Баби Папушка je napisao:
Ponekad bih se zapitao kako bi to izgledalo da čitav dan ne pristupim svom omiljenom forumu. Te crne misli bih po običaju razbio pisajući neku vijest sa CH ili nekim spamerskim postom. Međutim moji strahovi će se jedan dan obistiniti.
Po običaju ustajem rano prije podne oko 11 sati, umivam se i odmah sjedam za kompjuter radujući se novom danu i novim tema na mom omiljenom forumu. Jedno jutro je bilo drugačije od ostalih, sunce je sijalo i bio je vedar dan koji me je mamio napolje, ali nema te sile koja bi me rastavila od foruma, kada sam mu prstupio, automatski sam bio prebačen na B92. To je bio veliki šok za mene i pored one pametne poslovice: "Bolje da vas bombarduje B92, nego B52." Sunce je sijalo na nebu, ali mene je obuzimala neka zebnja, strah i nevjerica, jer šta će mi internet, ako nema foruma. Ubrzo sam počeo kontaktirati svoje drugove, na FB sam sreo Block out, koji je isto tako bio preplašen i zabrinut, ali mi nije mogao ništa reći o tome šta se desilo. Ugasio sam računar i izašao napolje, stara je tražila od mene neke ukrasne trave za šaranje jaja, jer je išao veliki hrišćanski praznik Vaskrs, otišao sam na livadu ispod Kastela i tamo nabrao par travki. Kada sam se vrćao kući sreo sam još jednog druga-nolajfera sa foruma poznatog pod nadimkom nepokoreni sa kojim sam razmjenio par misli i ideja o tome šta je bio uzrok napada na naprednu internet zajednicu grada Banjaluke, a i šire. Kada sam došao kući stara me je mnogo izljubila i pohvalila kako mogu biti koristan član domaćinstva kada hoću i pridonjeti nešto, pa makar bila to obična trava, među kojom se nalazila i po koja liska otrovnog bršljanja. Noć je već uveliko bila pala, a foruma nije bilo, u svom očaju šaljem email mom drugu sa foruma Zoki, koji mi objašnjava situaciju i smiruje me. Odlazim da spavam sa nadom u bolje sutra.
Biti bez foruma na jedan dan za mene je bilo neobično iskustvo.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
