_зока je napisao:
hanibaal je napisao:
И да, видим да никад ногом ниси крочио на југ Србије те причаш оно што не знаш. Прво, у Нишу се говори скоро потпуно "чист" (заправо, књижевни) српски, а говори у Понишављу (Пирот) унеколико се разликују од говора у Поморављу (Лесковац, Врање) и Крајишту и Власини (Сурдулица, Босилеград, Црна Трава, Бабушница). Д
Na ovo se zaboravih osvrnuti...Care, moj tata je iz Pirota, vrlo dobro znam kako se govori tamo i koja količina riječi se kod njih koristi koje ne pripadaju srpskom jeziku. Npr. abadžija je krojač,aben znači korišten, ako nekoga cijeniš onda ga bakariš,ako nekoga hvataš onda ga vačiš,pljeskavice pečeš na skari (roštilju),skokotljiv je golicljiv, nešto što je klizavo je vuzgavo....Trebam li dalje da nabrajam?
Е па, царе, ти немаш појам о томе шта није а шта јесте српско управо зато што се држиш Вуковог књижевног језика. Ја сам исто из тих крајева (Власинско језеро), одлично знам како се где прича и рекао да је на Пирот било утицаја бугарског и турског, тако да ниси пажљиво прочитао. Елем, пола тих израза које си ти навео као турцизме, бугаризме и које год већ туђице да су заправо су стари српске архаичне речи које су се баш због страних утицаја изгубиле, а на југоистоку Србије сачувале: на пример, код речи вачиш/ватиш се изгубило Х (што је типично за торлачке крајеве), скокотљив је голицљив па скаче кад га неко голица, вузгаво/пузгаво/љузгаво (постоји више обликау пиротским крајевима) потиче од пузити, што асоцира на радњу која се врши при кретању по клизавом терену. А то што си рекао је само пар примера, има их много. А да не причам да се не зна број српских и грчких речи у турскоме, а ми те речи називамо "турским" (нпр. хан који постоји и у српскословенском или "севдах" што је синоним за "заводих"). Ти мислиш ако нека реч није по Вуковој књижевној норми није српска, а таквих речи има колико хоћеш (примера ради, зашто се не зна тачно значење старе српске речи "опрем" која постоји само у српском језику? Баш због тога што је шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки (и то не сви делови та два дијалекта) канонисан као прави српски, а сви остали дијалекти су били подложни асимилацији (та асимилација траје и дан данас).
Forty Two je napisao:
Ako je to bilo toliko nasilje i silovanje jezika, zašto i kako je ta reforma tako brzo zaživila i prihvaćena?
Па ко каже да је тако брзо заживела и прихваћена? Зато што је просторе које је он канонисао као примарне просторе српског језика (који заправо то уопште није) заузимала новостворена Кнежевина Србија која је хтела да потисне утицај државе Црне Горе у Српству и зато је на сваки начин желела да центар Српства буде баш она, као Пијемонт будућег уједињења (нису ту државе као државе у питању, исти смо народ, већ борбе црногорске и српских династија за будући престо заједничке државе)
И опет, одслушај и погледај оригинални текст химне Востани Сербије, прочитај о Доситеју Обрадовићу и о томе шта је био "језик говедара" (Вуков језик нема везе са тим) и зашто је Доситеј Обрадовић отерао у три лепе Вука кад га је овај молио да му преко везе среди наставак рада... То пише чак и на Википедији коју не сматрам за меродавну енциклопедију.
И опет, не желим ја да се уведе пироћански, врањански или неки други архаични говор као званичан језик Србије и Срба, већ да се направи синтеза, врате стара слова и направи простија граматика од ове. И да, и сам кажеш да се ситуација што се тиче руске и српске граматике не може упоређивати, онда немој да ваташ руски за пример ко пијан за плот. Ајд у здравље и прочитај још једном онај предходни пост