banjalukaforum.com

Ne znam da li je bila neka slicna ili ista tema, ali evo…
Sta mislite o moralu. Za ili protiv, zasto, uticaj morala kako na drustvo tako i na pojedinca???

_________________
Nature has fixed no limits on our hopes.

А шта си се ти расписао, кода је сва тека твоја?

О моралу је било ријечи. Доказ да га имамо је што физички на улици се не оргија, али у мислима засигурно у многих , оргија-бургија. Има људи трезвених, али мало. Мислим да је увијек вријеме за морал и он је кључ чак свију врата, ако желимо добро себи. А од кушања зла нема човјек ништа, али кому рећи – грешном човеку?

Po mom misljenju u ratim i poslije ratnim godinama na nasim podrucijima je doslo do velikog pada morala. Mislim da je najveci razlog to sto su mladi , ali i stari izgubili vidike, vizije, ideale.

Pocnite samo od kuce , sta to danasnja mladez izvlaci iz kuca?! Starci nezadovoljni politikom, poslom, nemogucnosti dovoljnih primanja i sve to izaziva veliko nezadovoljstvo kod kuce sto je preduslov svadja, vrijedjanja i fizickog nasilja.

Ako odete u skole, nacete nemotivisane, generalizujem, profesore koji se deru na djecu, jer ne smiju na partnere kod kuce i ne donose sa sobom u skolu aposlutno nista pozitivno niti djeca iznose.

Odete na ulicu i nadjete svu tu djecu izgubljenu i u vremenu i u prostoru kako negdje lebde pokusavajuci da nadju sebe.

Zao mi je danasnje mladezi. Ja sam bar imala neke snove i neke idole i ideale u koje sam vjerovala i koji su mi pomogli da budem ono sto sam ja danas. Hvala im svima.

Moral je nepisani zakon. Ugradjen u osnovu svakog covjeka.
On mu je dat da bi mogao i u uslovima izolovanosti od drustva, ili u uslovima kad drustvo ima pogresne zakone, mogao ciniti ISPRAVNO.

dakle, postoje 3 osnovna zakona...
1) Moralni zakon, ugradjen u covjeka
2) Zakon drustva, dat kroz zakonike drustva, i
3) Boziji zakon, dat kroz svete spise

Otkud moralni zakon u covjeku?
usudjujem se napisati...od Onog ko je covjeka i stvorio!
covjekov Stvoritelj ugradio je u covjeka zakon (moralni), da bi on postujuci zakon ispunio svoju svrhu. razlog svog postojanja.

nazalost, covjek se od svog samog pocetka, nastoji odvojiti od svog Stvoritelja, trazeci "slobodu izvan zakona". zakon cesto dozivljava kao stegu koja uskracuje njegovu slobodu, nevideci da je upravo u postovanju zakona...najveca sloboda!

udaljujuci se od Stvoritelja, u covjeku slabi i moralni zakon, buduci da je Stvoritelj IZVOR moralnog zakona.
zbog toga, kroz istoriju, covjek je bio prisiljen stvoriti "svoje" zakone, u drustvu u kom zivi, kroz tzv. drustvene norme. ove drustvene norme (zakon drustva) nisu bile dovoljne da ispune svrhu covjekovog zivljenja, buduci da je njihov tvorac manjkav...COVJEK.

Zbog toga, pojavio se treci zakon, Bozija rijec, data od savrsenog zakonodavca, sa ciljem spasenja covjeka i ispunjenja njegove osnovne zivotne uloge.

BY3, pa nije ova teka mala, bar se ovde mogu dodavati novi listovi.
Mislite li da moral sputava???
Moralni zakon ugradjen u coveka???

_________________
Nature has fixed no limits on our hopes.

Ugradjen nije, vec biva ugradjen odrastanjem. Razlicite sredine imaju razlicita moralna nacela, po tome se da zakljuciti da se ne radjas sa njim. Ali to je opet moje misljenje.

