Законодавство у области здравства као циљ треба да пред лекара постави очување зачетог живота, при чему је главни задатак да жена у потпуности буде упозната са свим негативним ризицима који су последица абортуса. Пре него што жена изврши абортус треба јој омогућити, као што је случај у многим земљама, двонедељни период за размишљање, при чему јој на увид треба ставити документ о информисаној сагласности, који ће потписати пре извршења абортуса. У документу ће свима разумљивим језиком бити описано шта се све дешава са фетусом и самом женом приликом абортуса, као и о последицама истог по жену.
Бригу мајке о домаћинству и гајењу деце изједначићемо са другим друштвено-корисним делатностима. Мајке које нису запослене, а имају четворо и више деце добијаће месечну помоћ у износу просечне плате у Србији, а њена брига о деци рачунаће јој се у радни стаж. Основни став Двери је: ЖЕНИ НЕ ТРЕБА ВИШЕ ЖЕНСКИХ ПРАВА НЕГО МАЈЧИНСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА.
Многодетне породице имаће државну подршку за решавање стамбеног питања. Даваћемо стимулације послодавцима који дају олакшице (попут флексибилног радног времена) родитељима вишедетних породица, као и онима који укључују помоћ породицама с више деце у свој социјални пакет.
Утемељићемо државну награду, која ће имати и новчани део, за родитеље вишедедетне породице, и та награда биће уручивана на државни Дан породице и породичних вредности.
Социјална политика: брига, солидарност и сигурност
Породични људи знају да нико не може бити срећан у кући ако је иједан члан домаћинства гладан. Таква свест би требало да влада и у друштву и држави. На жалост, из дана у дан све је више гладних – на стотине хиљада је оних који живе на рубу материјалне егзистенције. Актуелни режим није спреман да подели терет кризе са народом и влада потпуно отуђен од народних проблема.
Србија је довољно богата земља, и у њој нико не сме да буде социјално понижен и гладан, и не смеју да владају овако велике социјалне разлике и неправде, не сме се догодити несташица млека и хлеба.
Социјални патриотизам за који се Двери годинама залажу је свест, напор и покрет целог народа ка праведнијем друштву. Двери су за нову социјалну солидарност која значи што већу упућеност људи једних на друге, и смањење постојеће отуђености и усамљености. То је друштвена одговорност и социјална акција за своју породицу, родни крај, природну средину и друштвено окружење у коме се живи, своје село, град, државу и нацију. Пробудимо заборављени дух бриге за ближњег, истинског предузетништва и српског задужбинарства. Вратимо се доказаним историјским обрасцима (попут мобе, задругарства, радних акција, јавних радова...) и прилагодимо их свом времену.
Србија треба да има друштвено-економски систем који гарантује право на приватну својину, али и ограничава монополско богаћење, посебно у околностима у којима су остали грађани осиромашени, обесправљени, понижени, па и животно угрожени.
Изборимо се за друштво у коме ће деца бити васпитавана тако да је битно какав си човек а не колико си богат, за друштво у коме ће се знати да су мерило успеха поштен рад и резултати тог поштеног рада, заједницу у којој ће праве вредности доћи на право место, у којој се за лопова неће говорити да је сналажљив, а за поштеног човека да је неспособан, као што је сада случај, већ ће поштење добити на цени, а криминал на дужини робије.
ЦИЉЕВИ:- подстаћи рађање и подржати породице да роде прво и свако наредно дете
- развој здравственог и образовног система у функцији породице
- медијска, медицинска и просветна промоција рађања и културе живота
- промоција и развој радне етике, радних навика и одговорности
- материјална подршка социјално угроженим вишедетним породицама, уз посебан подстицај и оснаживање ка осамостаљивању
- реформа Закона о раду и пореског система у корист вишедетних породица, трудница и младих брачних парова
- помоћ државе отварању породичних фирми, као и оним породицама које желе да се врате на село
- већа спремност државе за помоћ угроженима у ванредним ситуацијама изазваним елементарним непогодама
- већа пажња старачким домаћинствима и социјалној заштити старих, домовима за пензионере и ширењу геронтолошке службе уопште
- већа социјална брига друштва за угрожене групе (болесне, сиромашне, децу у систему социјалне заштите, незапослене, труднице, породиље, мајке које раде и имају децу, мајке које су и предузетници, самохране родитеље, инвалиде, особе ометене у развоју...)
