Večeras kada Ser Aleks i njegov antipod u trajanju, strpljenju i meri dobrog ukusa u prozivanju rivala otvore onu flašu vina, sigurno je da će dve stvari biti starije od etikete na flaši. Jedna je sama hodajuća statua Junajteda, Fergi, a drugo je rivalstvo Španaca i Engleza, nekada na pomorskim, sada na fudbalskim rutama.
Jer, Nemci i Italijani nemaju veze sa tim, prvi jer nikada neće razumeti dekadenciju kao uslov za lepotu, drugi jer su samo tinjajući žar na ruševinama nekadašnje fudbalske imperije.
Radi se o tome da su Real i Mančester Junajted tipizirani predstavnici obračuna dva sveta.
Kako to?
Real je mera stvari za kontinentalnu Evropu, ma šta novi talas zaljubljenih u Barsu mislio. Podsetiću vas da to kraljevsko belo postoji zbog sebe, Barsa na temelju suprotstavljanja svemu što Merengesi predstavljaju.
Sa druge strane, ništa više nije britanski od Junajteda, tvrdoglavost oličena u monumentalnom Škotu, a opet i dovoljno pronicljivosti tradicionaliste da se prilagodi jednom novom svetu. Valjda nikome nije bilo teže da preživi ledeno doba engleskog fudbala nego Ser Aleksu i valjda se niko nije bolje prilagodio vremenu u kome blato garnirano polomljenim zubima bilo centarhalfa, bilo navijača više nije kolorit kišnog popodneva.
Pogrešno je sve svoditi na Murinja, jer su pozicije zauzete mnogo pre nego što ga je privukla licenca za trošenje u Čelsiju. Isto tako je previše jednostavno stvari posmatrati kroz Kristijanovu prošlost, na tom "Old Trafordu" je jedan drugi Ronaldo ostavio otisak tokom galaktičkog doba.
Najveća pohvala Murinju mogla bi da bude činjenica da je dobijao Ser Aleksa na razne načine, neznalice su to krstile srećom, ništa pametniji nisu ni oni što su sve svodili na novac. Čak i sada, dok na leđima oseća konopce na kojima je razapet Real ove sezone, on je najbolja nada za Špance. Drugim rečima, ne bude li promešao po onom šeširu trikova koji je vazda pun, njegov tim može da uplati jeftinije aranžmane za letovanje krajem maja.
Ovo je veče kada su dva televizora potreba.
Jer, Šahtjor i Dortmund su plakat za dobar fudbal, emociju lišenu zadnje namere. Doduše, ti timovi sa Istoka na proleće umesto južnoameričke raskoši dobiju neispavanu verziju Brazilca od jeseni, pošto na odmoru u domovini nema vremena za snove, nadoknađuje se propušteno.
Bez obzira, u Donjecku je izlog za ono što bi igra trebalo da predstavlja, kada ne bi bilo pritiska da se pobedi po svaku cenu.
Sreda kakve dugo nije bilo... sportske.net
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