_________________
Nemoj se svadjati sa budalom, ljudi cesto nece primjetiti razliku.

moralni zakon je urodjen!
to je i dokazano, na slucajevima ljudi koji su rasli sami, dakle bez odgoja.
pa ipak i tim ljudima neke stvari su bile strane i imali su u sebi "unutrasnji otpor".
neki bi rekli da je to rezultat genetskog nasljedjivanja, ali moglo bi se tumaciti i drugacije.

istina je da na moral covjeka utice odgoj i kultura u kojoj zivi.zato nemaju svi ljudi isti moral.

na pitanje "da li moral sputava?"...rekao bih.
NE!
vrijednost dobrog zakona je, naprotiv, u tome sto...OSLOBADJA!
jer, nemoguce je covjeku zivjeti bez zakona.zato mora postojati nekakav zakon po kom bi zivio.ako je zakon dobar, onda je to okvir u kom bi covjek mogao najbezbjednije i najbezbolnije zivjeti.a to su onda uslovi za ostvarivanje ljudske slobode.

mi nevolimo zakone, ali nisu zakoni ti koji sputavaju nasu slobodu...vec BEZAKONJE.

MiskO, i ja sam saglasan sa tvojim misljenjem.
Rio, samo jedno pitanje u okviru tvog odgovora, kako to mislis da je dokazano da je moralni zakon urodjen?? Kako to mogu ljudi rasti sami, ako ih neko posmatra, a ako ti posmatraci nisu dolazili u kontakt sa osobom koju posmatraju. Zar to nije uzasno?? A ako ih je osoba koja je bila posmatrana mogla videti i komunicirati, onda je to propalo istrazivanje, jer posmatrana osoba je sama evoluirala posmatrajuci ljude koji su ga ili nju posmatrali. Mozda i gresim, ... zato me ispravi. Tome i sluzi forum. Poz

_________________
Nature has fixed no limits on our hopes.

Znas li ti sta znaci sputavati? Znas li sta je to sloboda? Ako zivimo po zakonima drustva (ili bilo cijih zakona, mozemo uzeti i tradiciju) onda nase ponasanje postaje odredjeno okolinom cije smo zakone prihvatili, pa samim tim okolina pojedinca kontrolise i oblikuje po zakonima, pa onda ponasanje postaje mehanicno i strogo uslovljeno. Sad, ako je ponasanje rezultat uslovljenih odgovora, da li je to ponasanje moralno? Ako je nase ponasanje zasnovano na strahu ili nagradi, je li to ispravno? Ako se ponasam uskladu sa nekim ideoloskim konceptom, moze li se taj postupak smatrati vrlinom? Nije li strah osnova naseg morala? Ako u covjeku postoji unutrasnji moral, da li se on uklapa sa vrlinom, slobodom, paznjom, svjesnoscu, slobodom od bilo kojeg koncepta? Ako se ne ulapa, kako onda to moze biti moralno?

Kontrolabilnost, ja sam potpuno saglasan sa tvojim misljenjem, to sam i ja rekao. I ja mislim da je moral zasnovan na strahu. A to sta je moralno, to se valjda odredjuje u ocima drugih ljudi, a nama se prenosi kao nesto sto mora tako biti.

_________________
Nature has fixed no limits on our hopes.

za "utopiju"...
naravno, niko neraste sam izolovano od drugih ljudi, iako postoje price da su pojedini ljudi jos kao djeca bili izgubljeni i odrastali medju zivotinjama.

ali ono sto je sigurno jeste, da postoje stvari koje nekako znamo ali niko nas nije ucio.to je MORAL!
recimo...niko nas nije ucio da neubijemo covjeka koji ispred nas stoji u redu u prodavnici, da bi prije dosli na red.ali mi ipak, nekako znamo da to nije uredu i osjecamo odbojnost cak i prema samoj takvoj pomisli.
otkud nam to? urodjeno je!

naravno, iako se mi radjamo kao ljudi koji nezele ubijati druge, zivot od nas nekad nacini masovnog ubicu ili umno poremecenu osobu.
tad imamo pad morala.

shodno tome, postoji bogatiji i siromasniji moral.moralniji i nemoralniji ljudi.

utopija: ma da!

Лијепо сложене мисли али се ипак не бих сложио са идејом да је морал уграђен под утицајем околине. Неоспорно је да тај утицај постоји (позитиван/негативан), али мислим да се то може другачије окарактерисати, или да морал није само то. Страх може играти значајну улогу у понашању али питање је да ли је то морал. Постоје примјери високоморалних поступака особа које су биле на позицијама/ситуацијама/околностима гдје од одлуке шта ће или неће учинити нису могли да имају неке посљедице (које могу изазвати тај контролабилни страх) па су опет чинили то што су чинили, што по неким мјерилима чак не би било и логично. Исто тако се требају узети у обзир и ствари као нпр. лажни морал итд.