- посебна социјална и здравствена заштита за ратне ветеране, војне инвалиде, породице погинулих и војне пензионере
- борба против болести зависности
- Србија без гладних и несташице млека и хлеба
- брига за природну средину и друштвено окружење у коме се живи
- обнова српског задужбинарства
- нове колективне акције за 21. век (попут некадашњих моба, задругарства, радних акција, јавних радова...)
МЕРЕ:1. Оснивање Министарства за породицу и социјалну сигурност
2. Оснивање Националног савета за заштиту и помоћ породици
3. Доношење Националног плана за борбу против беле куге
4. Усвајање Националне стратегије за помоћ сиромашнима, незапосленима, посебно мајкама, и оболелима од најтежих болести
5. Усвајање новог Грађанског законика Републике Србије са посебним освртом на Породично право
6. Измене и допуне Закона о раду: заштита трудничких, породиљских и мајчинских права у односу на послодавце; смањење броја радних сати за мајке у функцији поклањања веће бриге одгајању деце; строго кажњавање послодаваца за условљаваље младих жена бланко отказима у случају трудноће, смањење папирологије и бирократских степеника потребних за остваривање породиљских и других породичних накнада, подстицаји послодавцима који показују социјалну одговорност...
7. При запошљавању дати предност кандидатима који долазе из породица у којима ни један члан није запослен, или су из породица са више деце...
8. На нивоу Србије кренућемо у афирмативну кампању ширења породичних вредности и рађања, а као државни празник увешћемо и Дан породице, као нерадни дан и нарочито подсећање на очување најважније установе једног друштва
9. Укидање смањивања плате за време трудничког одсуства
10. Увођење посебних мера стимулације рађању више деце и породичног додатка
11. Оснивање Одбора за помоћ породици при локалним самоуправама
12. Смањење и ослобађање од пореза за одређене најнеопходније дечје артикле
13. Увођење додатног пореза на луксуз и преусмеравање тих средстава за помоћ брачним паровима у лечењу стерилитета
14. Стварање Фонда дијаспоре за борбу против беле куге у Србији
15. Нова стамбена политика у служби вишедетних породица
16. Увођење бенефицираног радног стажа за мајке троје и више деце
17. Уклапање у постојеће или увођење новог предмета у школе под називом Породично образовање и домаћинство, у складу са Породичним законом, који омогућава „васпитање и образовање деце у складу са етичким, емоционалним и националним вредностима породице и друштва”
18. Државна политика подршке повратку грађана Србије из расејања (повластице за улагања и отварање породичног бизниса, олакшавање добијања личних докумената...)
19. Додатно опорезовање кич и шунд телевизијских програма, посебно ријалити шоуа, и улагања опорезованих средстава путем јавног конкурса у продукцију дечјих и културно-образовних програма
20. Ширење кроз образовни систем, медијску уређивачку политику и културну политику традиционалних породичних вредности, као општег културног обрасца неопходног за опстанак и обнову друштва
21. Појачавање и проширивање улоге Саветодавних центара при медицинским и образовним центрима на тему заштите репродуктивног здравља, превенције болести зависности и свих других питања деце, младих и породице уопште
22. Свим подстицајним средствима и пореским олакшицама омогућити деметрополизацију, подршку мањим градовима и животу на селу, бављење пољопривредом, сеоским туризмом и производњом здраве хране, као и отварање породичних фирми и сеоских производних, прерађивачких и потрошачких задруга.
23. За подручја без или са мало радно способног становништва спровести посебне социјалне програме како би се збринули стари људи.
24. Понудити најповољније услове младим и одважним породицама решеним да живе и раде у граничним или пасивним подручјима.
25. Оснивање посебних прихватних центара за збрињавање деце чији родитељи не могу да их издржавају а не желе да изврше абортус, као и прихватање жена док не изнесу трудноћу и не породе се.
26. При свакој гинеколошкој амбуланти формирати консултативни центар, у коме ће бити стручна лица спремна на разговор са женом која је решила да прекине трудноћу.
27. Треба створити прихватилишта за самохране мајке које су се нашле у тешкој животној ситуацији. У сарадњи државе и традиционалних верских заједница наших простора, таква прихватилишта би самохраним мајкама обезбеђивала како привремени смештај, тако и даљу помоћ и животну оријентацију.
28. У средњошколске образовне програме увести упознавање ученика са процесом развоја фетуса у утроби мајке, с нарочитим освртом на опасности последица абортуса по живот и здравље жене.
29. У средствима масовног информисања покренути масовну кампању упознавања становништва са лепотом детета у пренаталном периоду, као и са последицама абортуса по живот нерођених, живот и здравље жене, као и демографију.
30. Разрадићемо програме нарочите здравствене и социјалне заштите за многодетне породице.