banjalukaforum.com

Ubija me to što nikad nisam bio u Srbiji!
Ponedeljak - 09.07.2012
Srbijo, gde su ti oči? U šta gledaš? Ispred nosa ti promiče još jedan supertalentovani košarkaš koji, očigledno, nikad neće obući dres „orlova“. A Srbenda je da veće nema...

Bek-šuter Mirko Đerić do juče je bio potpuno anoniman sportista u našoj zemlji. Preko noći je postao heroj. Planetu je obišla fotografija na kojoj tamo neki momak u dresu reprezentacije Australije „razvaljuje“ Hrvate i slavi s visoko podignuta tri prsta. Sa sedam trojki i 21 poenom Mirko je rasplakao naše komšije u polufinalu Svetskog prvenstva za košarkaše do 17 godina, a Australiju poslao u borbu za titulu, za koju je sinoć igrala protiv selekcije SAD.
Ni sada, ni bilo kad pre toga iz Košarkaškog saveza Srbije Mirka niko nikad nije nazvao.
ALO! SPRINT vam predstavlja momka o kome danas priča čitav košarkaški svet...
- Najpre, veoma sam iznenađen da je u Srbiji baš tako odjeknula moja partija s meča Australija - Hrvatska, u kojoj smo slavili sa 83:71 i potpuno zasluženo došli u situaciju da se borimo za titulu prvaka sveta. Drago mi je što me i znani i neznani iz Srbije i čitave dijaspore zasipaju porukama podrške. Čestitke mi stižu sa svih strana - započinje priču Đerić za naš list.
>>> Mnoge koji su gledali tvoju partiju protiv Hrvatske je iznenadilo to što si koševe proslavljao s visoko uzdignuta tri prsta.
- Nisam bio svestan da će neko u Srbiji uopšte videti detalje s meča, tri prsta je pozdrav koji je bio upućen ujaku Jovici i starijoj sestri Dariji, koji su bili u publici. Druga sestra Tamara i devojka Zorana su bile sprečene da dođu u Litvaniju. I da se razumemo, nisam hteo time da na neki način prkosim Hrvatima ili da ih ljutim. Njihovi igrači su mi posle meča čestitali na plasmanu u finale.
>>> Kako si uopšte dospeo u Australiju?
- Uhhh... Duga je to priča, pomalo i tužna s obzirom na to da su moji roditelji zbog ratnih razaranja 1994. godine morali da izbegnu iz Hrvatske, tačnije iz Like, i da otputuju na potpuno drugi kraj sveta. Moj otac Dušan je iz Korenice, majka Jovanka je rođena u Vrhovini. Imali su lep život, držali su kafić koji se zvao „Miran“. Kada je počeo rat, morali su da pronađu novi dom. Često mi pričaju o tome, ali nije lako prizivati tako teška sećanja. Radije bih pričao o košarci...
>>> S koliko godina si počeo da treniraš košarku?
- Sa pet! Počeo sam u lokalnom klubu Delije iz Sidneja, potom sam prešao u Obilić, a trenutno sam član Benkstona. Treneri koji su mi najviše pomogli u karijeri su Zoran Šalipur, Miloš Šalipur i predsednik kluba Obilić Stevan Šipka. Sa instituta AIS (Australijski institut za sport) najviše dugujem Berniju Slejteru i Trejsiju Semjuelsu. Danas sam ponosan što sam reprezentativac Australije.
>>> Postoji li mogućnost da uz eventualni pristanak Košarkaške federacije Australije u budućnosti obučeš dres Srbije?
- Roditelji su mi usadili veliku ljubav prema Srbiji, ali, da se razumemo, meni je Australija pružila sve! Ne bi bilo fer da sad okrenem leđa Australiji, zemlji koja je toliko učinila za moju porodicu i mene.
>>> A da li te je neko ikad zvao iz Košarkaškog saveza Srbije?
- Ne, niko!
>>> Da li si ikаd bio u Srbiji?
- Nikad i to me, realno, ubija... Želim da to što pre ispravim. Kao dečak sam pohađao srpsku školu u Sidneju, sada jezik usavršavam uz roditelje. Zadovoljan sam kako pričam, samo mi pisanje ide malo teže. Moraću da radim još na tom delu...