htio sam ranije nesto napisati...
ima mnogo pitanja a meni ionako zamjeraju da pisem "nasiroko i nadugacko", pa necu ovaj put na sve odgovoriti.

pokusao bih odgvooriti sa kontrapitanjem...
mislis li da moze biti slobode BEZ IKAKVOG ZAKONA?

recimo, zamisli da zivis u svijetu u kom nema NIKAKVOG zakona. i svako ko te nevoli moze te povrijediti i ko zeli nesto od tvoje imovine, moze uzeti. i ako si ozenjen i imas porodicu, tvoja zena moze spavati sa kim hoce, jer sve se to nesmatra nezakonitim. da li bi onda mislio da uzivas u slobodi?

caka je u tome, da upravo ZAKON DAJE SLOBODU A BEZAKONJE JU ODUZIMA!

ako zelis slobodu, onda ti treba drustvo, ne koje NEMA zakona, vec drustvo koje POSTUJE zakon! tek u takvom drustvu ti osjecas punu slobodu.mozda na prvi pogled ovo zvuci nelogicno ali ako se upustis u malo pazljivije posmatranje i sam ces to shvatiti.

dakle, samo je pitanje, KAKAV ZAKON JE DOBAR ZAKON?

ja sam siguran u jedno...
savrsen zakon donosi SAMO savrsen zakonodavac.
a svaki drugi zakon, koji nije savrsen, manjakv je i njega donosi manjakvi zakonodavac.

ko je savrsen a ko manjkav vidi sam, ako ti ja kazem da su neki zakoni od covjeka a neki od Boga.

sve najbolje.

rio: Mislim da moze biti slobode bez ikakvog zakona, a to sto tako mislim ne znaci da sam ja tu slobodu ostvario, ali ipak cu prepricati jednu pricu:

Poslije 15-tak godina, dvojica prijatelja koji su bili zajedno u njemackom zarobljenistvu u II svjetskom ratu i koji su pretrpili mucenja, su se sreli. Poslije opustenog razgovora prvi je pitao drugoga:
-Da li si oprostio onome sto su nam fasisti ucinili?
-Da, naravno; odgovorio je drugi.
-Ja im nikada necu oprostiti za ta zlodjela covjecnosti; rekao je prvi, na sta je drugi dodao:
-Onda dragi prijatelju, ti si jos i dan danas u njemackom zarobljenistvu.

bojmen: lazni moral jeste ugradjen pod uticajem okoline; u Engleskoj prde za vrijeme jela, kod nas je to nezamislivo, i tako dalje. Ja se ne bavim pitanjem morala, ali znam da kad su mi uvijek nametali nekakva pravila uglavnom da bi prekrili sopstvene nedostatke. Pravila postoje svugdje i prilicno su neuskladjena, ... imas odredjena pravila ponasanja pred djevojkom, u kulturnoj ustanovi, na ulici ... Oni nisu nikakav problem. Za mene je problem kada neko pocne ozbiljno ziviti samo po tim pravilima. Odlican indikator da li zivimo po pravilima koji su nam nametnuti i koji su idiotski jeste trenutak kada pocnemo da osudjujemo druge! Pravednicki bijes se krije iza tog osudjivanja, ali on pokazuje deformitet nas samih pod uticajem drugih!

Ako se pri tome misli u globalu na organizaciju drustva, slazem se sa tim. Moguce je, ali naravno ne u danasnjim okolnostima. Ljudi nisu takvi.

[/quote]
Takodje interesantne misli ali ne pratim do kraja poentu tj valjda je izostavljena... mislim da se preskace preko vise stvari.. morala, pravila, zakona, prava, obicaja (kojih ima vise vrsta)... ponesto se i mijesa..
Osudjivanje u sustini jeste losa pojava, kada bi svi gledali svoja posla stvari bi valjda bile bolje.. ali opet drustvene okolnosti i uslovi u kojima zivimo i kakvi jesmo nas u tome znacajno ogranicavaju.

[url]recimo, zamisli da zivis u svijetu u kom nema NIKAKVOG zakona. i svako ko te nevoli moze te povrijediti i ko zeli nesto od tvoje imovine, moze uzeti. i ako si ozenjen i imas porodicu, tvoja zena moze spavati sa kim hoce, jer sve se to nesmatra nezakonitim. da li bi onda mislio da uzivas u slobodi?

