banjalukaforum.com

Hrvatski desničari i veteranski aktivisti odriču se hrvatskog generala Ante Gotovine koji je nedavno pravosnažno oslobođen u Hagu. Po pisanju Novog lista, bilo je pitanje dana kad će desnica i veteranska populacija krenuti u otvoreni napadi na generala Antu Gotovinu zbog njegovih neočekivano apolitičnih i pomirljivih javnih nastupa nakon izlaska na slobodu.

Led su juče probili pokret "Stop progonu hrvatskih branilaca" - saopštenjem "Ako je i od Ante, previše je" - i nedeljnik Hrvatski list, koji na naslovnoj stranici piše "Narod se pita, je li ovo naš Gotovina?".


Taj pokret i Hrvatski list zameraju Gotovini što se zahvalio državnim institucijama, što ne pominje pokojne predsednika Franju Tuđmana i ministra odbrane Gojka Šuška, što nije išao u Vukovar na obeležavanje pada grada.

Prozivaju ga i što proglašava rat završenim dok još ima veterana koji su izvrgnuti gonjenju, što poziva na povratak čak i Srbe koji 90-ih nisu prihvatili hrvatsko državljanstvo, što se okružio onima koji su ga ranije klevetali, što je oduševio levicu za koju je do dana oslobađanja bio okrutan ratni zločinac i što je nakon smrti Šuška i Tuđmana počeo izmišljati da nije član HDZ-a i da je po uverenju liberal.

Поштено говорећи, не би хашка правда била много праведнија чак ни да су их осудили на неке мање временске казне. А онда ослободили зато што су већи део већ одлежали.

Са становишта Готовине и Маркача ефекат би био исти, а скандал ипак мање очигледан и „образ” трибунала би макар привидно био сачуван. Међутим, делиоци хашке (не)правде овог пута су се „мушки” испрсили и хрватске генерале ослободили у целини и целости.

Да је циљ био само да се Готовина и Маркач ослободе – поступили би на горњи начин. Али нису. Што наводи на закључак да је превасходни циљ био да се са саме „Олује” скине стигма злочина, као и да се од одговорности амнестира хрватска држава. На крају, али нипошто не мање важно – циљ је вероватно било и превентивно скидање одговорности са америчке владе и њених грађана због политичке и логистичке подршке коју су током „Олује” пружали Хрватској.

Шамар може да буде, а најчешће то и јесте, акт агресије и насиља. Али у ретким тренуцима, може да буде и отрежњујући и, такорећи, подстицајан. (Не каже се случајно да некоме нешто одговара „као пијаном шамар”.) По свом карактеру, овај хашки шамар несумњиво спада у прву категорију – то јест израз је осионости и глобалног силеџијства. Али уопште није искључено да би, на крају баладе, по српску националну свест и геополитичко укорењење могао имати отрежњујући ефекат овог другог. Хоћу рећи: ако нас ни ово са Хагом и Готовином не освести, заиста не знам шта хоће.

субота, 22. дец 2012, 12:10 -> 12:56

Митрополит Јован са Готовином



Митрополит Јован разговарао са Антом Готовином на свечаном пријему који је приредио председник Хрватске Иво Јосиповић. Митрополит загребачко-љубљански није желео да прича о садржају тог разговора, пише загребачки "Вечерњи лист".

На свечаном пријему код председника Хрватске Иве Јосиповића митрополит загребачко- љубљански и целе Италије Јован (Павловић), сусрео се и разговарао са генералом Антом Готовином, али о садржају тог разговора није желео да прича, пише загребачки Вечерњи лист, а преноси Фонет.




Овај дневник наводи да су се саговорници "срдачно поздравили, генерал Готовина је то учинио с много поштовања, а митрополит Јован с великом срдачношћу", и да су се потом задржали у "подужем разговору".

"Ја сам био у 'поповској групи', односно с кардиналом Бозанићем и осталим свештеницима и верским особама. Разговарао сам с генералом Готовином, али вам ништа не могу рећи из тога разговора", изјавио је митрополит Јован за Вечерњи лист.

Позивајући се на кругове блиске Српској православној цркви, загребачки дневник наводи "да срдачност која се могла видети и на лицу генерала Готовине и митрополита Јована није била пука формалност, а у СПЦ у Загребу генерала Готовину доживљавају као изразито позитивну особу".

"Види се по свему да је реч о човеку високог морала, који није оптерећен прошлошћу него свима поручује да се окрену будућности. Изразити је позитивац и симпатишемо га", рекли су, наводно, Вечерњем листу, саговорници у СПЦ.

Лист сазнаје, ипак, да су Готовина и митрополит Јован разговарали о потреби још веће сарадње и заједништва, као и већем раду на помирењу и дијалогу хрватског и српског народа.

Вечерњи лист констатује и да је "митрополит загребачко љубљански Јован међу ретким епископима СПЦ који је прихватио пут дијалога и помирења после ратних разарања и вратио се у своје седиште у Загреб. Иако му није било лако првих послератних година, митрополит Јован издржао је многе напетости и успео да успостави дијалог са политичким
властима и јавношћу".

"Захваљујући томе, СПЦ не ужива само формална права као и све остале верске заједнице у Хрватској (који су верификовании уговорима с државом), него активно учествује у изградњи хрватског друштва. Најбољи је пример за то је овогодишње отварање православне гимназије на загребачком Светом Духу, али и редовно учешће највиших државних представника, као што је председник Хрватске, на важним црквеним слављима", наводи Вечерњи лист.