|
У МОЈ СТАН СЕ УСЕЛИЛО ЖЕНСКО
Кунем се да нисам крив. Сама се појавила. Изгледа да се материјализује из подсвести. Своје. Прво је дошао мирис ... знате ... домаћи... или је то мирис камилице, или меса, не могу рећи. Улазиш у стан - и одмах ти је јасно да ту живи женско или повремено навраћају пријатељице...
И тако је било. Навраћале, навраћале и једна од њих и „навратила“. А шта сам могао да урадим? Звати спасилачку службу?
То се догодило веома брзо. Барем за мене. Она је остала ноћу. Затим - ујутру, када сам ишао на посао – замолила ме да јој оставим кључеве од стана. А ујутро,треба напоменути, ја сам увек деморалисан. Желим брзо збрисати. И, подлегао сам провокацијама.
Враћам се и кући и осјећам да сам пропао. Неки непознате папуче у купатилу, кревет први пут у овом веку сложен, на столу салата. Ово је моја пропаст ...
У почетку је наравно било тешко. Нити можеш пушити у кревету, ни попити пиво с пријатељима ... Да, такви су моји пријатељи – женског пола! Да, било је касно и решили су да иду са мном ... Па шта, кармин на кошуљи? То је моја кошуља! Па шта, ако је ти мораш прати? Опраћу сам ... некад, некако.
Било је тешко навикнути се да је телефон увек заузет, претрпаним полицама у купатилу, папучама поред кревета. Морао сам купити мобилни телефон и посебан ормарић. Са папучама је компликованије. У сред ноћи не знаш у шта си ноге убацио, а онда угледаш тај ужас на великом прсту своје десне ноге.
Зато се појавило неколико плусева. То јест, они су свакако под знаком питања, али ипак... Раније специјалитети у мојој кући били су сендвичи. Не кажем да су ми досадили, али имао сам осјећај да у кулинарији има још нешто. И нисам погрешио.
Схватајући да ова катастрофа има позитивне аспекте, смирио сам се. А што моје страдање не би било узалудно, почео сам да водим надзор. Дакле:
1.) То створење воли чистоћу. Очигледно, ово је другачија врста хомо сапиенса, одвојена током природне еволуције. Она је у стању да види прљавштину на молекуларном нивоу. И при томе увек тврди да сам разносилац те прљавштине ја. Па зашто не би смео лежати на кревету у патикама? Прво, то су моје најбоље патике. Друго, не лежим на постељини а на покривачу. Треће, откуд јој да су патике прљаве? Па јуче сам покиснуо у њима, значи да их не морам прати ...
2.) На одржавању те чистоће ној треба 50 пута више времени него мени. Прије сам сређивање завршавао за 5 минута једном у 2 седмице. Истрести пепељару и покупити све оно што је из ње пало на под. Ако би долазиле неке пријатељице онда би ишла генералка – кошуље и чарапе бацити под ормар, празне боце за шпорет. Сада чишћење постаје хронично и дуготрајно.У борбу с прљавштином укључене су разне посуде, ведра, четке, крпе, сунђери на челу са усисивачем. На левом крилу непријатеља налазе се средства за личћење. Џогер лежи у заседи.
3.) Та иста ремек дела кулинарије која су ми раније била доступна само у јавним угоститељским објектима, требају се много душе припремати него јести. А она сама исту ту храну неће да једе, говорећи да ју је већ пробал у самом процесу припреме. А онда се интересује да ли је укусно. Па зашто ју је онда пробавала?
4.) Ова нимфа једе ни мање ни више него мушкарац. Више стење, чита и дискутује о дијетама са пријатељицама. Купила вагу. Стаје на њу свако јутро са изгледом повређене девице. Покушава вежвати ујутру. Након тога, мирно једе кобасицу. И "јогурт и јабука" – мит измишљен разни, женским часописима. Да би одржала тај мит користи се разним триковима. На пример, мали тањирић. Са друге стране, слободно у тај тањирић може додати још кад све поједе ... Ако имамо торту за вечеру - то је права мелодрама. Уз све неопходне атрибуте искушења, борбе са осећајем дужности и коначно - финале - комплетно самопожртвовање. Торта је победила, публика (под тушем) аплаудира. Не дај боже да стварно аплаудирам – суза би била пуна кофа.
5.) Уверена је да су сузе - то је лек за све недаће. Избацивање суза може бити узроковано хиљаду и једним разлогом: не свиђе јој се нова фризура, стали јој на ногу у трамвају, ружно изрезан кромпир у супи или једноставно лоше расположење. Не дао Бог покушати је утешити! Следи реторички напад с мотом "Ти ме не волиш" и претвара се у сузопад који се завршава с оптужбама: "Због тебе, коња неосетљивог очи су ми натекле од плача“.
6.) (хроника катастрофе) Она стално прича. Њен говор је смеса између тока свести и песама народа крајњег севера, "Оно што видим о том и певам." Она прича сатима. Она прича тако одушевљено, као да оно о чем она не каже - не постоји у стварности. Чини ми се да је то неки облик уметности. И уметност ради уметности, јер не подразумева одговор. Довољно је да убаците (ако успете), "М-м-м ',' Да ',' Ма немој" или „а шта она“ и имате обезбеђено слободно вече. Можете читати, пити пиво, гледати ТВ. Размишљам провести експеримент – снимити све те фразе, укључити касетофон и отићи негде. Трака је дуга 45 минута, а још и аутореверс.
7.) Пријатељице! Прецизније - њен тајанствени однос са њима. Љубављу, пријатељством тај мазохистички однос је немогуће назвати. Сигуран сам да би без другарица све било једноставније. Можда јој за то и требају? Можда јој треба нешто да се стално мучи? Зашто на пример хвалити се другарици својом новом фризуром? Прво, она преко телефона фризуру не види, али одмах хоће направити себи још лепшу. Друго, она никада не каже "супер" или само"није лоше". Одмах ће наћи неку примедбу, овде је требало краће, овде завити, или једноставно „боље да се обријеш него с таквом фризуром ходати“.
8.) Телевизор и серије! Она гледа сапунице фанатично, с екстазом. Памти такве детаље, које нису знали ни режисери (ако у том злочину постоје режисери).Она гледа два пута сваку епизоду, и ако би јој дозволио, снимала би све на видео. Убедио сам је просто. Серија која траје пола године не би могла да стане физилки у наш стан. То јој није било довољно, па сам рекао да би толики број касета скупљао огромну прљавштину.
9.) Фантастична меморија. Сећа дан кад смо се упознали и учем је тада била, али не памти да ја мрзим млеко са пеном. Памти датум рођења своје даљне родице а не памти гдје је оставила своју кредитну картицу. Сећа се имена свих оних жена које су биле довољно глупе и представиле се преко телефона. Сећа се севга што сам јој обећао ...
Не могу да кажем да су ова запажања урађена лако. Да бисте добили потпуну слику торнада, потребно је да се налазите у његовом центру. Проћи све те кругове неспоразума, малих и великих свађа. Она се трипут паковала, двапут мене избацивала. Покушала је да не разговара са мном (мислећи да ме тиме кажњава). Али чињеница је да је у самом центру олује острво спокоја. А када долазиш до њега – схваћаш да је готово, да нема даље. Да би изашли, морате проћи поново сав тај пут, али у супротном смеру.
Ја сада не мијењам своје и њене папуче. Не узимам њен лак за косу умјесто своје пене за бријање. Навикао сам се на посете њених пријатељица, чак их и препознајем. Ја сада не знам гдје завршавам ја а почиње она. Изгледа да се то може назвати судбином ...
_________________
I don't like it's job !!!!!!!!!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