[/url]

ti se rio kao i mnogi drugi bavis retorickim despotizmom (postavljas pitanje na koje utvrdjujes odgovor) sto je najprimjereniji oblik drustva
koje postoji, a koje malo ko primijeti, dakle gdje je tu sloboda.

pravila koja utvrdjujes su samo igra bez oslonca (bezakonje koje je u tvojoj glavi ne u svijetu koji zivi). takodje i zakon.

navescu ti jedan najjednostavniji i najrasprostranjeniji primjer.

zaposlen si u firmi koja ima vlasnika i koji ti je nadrjedjeni.
zar on ne nije tak koji ima kontrolu nad tobom dok god si vezan
za tu firmu jer je on (fiktivno/fakticki) njen predstavnik u svakom pogledu
kojem ti dozvolis.

drustvo koje trazis je drustvo sigurnosti a ne slobode a to su razliciti
pojmovi.

_________________
life style, stile without life

nema potrebe da SVAKI zakon dozivljavas na ovaj nacin.nisu svi zakoni takvi.takvi su samo onda kad su doneseni iz zle namjere. da porobe i potcine.

ali, zakon isto tako donosi i slobodu za covjeka.
kad covjek dozivi zakon kao sopstvenu slobodu, onda tu nevidi nametanje vec radost.

recimo...
zakon kaze "da ljubis bliznjeg svog". i ako je u tvom srcu zaista ljubav prema nekoj djevojci, zar bi takav zakon dozivio kao prisilu?
bezbroj je primjera zakona koje covjek postuje sa radoscu, samo je cesta predrasuda da se pojam "zakon" odnosi na nesto prisilno i protiv nase volje.
ako je zakon ZAISTA DOBAR i ako ga covjek ZAISTA RAZUMIJE onda ga on ispunjava sa radoscu i zadovoljstvom.



slazem se...netrebamo osudjivati druge, ali zivjeti "ozbiljno po pravilima", opet nemora znaciti "zivjeti na stetu drugih", vec obratno!
evo primjer...
"necini drugom ono sto nezelis da drugi cini tebi"...zar to moze biti los zakon? zakon koji oduzima neciju slobodu?

pa upravo je ostvarujes!
eto, u "mom despotizmu" ti imas priliku da odmah poslije moje rijeci dodas svoju.zar ti ja oduzimam slobodu? ne! imas ista prava ovde kao i ja.



sta ovaj primjer znaci?
ti mozda mislis da je sloboda kad imas SAM kontrolu nad sobom. pa imas li je? znas li ijednog covjeka koji SAM ima apsolutnu kontrolu nad sobom i svojim zivotom? ja neznam. takvog covjeka nema, nije bilo, niti ce ikad biti.
takva je nasa ljudska sudbina! nikad nemozemo sve konce naseg zivota imati u svojim rukama, a ja ti jos kazem da je to DOBRO.
zar bi ti dao u pozoristu da sa lutkom upravlja neko ko nema pojma?
i mi ljudi smo lutke, kojima upravlja neko.
tako mora biti a nase je samo da izaberemo kome cemo sluziti. jednom gospodaru ili drugom. jer samo su 2 gospodara.


jesu li razliciti pojmovi?
mozes li zamisliti slobodu u kojoj si nesiguran ili sugurnost u koj si neslobodan?
to je isto kao da kezas "vatra sija ali negrije".
gde je sigurnost tu je i sloboda...i obrnuto.

Moral kao kolekcija pisanih pravila ne postoji kao nešto što je čovjeku urođeno.

Savjest, kakvom je danas poznajemo takođe nije nešto što bi moglo da preuzme ulogu morala jer se radi o internalizovanim vanjskim pravilima, odn. o prisilnom mehanizmu. Zato moral mnogi doživljavaju kao ograničavajući faktor koji sputava 'stvarnu' prirodu. (izraženu kroz reakciju na pritisak vanjskih i unutrašnjih pravila, dakle posljedica jednih te istih uzroka što nam govori da se radi o nečemu što sadrži samo zrno istinske prirode na svoj izvitoperen način)

Djelovanje urođenog morala se može prepoznati u opštem duševnom stanju neke osobe. (depresivan, agresivan, otuđen...) Vidite, svaki postupak koji se kosi sa onim što je u ljudskoj prirodi ostavlja svoj otisak. Vjerujem da je čovjek po prirodi dobar, odn. okrenut životu. Svaki postupak protiv samog života, od nanošenja zla drugome, preko idolopoklonstva, pa do tupog životarenja, je protiv tog morala i ostavlja svoje posljedice.