Lična karta
Godina rođenja: 1995.
Mesto rođenja: Sidnej
Pozicija: Bek
Visina: 191 cm
Klub: Bankstaun

Svi moji navijaju za Zvezdu, a ja bih igrao u Partizanu!
>>> Tvoj prvi klub u karijeri zvao se Delije. Znači li to da navijaš za Zvezdu?
- Ha, ha... Reći ću vam da čitava moja porodica navija za Crvenu zvezdu, ali specijalno mesto u mom srcu je rezervisano za Partizan. Bez obzira na navijačku pripadnost, bila bi mi čast da zaigram u jednom od dva kluba beogradskih večitih rivala. Uostalom, Stiven Marković mi je puno toga lepog pričao o srpskoj košarci. Nismo puno sarađivali na treninzima, ali mi je savetima puno pomogao. Aleksa Marića ne poznajem lično, ali mu držim palčeve na Olimpijskim igrama u Londonu s reprezentacijom Australije - kaže Mirko.

Amerima titula
U finalu Svetskog prvenstva za košarkaše do 17 godina, reprezentacija SAD savladala je Australiju sa ubedljivih 95:62. Mirko Đerić je meč završio sa osam poena, dva skoka i tri asistencije. Bronzana medalja pripala je Hrvatskoj koja je deklasirala Španiju sa 93:61.

Igrama u Sidneju obeležioKup Draže Mihajlovića!
Kao član Košarkaškog kluba Obilić, za koji uglavnom igraju srpski iseljenici koji žive u Sidneju, ali i inostrani košarkaši, godine 2010. je imao zapaženu ulogu na turniru koji se zove - Kup Draže Mihajlovića! Predstavnici Obilića su izuzetno ponosni na Mirkova poslednja ostvarenja u dresu reprezentacije Australije i među prvima su mu čestitali na pobedi nad Hrvatskom.

Obožava Stojakovića
>>> Koliko pratiš srpski sport?
- Puno. Posebno košarku i fudbal, ali i tenis zbog Đokovića. Od košarkaša obožavam Peđu Stojakovića i Sašu Danilovića, dok su mi omiljeni fudbaleri Nemanja Vidić i Miloš Krasić.

Rakovic i Raduljica se nisu pojavili na pocetku priprema.
Micov se nakon potpisa za CSKA iznenada povrijedio, prije potpisa je prozivao Dudu kako je nepravedno zanemaren i da je zdrav prav. Samo tuci treba!

Ne shvatam kako sam to povređen, ako samo igrao u četvrtfinalu italijanskog šampionata. I nije mi jasno kako je to stručni štab Srbije upoznat sa mojim zdravstvenim stanjem, ako me niko ove sezone nije kontaktirao. Ni Ivković, ni njegov asisitent Kesar. To čak nisu mogli ni u novinama da pročitaju, osim da su problemi sa levim kolenom prošlost. Pročitao sam da pominje i lekarsku komisiju za neke reprezentativce, pa što i mene nisu zvali da provere da li mogu da igram.Ovom prilikom ne želim da se prepucavam preko medija, to nije moj nivo i nikud ne vodi, sigurno ne na reprezentativni spisak. Međutim, zabolela me je izjava selektora, jer sam zdrav, pa povreda sigurno nije razlog otpisivanja. Sa druge strane, cenim Ivkovića, koji je čudo napravio sa Olimpijakosom, ali njegova konstatacija ne odgovara činjeničnom stanju. Ja nisam igračina, ali mislim da sam na visokom niovu odradio sezonu i barem zaslužio "pola" šanse da pokušam da se nametnem za evropske kvalifikacije - u dahu priča Micov.

Možda nekom drugom prilikom?

- Već imam 27 godina i bez obzira na ogromnu želju da obučem nacionalni dres, čini mi se da je to završena priča za mene. Barem dok je Ivković selektor.

Не осећам се сјајно, имао сам проблема са коленом и дуго нисам знао о чему се ради. Пронашли су ми бактерију, која је довела до упале, јер сам током италијанског плеј–офа за кратко време одиграо четири утакмице. Нажалост, мале су шансе да заиграм за репрезентацију, да сам контактиран раније, можда би се ситуација другачије одвијала. Овако, посветио сам се физикалним терапијама и мишић је за три месеца атрофирао

Papak, a i ovaj Raduljica, kao da je neki igrac

vala bas,teski prosjek tako da nismo nista izgubili a ni dobili

ili mozda bolje receno oni bi izgubili mozda nekoliko sedmica mora ali bi ovakvi igraci kao raduljica i micov mogli puno napredovati za to vrijeme provedeno sa dudom

Hahahaha sad brigate rece da je tekma u laktasima.Fudbalsku reprezentaciju mozemo ocekivati u zeravici ili vesi,nzm tacno odakle je mile kovacevic.Jebe nas laktasenko i ne vadi